guslarovi versi
srijeda , 11.02.2009.ovu pismu dolika šta se pružila ka divenica napisa je u zla vrimena potroski guslar marko kunac - maćonin.
ova pisma nije o blaženom stepincu vego o onome šta je crikvu u rvata tijo od pape izolirat pa je poslin razmontirat.
more bit da nije popularno vraćat se u povist kako to često čine naši odabrani mužovi u saboru. ali pošto to i nije nika pridaleka prošlost i još ima živi svidoka iz tog vrimena, a mnoga počinjena zlodila nikad nisu dovoljno u javnosti niti pravno osuđena niti kažnjeni krivci, unda nije naodmet prisitit se toji vrimena iz usta našoga guslara marka.
Nitko ne zna kol'ko je Hrvata
Ubijeno poslije Drugog rata;
Na Križ putni mnogi odvedeni,
A ostali u jame bačeni!
Te zločine opivat se ne da
Ni onome 'ko je sve to gleda.
Prošlo j', evo, šezdeset godina,
Sad je vrime da se zna istina!
Zato pivan isprid ovog svita:
Jugoslav'ji dva su bila Tita:
Jedan Hrvat jest po kalendaru –
Pogin'o je na gradu Drvaru
Četrdeset četvrte godine
Od tromblonske ispaljenje mine.
Kada se je u žensko obuka,
Iznad njega naletila štuka.
Da je Tito Hrvat pravi bio,
Hrvatski bi bolje govorio!
Imao je točno šesnest žena
Razne vire i raznog imena;
Strojobravar bio je po struci,
Bez dva prsta na lijevoj ruci;
Dovode nam ruskoga maršala
Sa daleke planine Urala.
Rat završi, svaka majka želi
Svoga sina ona vidit želi.
Jedno veče, to j' bilo po mraku,
Uputi se i uz pratnju raku.
Kad je stara ugledala njega,
Poče stara i suze da lije
Govoreći: „To moj Joža nije!
Moj je Joža bravar vam po struci,
Bez dva prsta na lijevoj ruci!"
Za nju više nikad čulo nije
Na području Jugos(e)lavije.
Da je Hrvat Tito pravi bio,
Ne bi pokolj takav dozvolio
Na Bleiburgu četrdeset pete
Kad su srpske krvoločne čete
Tad poklale pola milijona,
Sve Hrvata bez crkveni' zvona!
Eto, s ovin, pobratime mijo,
Ja san dio pisme završio!
copyright Marko Kunac, 2004.
fala, bukara!
komentiraj (5) * ispiši * #
