utorak, 12.02.2008.
pa - pa.
no.206
Sunce i dalje sjaji nečijem tuđem nebu.
Patuljku ljubomore koji se uvijek motao oko mojih nogu je odzvonilo. Pojela sam ga. Sa guštom. Samo mu je ta prokleta crvena kapa bila neprobavljiva. Moja sentimentalnost pospremila ga je u džep
Nešto mora ostati. Mislim.
Drago mi je kada se ljudski životi mijenjaju. Ne volim kada u toj mijeni ja ispadnem iz jednadžbe.
Ali tako valjda mora biti.
Ljudi vole sunce, a ne kuku, čemer i jad.
Doživjeti ću ovo kao fairwell poklon.
a ja ću dalje ... onda, pa i ovako ...
... jer da nisam, ja bih bila biljka.