Nisam mogla spavati.
I on se vrpoljio.
U polusnu se izmjenjuju slike kuće, popravaka, hladnoće, testa, ljubavi, zidova, testa, noćnih zvukova, sata koji otkucava, testa, testa, testa…
Ustala sam i napravila test. Ništa.
Pred jutro sam ga nagovorila da idemo provjeriti i betu. Iz krvi.
Laboratorij. Nikog prije mene (nama se žuri). Žena nikako da krene raditi.
Petnaest minuta mi pokušava izvaditi krv.
Kažem neka mi pošalje rezultate testa mailom.
Nešto joj gore ne radi. Može samo faksom.
Da! Pa onda neka se cijela firma naslađuje!
Kad će biti gotovo? Valjda danas. Molim?
150 kuna. 150 kuna previše.
Rezultati su bili poslije 14h. On je zvao.
Kaže da je toliko uzbuđen da ne zna što je žena rekla. Ili 12 ili 20.
Možda ipak?! Premalo da bi se vidjelo na testu, ali dovoljno za trudnoću.
Zove ponovo. Nije 12. Samo 0.12.
Ipak ništa.
Znam da ću sutra naći snage. Izvući ću je iz njega.
Ali danas… Sada…
Prazna sam...