"Bele bele od korala, bele zube ima Galja
Telo belo ona ima, telo belo kao ljiljan
Sva je mazna nežna svuda, puna čari puna čuda..
Srce ima od kristala..
Galja! Galja"
(Mihalj Semenko)
Jednom davno, pre tačno 104 godine u Kijevu se začula balalajka i vesele ukrajinske pesme opijene vodkom. U jednoj plemićkoj porodici agroinženjera, Aleksandra Korvina se proslavljalo rodjenje najmladjeg člana, Mihaila.
U njihovoj kući su se slavili i pravoslavni i katolički praznici. Dolazili su učitelji iz svih krajeva sveta. Svirao se klavir, učila aritmetika, književnost i poštovao se Bog. Mihailo je već bio izrastao u naočitog mladog plemića. Stvarao je svoj svet prepun radosti.
Živeli bi oni tako još dugo i srećno da se nad Ukrajinom jednoga dana nije nadvio crveni oblak. Umesto belog snega, te hladne zime, tragovi kočija su ostavljali kapljice krvi.
Želeći da zaštiti i spasi svoj dom pridružio se Baronu Vrangelu u borbi protiv crvenog ljudoždera.
Jedne hladne zimske noći naoružano čudovište je pobedilo prvu kozačku diviziju i rasulo je po belom svetu. Mihailo je uspeo da spasi samo život.
Na konju je prebegao u Odesu, prešao Mramorno more, Konstantinopolj, Varnu i preko Jadranskog mora stigao u Kotor. Više nikoga i ništa nije imao. Sa srcem prepunim ožiljaka počeo je da stvara svoju sreću iz početka. Od učitelja jahanja postao je važan ministar u finansijama.
Jednom davno pre više od 70 godina u Beogradu se začula balalajka i pila se vodka. Slavilo se rodjenje Mihailovog sina Ivana. Preživeli su oni zajedno i rat sa nekim crnim čudovištem i živeli bi još dugo i srećno da se nad njihovom kućom nije nadvio crveni oblak. Mihailovo srce je ovog puta izgubilo sve bitke.
Ivan više nije nikoga i ništa imao. Njegovu francusku školu zamenio je život u rudniku. Posle mnogo tužnih i hladnih dana i noći uspeo je da postane kočijaš. Vozeći kočije pored Save počeo je da stvara svoju sreću iz početka.
Jednom ne tako davno, pre više od četiri godine u Beogradu, poznati doktor Ivan Korvin je sa svojim sinom Mihailom bio u prvim redovima ispred Skupštine. Niz lice čoveka sa kozačkim srcem su tekle suze radosnice, slavio je pobedu nad jednim crvenim čudovištem.
Danas, dvadeset trećeg jedanaestog na Trgu Nezavisnosti u Kijevu začula se balalajka. Mihailo, koji je izrastao u naočitog momka, proslavio je rodjendan svog dede Mihaila, boreći se sa crvenim prokletstvom koje prati njegovu i mnoge druge porodice.
Ponekad je prokletstvo nasledno ali srećom ne i neuništivo.
Post je objavljen 26.11.2004. u 15:00 sati.