nedjelja, 23.03.2008.
Kaj da se dela... kaj da se dela .... kaj da se dela ... kaj da se dela ...
no.219
U Crkvu idem tek popodne.
Do tada?
Nogomet.
Popevke iz Lisinskog.
Brodogradnja.
Hej, Uskrs je.
Strašno me zanima kako je izgrađena najveća autocesta u Njemačkoj.
Te adute HTV je ljubomorno čuvao za blagdane.
Radije gledam Boruta na RTL - u kako trenira manekenkice wannabes.
Ma ni to ne gledam.
Samo sam neobično ironična na ovaj dan.
Šunku smo pojeli.
Jaja porazbijali. ( i njih smo pojeli )
Gledali pomalo Sv. misu iz Splita na tv-u ( i nemreš si pomoć a da ne pomisliš kako je đakon u pozadini presladak )
Nekako Tata fali za stolom.
Vani je ružnjikavo.
U glavi raspre o smislu života.
Fejsbukanje.
I predstava koja je pred nama.
Bilo je čudno pripremati predstavu o Luciferu u doba Korizme.
Jako.
Ima li netko trubu?
Pravu, pravcatu trubu?
Treba mi.
Uspjela sam pogledati neki Scorssesiev film na TV 1000.
Griffin Dunn je neobično nalik mom Luki. ( mom??? )
Trebam popiti kavu.
Zumbulići mirišu.
Treba jednostavno pustit dan pred sebe.
Ne treba se ništa dogoditi.
Neka bude dosadno.
Imamo pravo na to.
Svako pravo.
Lijena sam a bit će mi oprošteno.
Jer je On pokupio sve sa sobom.
I ostavio prazan grob.
Sretno nam svima.
Sretno.