Danas mi se ništa nije dalo. Od samog ustajanja.
Osvanuo je prekrasan sunčan dan, tu i tamo koji oblačić, hladan, ali ugodno hladan, bez vlage koja prodire u odjeću, bez vjetra koji šiba...
Probudila sam se još prije budilica (množina nije slučajna, hehehe...), u glavi listala popis mogućih izgovora i razloga zašto da ne idem na posao, koje bih prezentirala..kome? Sebi ne mogu, no way...poznam se predobro...te fore odavno više ne kupujem.
No, dobro, kada nije bilo drugoga, ustala sam i odvukla se pod tuš, oprala kosu. Gledala sam fen na polici, uvijače...i otišla u dnevnu sobu, uključila ventilator na full speed, pomakla fotelju na «nišan» klimi, i tako osušila kosu, dok sam pijuckala nesicu. Rezultat je bio fascinantan...nitko od mojih na poslu nije mogao pogoditi da li me udario meteor ili sam samo prste zagurala u utičnicu.
Posao je bio vrhunac dana...srećom, nije bila uobičajena gužva...zato se dan vukao nemoguće sporo. No, i tome je došao kraj. Ali, ne lezi vraže, treba se presvući pa poći kući. Sasvim ozbiljno sam pomišljala ostati preko noći...imam na poslu sve što mi treba : WC, tuš, ležaj, centralno grijanje...
Ipak, odoljela sam napasti i izašla u vedru zimsku noć. Mjesec samo što nije pun....
Kada sam došla kući, pobunio se želudac, hoće da nešto ubacim u njega. A meni se ne da kuhati! Nekako sam iskopala iz hladnjaka matovilca i zelene salate, ubacila u to konzervu tunjevine, dodala malo maslinova ulja i limunova soka.
Natočila sam si čašu burgundca, lagano pijuckam i gledam u ekran laptopa...ne da mi se ni pisati!
Smišljam već pomalo argumente kojima ću sebe odvući u kupaonicu prije spavanja...
Koji no-day danas! Koji mi je bog/vrag? PMS nije, biti će da je skoro-pa-pun Mjesec glavni krivac...ili možda feeling da nikome nisam potrebna?
Post je objavljen 24.11.2004. u 23:49 sati.