petak, 12.10.2007.
Puhnuo je Bog u svijeću ....
no.164
On se malo povuče i smanji napon. Refleksivno sam proširio svoje prisuće do samog ruba materijalnog svijeta; već se pojavila pukotina u apsidi. Da ste bili tamo, možda biste pomislili da je oblak prešao preko sunca ili da se na Manhattanu zakuhava jedna od onih grom i pakao oluja.
- Moraš poslušat što ti imam reći. -
- Moram li ? -
- Volja Gospodnja. -
- Pa ako je posrijedi volja Gospodnja. -
- Želi da se vratiš kući. -
( Lucifer i Gabriel; ulomčić iz Ja,Lucifer Glena Duncana )
Bilo je negdje oko ponoći u našoj maloj birtiji u knappu. Oči umorne a misli trome. Koja? Druga piva? Valjda. Večeras previše.
Knjiga u torbi, u procesu čitanja. Gledala sam preko preko stola u Viteza. Često znam izolirati neke od njih iz ekipice i pratiti kretnje i mimiku tako dok smo svi na hrpi, dok je muving dok se nekaj događa. Pregenijalana stvar.
Uglavnom, dok sam u procesu čitanja često razmišljam o tekstu, o radnji o likovima. Imam spontani običaj castati likove iz knjiga, što našim što stranim glumcima. Naginjala sam pivce i odjednom kroz dim cigareta sa druge strane stola u kretnji paljenja cigarete nestalo je Viteza.
Imala sam mog Lucifera iz romana pred očima.
Žarulja iznad glave, impuls ideje.
Tada sam odlučila.