Stavljam led na koljeno i razmišljam što je meni ovo trebalo… Čemu? Što će mi na kraju dana značiti to što sam igrao nogomet, završio faks (još nisam, ali svi putovi vode prema tome), imao obitelj (isto kao pod stavkom prije)? Čemu se truditi kad na kraju krajeva svi završimo u prahu iz kojeg smo i nastali. Što kad za nekoliko milijuna godina ovo naše Sunce ugasne svoje zlatne pruge života i ubije sve živo u našem Sunčevom sustavu, zar više neće biti života u čitavom svemiru? Mora biti nešto više od toga, mora biti nešto više od našeg života. Mora postojati neki viši smisao, neka uzvišenost… neko superiorno biće… Bog… Bez toga ovaj život nema smisla. Ili to ili nam na kraju ostaje samo jedno veliko ništavilo. Crno, hladno, beskrajno ništavilo. Logičnije je da nešto postoji. Nešto mora postojati… jednostavno mora… Ja vjerujem…
Post je objavljen 24.05.2004. u 21:46 sati.