17.10.2006., utorak
Mapa
Hihihi... Našla sam rešenje velikog problema!
Od sad, kad me neka budala pita, ima samo da izvadim (moguće čak i plastificiranu) kartu Evrope na kojoj sam svetlo plavo obojila Srbiju, napisala roze boldrianim velikim slovima SRBIJA i stavila dva roze srca.
Take that! Odakle si - evo odavde, pa prstom u kartu. Tako i edukujem onog ko pita i skraćujem sebi muke i (nadajmo se) izbegavam pominjanje Jugoslavije što obavezno povlači neku glupu priču o tome kako je taj bio-la u Dubrovniku daleke '85 i onda kako su se lepo proveli. DOŠAO JE KRAJ DOSADNIM PRIČAMA BABA I DEDA!
HAHAHAHA!
Više mi je muka. Možda ću i da je nosim sa sobom. Dokle god živim ovde.
Možda je ipak trebalo da nađem kartu sveta? Da stavim stvari u perspektivu?
Oh kako sam zadovoljna. Napominjem da sam sve prefarbala u nebo-plavo, i Kosovo-i-Metohiju, Vojvodinu, sve. Otherwise bi bilo mnogo objašnjavanja, a i to je sve Srbija još uvek. Kad KiM ispadne, praviću novu kartu, nije problem dok je Photoshopa.
|
08.10.2006., nedjelja
Frajer, čoveče!
Odem da gledam film u bioskopu u svojim super kul farmerkama uvucenim u nove čizme (imam mnogo dobre čizme, mnogo dobre) i doživim takav šok!
Leonardo di Kaprio izgleda kao najbolji frajer svih vremena!!!
Je l' neko to primetio? Wow, I mean, ja sam zaljubljena. Nisam bila fan, svaka čast za glumu i to, ali ne volim taj bejbi fejs fazon, međutim, u ovom filmu, Leo izgleda...ah! Ponestaju mi reči a to se ne dešava često.
Btw, kraj tog filma, The Departed, je isto tako šokantan. Osim što je kraj šokantan, iz filma se može zaključiti da je Boston mnogo opasno mesto. Tome u prilog idu još neki gangsta filmovi, npr. The History of Violence, Mystic River, i još jedan ne mogu da se setim koji.
Kraj je jbno glup. Moram da kažem. Stvarno kretenast kraj. Ali Leonardo... Mogla bih očas posla da se naložim na taj fazon lošeg momka. Totalno bih mogla. Neki tako opasan lik, crna kožna jakna, tako nešto, u liku Leonarda. Kakva faca, neverovartno.
Treba da gledate film, dobar je. Tj. ako vam ne smeta reč fuck mali milion puta i na razne načine (a što bi vam smetalo, n'est-ce pas) i krvoproliće kakvo samo Marti može da priredi na otprilike svakih šest minuta u filmu. Glume još i Džek Nikolson, Met Dejmon (pih), Alek Boldvin i Martin Šin. Ima i smešnih scena, uglavnom involviraju (ok, whatever) Aleka Boldvina, on mi je isto ok. Ali ne kako izgleda nego mi je faca. Takođe, lik kojeg glumi Džek ima neopisiv stajling, animal print kravate i lavander sako included.
Idite ovde za slike Leonarda the bonbonice. Kakav slatkiš!
EDIT 1: Dakle ovaj film je pun iznenađenja - Dženifer Aniston je producent!? Srsly. Pitam se šta je tačno radila Dženifer Aniston kao producent ovog filma. Šta uopšte radi producent, anyway? Sedi na telefonu i nešto kao, ovo-ono.
EDIT 2: Ja stvarno moram da se selim iz ovog grada. Šta ću ovde kad ne znam ni šta radi producent. Idem u Boston da tražim nekog opasnog baju koji izgleda kao Leonardo. Ili da ostanem ovde i nađem pravog Leonarda? Videla sam ga jednom na nekokj slici ispred Starbaksa u koji nekad svratim. Nekad, pošto baš i ne pijem kafu. Naročito ne Starbaks. Ali šta ja znam, nekad si žedan pa kao, kupiš vodu ili tako nešto u Starbaksu. Joj, idem da spavam. Baš sam usamljena očajnica kad ovako mogu da lupetam u pola tri ujutro.
EDIT 3: Omg, i Bred Pit je producent! I Martin Skorseze! I još neki lik nepoznati! Odustajem.
|
05.10.2006., četvrtak
Problem najpre ilustrovan dijalogom
Mean Gay Guy, onaj koga su prekomandovali u drugu branšu a s kojim komuniciram daily, emailom: So, we should meet... For coffee or something. You can take me to that coffee place you go to.
Ja: Yes, let's meet. I'll be here Saturday, you can swing by to pick me up and we'll go.
MGG: Okay, I will.
Ja: But I should tell you, apparently I don't recognize people and I ask my own clients for id, so I may not know you.
MGG: That's fine. I'll be the gay mexi who sits at your desk and shouts 'where's my coffee b*tch!'
Jedna stvar: niko ne tretira ovaj jedan izvestan problem kao ozbiljan. To može neko s vremena na vreme da kaže kao, ja ne pamtim likove ali imena znam u pola noći da me probudiš. Ili, ne znam, ne pamtim lica ali brojeve što pamtim, neverovatno nešto! Ali to je više onako, usput, anegdotski.
Ja imam ozbiljan, ozbiljan, OZBILJAN problem s tim. Ne mogu, ne mogu nikako! Probala sam, mislila sam da samo treba malo da se potrudim, da do sada nisam obraćala pažnju, u stvari, nisam nikad uzimala taj problem za ozbiljno i da je stvar vežbe i da se malo time pozabavim. Ali avaj... to je prosto van moje moći! Vežba, trud, koncentracija, tj. bedni pokušaji svega ovoga, ne-po-ma-žu.
Volela bih da budem ozbiljno shvaćena. Meni ovo stvara nemale probleme u životu.
Gledam ljude belo, a par nedelja ranije smo sedeli i ćaskali i super se ispričali... S vremena na vreme radim ono iz dijaloga - tražim i vozačku dozvolu od ljudi koji dolaze u banku za ovo ili ono, a onda se ispostavi da sam im otvorila račune, aplicirala za kredit, predlagala ovo-ono, taj jedan put kad sam ih 'upoznala'. Kad ugledam ime na ekranu, sve se setim, ama baš sve, ali dok gledam lice, ništa. I onda mi bude glupo i sramota.
I onda sam razmišljala, i shvatila, ja imam taj užasan problem.
Ja ne pamtim lica. Ne-pamtim. Imam neku falinku u mozgu.
Kad ugledam ime na ekranu... valjda nije od gledanja u ekran, tj. interneta? Valjda nije. Problem je stariji od interneta. Svi moji prijatelji će vam potvrditi - ja ne znam nikog, a sad znam i zašto je tako. Ja nemam pojma ko je neka lokalna selebriti, znate ono, lik koga svi u (malom) gradu znaju ili je štatijaznam, neka ta gradska faca, legenda, ovo-ono, ja te nikad ne znam. Nikad. Svi znaju, ja ne. A bila sam tu, around.
Mislim, šta da radim? Mora da ima neko rešenje, sigurno ima nešto... Vi nemate pojma kako je to tužno. I kad Bobi nekad kaže, čekaj, je l' znaš ti onu ženu (npr), ja se preznojim! Gledam i vidim je prvi put u životu a znam, ZNAM, da treba da je znam, čim on tako pita.
Shvatate li vi mene? To je užas. U 45. minutu filma shvatim da je glavni glumac Kevin Spejsi ili tako neki lik. Lažem, da mi sad neko pokaže sliku Kevina Spejsija, ne bih znala da je to on. Ne bih imala pojma. In fact, kad sad pokušam da prizovem taj lik u glavi, nemam ništa. Kevin Spejsi... Mislim, ok, znam te glavne zvezde, nije sad da nemam pojma glumce, to ok.
A da li sam kompenzovana nekom drugom sposobnošću? NE! Imena ne pamtim nešto naročito, tu i tamo se setim ili ne. U prostoru se snalazim ali ne uvek. Zamenjujem prva slova u parovima. Mešam levo i desno!!! O tome tek... jao pa ja sam totalno hendikepirana!
Ne znam, baš sam očajna. Umela sam lepo da upamtim svoje učenike, dok sam bila nastavnica. I isto tako, tu i tamo zapamtim po nekog randomly. Lepo vidim da moj mozak ima neki svoj sistem i u tom sistemu nema mesta za ljudska bića. Osim što ja taj sistem ne razumem! To je problem.
|
|
