<	veljača, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off By:me®i

Moj blogić

trabunjat ću o svemu i svakome po malo


-lav sam po horoskopu
-bavim se rukometom; golmanica sam-br 12!
-obožavam rukomet, skijanje i nogomet
-Barcelona je klub koji obožavam, što se tiče nogometa i rukometa
-najgradovi su mi Cannes, Monaco i Monte Carlo, dobro i Barcelona
-a gradić u kojem ja obitavam se zove Karlovac
--a četvrt se zove REPUBLIKA OF RAKOVAC

You Are Sunshine

Soothing and calm You are often held up by others as the ideal But too much of you, and they'll get burned You are best known for: your warmth Your dominant state: connecting

Ljudi koji su u mojem životu sve- Moja LJubav, Sanja. Nana, Sara.... Volim vas!



Kolko vas ima, jebote kolko va




Free Website Counter

i like to loooooooook :)

everybody's fool
moja mucica
Apokalipsa
Anonimna mala brineta :)
Penny
posebno djevojče
Čikita
Valida
Zanimljiv blogić
Banijanac
Klodica
Rudlava mala
Kirshna
Penellope
Šojatica
Tena
Mrkvica
Plava je-pa što onda???
Rafy
Vrag s licem anđela
Rea
Tina

četvrtak, 22.02.2007.

PRVI PUT-ZADNJI PUT-NIKAD VIŠE!!

Pozdraf ljudovi. Čekala sam današnji dan pa da napišem novi post. Ima par novosti i događaja, ali već tradicionalno pišem ost 22. u mjesecu pa će tako biti i sada. Prvo ću počet s jednim malim događajem. Uz što je usko vezan naslov mog posta. Doslovno za ovaj čin vrijedi prvi put-zadnji i nikad više.
Naime, da ne odugovlačim... U školi je u utorak bilo davanje krvi. I naravno, kud i svi, tud i mali Mujo. A taj mali Mujo bi bila moja malenkost. Idem i ja dat krv. Kaj, niš stašno. E ubrzo sam se uvjerila u suprotno. Užas. Ali slijedi pričica. Prvo da nas namame su nam obećali 2 slobodna dana (što stoji jer smo ih i dobili). Prvi je bio odma u utorak,a drugi možemo koristiti kad hoćemo, samo da se test ne piše. Ja sam se odlučila ga iskoristiti sljedeći petak kada sam ujutro u školi jer ću praktički biti 4 dana doma. Produženi vikend. Što mi savršeno odgovara. No da se vratim na krv. I tako ja u 10 dođem tamo i vidim kako ljudi leže, uzima im se krv i ok, sve 5. malo me bila trta, ali pošto sam vidla kako je sa svima sve ok i ja sam se prestala bojat. Prvo su mi iz prsta vadili krv, odredili mi grupu, koliko željeza imam i kakav mi je tlak. To je sve bilo B.O! Tako se ja tamo legla i prikopčahu oni Muju i krv potekne iz vene. To nije strašno. Simpatičan je osjećaj gubljenja krvi. Onak osjećati kako vam se žila prazni a vi je punite svakim novim stiskom šake. Uglavnom uzeli mi 4 dl krvi (dečkima 5 dl). I meni sve ok. Ležim ja nekih 5 minuta i super. Vele oni meni tada da se kao još alo sjednem na stolicu i popim malo fante, jer ima šećera u njoj. I ok, Mujo pije fantu i nije mu ništa. Kad ono... zadnje čega se sjetih tada je bilo mrak pred očima i bespomoćna rečenica:”Ljudi meni se crni pred očima.” I bum! Mujo se našao u nesvijesti. Čudan osjećaj. Kad su me probudili iz nesjestice, u prvi mah sam imala osjećaj kao da sam zaspala. Čak sam i sanjala nešto (ili samo čula zvukove ljudi oko mene). Priča mi frendica da sam strašno izgledala kad sam se probudila. Sva sam bila bijela i samo sam oči izbečila van. Strašno! I onda mi je tako slabo bilo da to nije normalno. E onda sam nakon toga ležala još jedno pol sata i svi su već prošli praktički doma, jedino sam ja ostala ležat. I tada oni mene opet podignuše na stolicu i opet se ja za malo onesvijestim. Strašno. Nakon toga sam imala turu do Švarće i nazad. Uglavnom, cijela ova priča se odvijala do nekih pola 12. tada sam negdje došla doma. Spavala sam cijeli dan. I od tada sam umorna jako. Lagano se umaram. Još ću par dana pričekat, pa ako taj kronični umor ne prođe, morat ću Laziću proć. Jer ja sam inače hiperaktivna osoba, pa se ovak umorna ne osjećam dobro. Eto to vam jedan mj događaj. Tako da sam rekla da više ne dajem krv. Jedino ako će jednog dana trebat mužu i djetetu (a oni možda neće bit moja krvna grupa!).
Ajmo sad na malo vedrije stvari. Danas sam sva happy! Dragom i meni je danas pola godine veze. Pola godine. Ne mogu vjerovati. Super nam je i ako se ovak nastavi, mogli mi jako daleko dogurati. Nisam nikad bila ovak zaljubljena i sretna. I stvarno si želim jenu stvar-da tako i ostane. Super je kad nekkoga tako voliš da bi i život dala za njega. Pa čak i krv! Hehe.. Eto toliko ga volim, da bi i krv dala za njega i ponovno ako treba ovo sve prošla malo prije spomenuto.



I sad jedna mala odluka. Sljedeći tjedan ako Bog da se idem ošišati. Naravno, ne kratko (dosta mi je kratke kose u životu), nego samo malo promijenit friz. Imam viziju zurke u glavi, pa se nadam da će dobro ispasti. Ljudi čujemo se!! ostavite trag da ste bili ovdje na blogiću

petak, 16.02.2007.

USNE TVOJE SLAĐE SU OD VINA

Ne, nemojte sada očekivati neku pjesmu ili nešto, samo nisam znala što da stavim kao naslov. No, dobro, možda je malo naslov povezan s mojom Ljubavi i valentinovom. Bilo mi je jako slatko. Naravno. Što drugo očekivati? Pitate se što sam dobila? Dobila sam buket crvenih ruža i prekrasne naušnice. Baš sam se rastopila. A ja sam dragom kupila slonića sa srcem i pošto me pilio kako želi moju sliku imat, kupila sam prekrasni okvir, razvila jednu sliku i to mu sve poklonila. Uglavnom, najbitnije mi je da je on zadovoljan. Joj obožavam ga!! Bila sam vikala na njega sad jedan dan. Sjebo je nešto, ne namjerno, ali trebao je misliti malo. Pa sam popizdila malo. Nije mi ni riječ rekao, pa sam se osjećala kao da vičem sama na sebe. Rekao mi je na kraju tiho (tako slatko) oprosti, u pravu si. Poljubio me nježno i pitao jel se ljutim. Nisam se više naravno ljutila, ali malo sam glumila uvrijeđenost. Bio mi je tako sladak. Obožavam ga.
Inače, ovaj mi je tjedan prošao jako brzo. Kao i početak cijele ove gofine. Pa već je sredina drugog mjeseca. Pih. Prebrzo ću ostarit.
Danas je bilo zakon u školi. Kao neke maškare su bile. Ja se naravno nisam maskirala. Meni je moja maska najbolja. Mojca mi je bila dobra. Ne, moja maska je najbolja. Složila sam se. Ona je baš pojava. Super je. Za nju mogu reći da je profesor kojeg volim. Nije zajebana. Super je. Ima mušica, kao i svi mi, ali je u principu svi vole. Nisam još čula ništa loše o njoj. Kad bi bar većina profa bila kao ona, ili bar slična malo. A ne kao ova iz gerografije, koja ne voli ni svoju sjenu. No neću se sad raspisat o tome. Nije vrijedno prostora.
Malo mi je ne vezan post, ali boli me. Volim samo ovako nabacivat misli. Danas idem u grad (ako Bog da) s dragim. Idemo mu kupit tenisice (tj.on ih ide kupit, a ja ću bit moralna podrška) i moram sebi pogledat za donji dio trenirke. Treba mi za trening. Jesam li što zaboravila? Mislim da nisam. To je to. Točka. Pozdrav!

utorak, 06.02.2007.

SJETIMO SE DRUGA TITA-ŠTAFETA JE KOD MENE

Eto i ja sam postala sretnica koja je dobila čuvenu štafetu koja kruži netom. Iznimno se zahvaljujem Everyboby's fool na ovoj časti. U daljnjem dijelu slijedi dakle 5 stvari o meni. Nekome poznate, a nekome ne poznate. Kako se uzme.

1. Do sada sam bila samo tri puta u vezi. A sada sam prvi puta istinski sretna i zaljubljena. Prvi puta volim. Ali ima tu jedna zanimljivost. Moja prva veza trajala je 2,5 godine. Pitate se kako? Ne znam ni sama. Čudno je to. Bila sam klinka (8.raz) i bilo mi je zanimljivo što imam dečka. Ta veza me koštala živaca jako puno. A sama sam si kriva.Počelo kao zajebancija, a završilo s napornih 2,5 godine. Da mi sada dečko kaže ubit ću se ako me ostaviš, rekla bi mu ok, javi samo kada je sprovod. Nakon te veze nisam godinu dana imala nikoga, samo tu i tamo neka brijačina. A onda je uslijedila moja druga veza iz koje sam relativno brzo izašla. Tada sam si rekla da ne idem u vezu dok mi se netko istinski ne svidi. Uglavnom, zaključak- kad osjetite da ne ide, prekinite vezu i lakše ćete disat. Ozbiljno!

2.Naivna sam osoba, ali do jedne granice. Lagano mijenjam mišljenja o osobama. Npr.netko mi se na prvi pogled ne svidi i kad ga upoznam shvatim kako je zapravo sasvim ok osoba. Naivna sam u tom pogledu što često vjerujem drugim ljudima i tako često stvaram krive pretpostavke o nepoznatim osobama. Iz tog razloga lagano mijenjam mišljenja o osobama. Ali tko mi se jednom zamjeri, tako će i ostati.

3. Postoji samo jedna osoba kojoj sve govorim. To je Sanja. Moja najbolja frendica koju puno volim i nadam se da je nikad neću izgubiti. Ona ima moje potpuno povjerenje i imat će ga dok se ne dokaže suprotno! Zbližile smo se na maturalcu još jače nego prije i tako će ostati. Kad bude svadba, očekujem da će pristati biti kuma.

4. Vrlo sam emocionalna osoba. Jako se lagano vežem za ljude oko sebe. Čak i za profesore pojedine (čudno za mene) i jako mi je teško kad tako nekoga izgubim. Nikad neću prežaliti odlazak moje frendice Majde u Vukovar. Iako sam emocionalna, vrlo teško planem. Nisam svadljiva osoba i mrzim svađu. Mogu dosta dugo trpit određene stvari, ali kad mi dopizdi-onda poludim i ubila bi nekoga.

5. Možda će zvučati jako glupo, ali puna sam samopouzdanja, vjerujem jako u sebe i vjerujem kako mogu sve napraviti što želim. Ne prihvaćam nikad poraz. Moram biti u svemu najbolja. Teško odustanem od nečega što volim. Isto tako sam poprilično ljubomorna osoba. Pogotovo na sumnjive ljude oko mojih prijatelja i dečka. Ono što je moje, je moje i ne volim kad mi to netko dira. Ali dira tipa spletkari ili mulja oko mojih prijatelja. Isto tako, uvijek moram znati što se događa oko mene. Rekli bi ljudi oko mene-lavica u svakom pogledu.

Eto ljudi, to su samo neke pojedinosti od mene. Mogla bi ja još puno toga napisati. Jednu stvar o meni ste saznali u prošlom postu, JAKO SAM OPTIMISTIČNA!! pozdraf od mene!!

E da, štafeta goes to Čupy i Sari