nedjelja, 19.08.2007.
a curi još curi....
no.137
Jučer oko devet zove susedica da jel smo puštali vodu?
Kažem ja da nismo i rekli smo da nećemo dok nam ne dodju majstori.
Veli ona;
- Ma pričam o veceu. Susedi ispod mene curi voda po plafonu. -
- A vama,jel curi? -
- Ja sam na Rabu. -
Oh, shit, pomislim ja jer ako sa njenog kata curi voda susedi ispod nje onda je njen stan pun vode. A nje nema.
I mi ne idemo na vece od jučer u 21 sat.
Dakle, nemamo vodu u kupaoni već pet dana a sada ne smijemo niti na vece.
Kako voda nije prestajala kapati suseda via mobitelom zove policiju koja oko pola deset dolazi i provaljuje u stan. Naravno poplava.
Dolaze i hitne intervencije koje odmah zatvaraju vodu u cijeloj zgradi.
Sjedim i čekam hoće li te intervencije do nas, opet gurnuti onu mašineriju u vece ali ništa.
Ne dolaze.
Legnem se spavat oko pola jedan, gledam napola Veliko plavetnilo ( opet voda,hm ) kad opet netko pozvoni. Vičem evo, evo.
Dižući se iz kreveta stanem na psa koji počne mahnito lajati.
Kuckanje, kuckanje, kuckanje.
Evo idem.
Otvaram a na vratima policajac sa osmijehom.
- Eto, samo da vam kažem da se zaštopala kanalizacija i da ne možete do daljnjega na vece. -
Još je on htio nešto pričati kad je izletila dežurna babetina koja nas ima na piku i počela govoranciju.
Uperila je prst prema meni sa svog četvrtog kata i počela:
- Kaje Vi, kaj to radite već tri dana. Jadna suseda, stalno joj nekaj curi. -
Policajac se okreče i upozorava je da se ne miješa u ono kaj ju nije briga. Ona ništa, nastavlja preko njega:
- Nemojte vi meni, kak me nije briga, ovi tu ( i opet uperuje prst u mene ) samo sranja rade, troše nam novac iz pričuve, osiromašuju zgradi blagajnu jer ne znaju živjeti i stanovati. ( već grimizna u licu )
- Gospođo uđite u stan! -
Policajac pokušava smiriti babuskaru ali ova se uhvatila gelendera i ne miče se. Ja ju samo gledam.
- Kaj me gledaš, kaj me gledaš, misliš da mi onaj gospon neki dan ( čitaj: pijani vodoinstalater ) nije rekao da ste nagurali krpe u vece. -
- Koje krpe, kak vas nije sram, to ovi iznad nas... -
- Koji iznad vas, molim te lijepo, ti fantomi koje ste izmislili, gore ne živi nitko već tri godine. -
I dobro da je policajac izreagirao i zamolio me da uđem i zatvori vrata jer bi joj skočila dolje i grkljan joj iščupala svojim vlastitim zubima.
Ja jedna mirna osoba.
Natezanje se nastavilo neko vrijeme a onda je sve naglo utihnulo.
Gledala sam veliko plavetnilo do kraja al stalno mi je bila ova kretenuša na pameti.
Razgovara sa nama kao da smo zadnje smeče.
Zanima me kako si neki ljudi uzmu za pravo.
A kad mi je tata bio živ isto je kenjala sve dok je on jedan dan nije stao , uhvatio je za vrat i sterao je u tri p.m.
Onako jako civilizirano.
Od tog dana je pozdravljala sa smiješkom.
Od kad je Tata umro, sve do nedavno je bila tiho.
Sad se opet okuražila.
Možda da napravim kaj je Tata napravio.
Jer briga me za mene nego što svaki put zaustavlja moje sestre i braću, ali SVAKI put, stoji na hodniku i propovijeda.
Kaj ovo, kaj ono, kaj ovo, kaj ono.
A u kući joj sedi muž pijanac koji pijani tetura i šlata sve živo naokolo.
Nekako mi poslovica o trnu i deblu pada napamet.