pookapookapookapookapooka

Evo jedna priča iz JNA. Izabralo mene i još nekog lika za otkomandu u pozadinsku kasarnu Butile kod Sarajeva. A u JNA su u te logističke kasarne slali one granično sposobne za vojni rok. Tako da sam se ja našao u nekoj vrsti ustanove za one... u Americi je PC (politically corect) izraz – mentaly chellenged. Okruženoj žičanom ogradom. I prvih sedam dana sam iz ogromne hrpe zahrđalih potkova izvlačio jednu po jednu potkovu i slagao ih prema veličini u sanduke sa oznakama plavih veterinarskih križeva. Valjda ako u slučaju da NATO pakt odjednom spopadne SFRJ, možemo opet svi u šumu. Konje bi naravno priskrbio narod kojem su sve to još u školi objasnili u predmetu ONO i DSZ (općenarodna obrana i društvena samozaštita). A drugih sedam dana sam radio u skladištu lijekova za sarajevski garnizon. I bilo mi je super. Kad bi došla pošiljka ujutro, za jedno sat vremena ja bi to sve složio po policama, onako fino uredno, abecednim redom organizirano. E, i onda više ne bih imao što raditi. Pa bi vadio one papiriće iz kutija od lijekova i čitao. A u bivšoj državi su svi psihoaktivi lijekovi bili označeni crvenim trokutićem. Trigonici. I tako ja polako počnem slagati sliku o svemu tome. Neuroleptici (veliki trankvilizatori), mahom fenotijazinski preparati su za šizofreničare. Horror. Blago rečeno nije za rekreativnu zloupotrbu, možeš crknut bez problema. I obično idu uz Akineton. Da se ovi nesretnici ne bi ukočili. Tako sam u paketu odjebo i njega. Antidepresivi, mahom triciklički, treba par tjedana da počnu djelovati. Pih. A i ne postoji specifični antidot pa u slučaju overdoziranja oni na hitnoj valjda samo slegnu ramenima. Analgetici. Tramal i Trodon. Pa ne boli me ništa. Antiepileptici. Bože sačuvaj nuspojava. Anksiolitici.
Benzodiazepinski. Njih pet-šest. Zvući bezazleno. A i taj Apaurin je bio nešto što se stalno spominjalo, onako kao: Ajde popi apaurin ili me pusti na miru. Tablete baš za smirenje. I maznem ja kutiju. I fino uzmem navedenu terapijsku dozu. I pođem u spavaonicu među one gnomove skupljene od Vardara pa do Triglava koji su me užasno nervirali, kad tamo neka fina čeljad, čak i smiješna na neki svoj način pa ja pomalo u priču s njima o Šarplanini, silaži i Šemsi (neću da budem tvoja robinjaaaaa...) i baš mi nekako lijepo bilo. I zaspem ko beba uz hrkanje tridesetorice ljudi kojima je pranje nogu bilo pederska navika. Pa maknem ja još 2 kutije Apaurina. I vratim se ja u svoju bateriju, među moje luđake. I obznanim probranima čime raspolažem. Ali neki od probranih su već imali staža sa tim stvarima pa smo na njihov nagovor poduplali dozu.10 mg Apaurina. I dobro. Prvi dan uzmemo ujutro prije jutarnje gimnastike pa onda pođemo u hangare na održavanje tehnike, rastavljanje protuavionskih topova 30 mm i podmazivanje. I rastavimo ga mi, svi na 10 mg. E. A sad ga treba sastavit. A top je češki i sve je samo ne ergonomski. Pa ga mi sastavimo pola sata kasnije od svih drugih. A vodnik naš dragi, Feredin Betići lagano nervozan. A mi svi ko Dalaj Lame. I popne se ovaj jedan u kabinu, mi nekako prelako nategnemo top, on udari nogom u okidač... i ništa. I eto ti Betićija, polulud jer je u hangaru -10 stupnjeva. Da šta je bilo... kad tamo ispod krpe tri neka mala dijela, a čivija na podu. I mi svi odma na raport. Tako skulirani. I on lud, viče, zabranit će nam izlaske, vježbat ćemo cijeli dan Otrovi! i svašta još, a mi mrtvi hladni i još se smješkamo. Nekako nam jasno da nam kreten ne može ništa. I sutra opet isto. 10 mg, uz čaj i ciglu (cigla je nešto što se jede, ali u ratnim uvjetima može poslužiti i za gradnju bunkera). I dođemo mi u hangar, kad tamo potpukovnik, strah i trepet cijelog puka. Da izvedemo topove ispred hangara, da on vidi koja nam je norma da ga dovedemo do spremnosti za dejstvovanje. I sad svak ima svoj zadatak. I krenemo mi. Uz malu pauzu da se sjetimo koji su nam zadaci. I odma on vidi da nešto nije u redu pa dođe do nas. A nas živo zaboli i za njega i za normu. Pa mi to polako.Skinemo s topa ceradu ko da je od svile pa da se ne raspara. I dok ovi oko nas već viću Pali!, mi još nivelišemo top. A nivelisanje zahtjeva kordinaciju dvojice koji nivelišu. Pa je bilo jedno dvadesetak ostava od strane potpukovnika koji se već popeo na top (samohodka). Pa kad su ga ovi što nivelišu konačno nivelisali, sad treba stavit okvire. A u medjuvremenu su okvire punili punioci, četvoro njih od kojih sam jedan bio i ja. I sad se potpukovnik okrene da vidi kako mi hitamo sa tim okvirima na top, a nama se okvir zaglavio pa smo ga morali rastavit tako da je on ugledao tridesetak vežbovnih metaka razbacanih unaokolo po snijegu i nas kako pokušavamo ponovo sastaviti taj okvir. Pa potpukovnik mirno upita: Jeli, a ko je vas učio sve ovo. Tajac. A nesretni Feredin, stegnutog grla, kaže: Ja, druže potpukovniče! A onda ovaj u kabini slučajno upali prekidač od elektro-motora za pomicanje topa, a one cijevi iz sve snage pođu po elevaciji prema gore i uz tresak se zaustave kad više nisu mogle dalje, a cijela samohodka se zatrese tako da svi na njoj lagano poskoće. Skupa sa drugom potpukovnikom. I tako smo mi sljedećih deset dana, na -10 stupnjeva vježbali rastavljanje, sastavljanje i dovođenje topa u stanje za dejstvovanje.

E, sad. Meni je ovo smiješno jer je situacija bila bezazlena. Možda je neko mogao slomiti ruku. Ali kad vozite pijani, sjetite se da se nalazite u metalnom projektilu teškom jednu tonu, ubrzanom na 100 km/h, a i vi i ljudi oko vas su krhki jer se sastoje od 70 % vode. A pijani ljudi voze samo po navici. E, tu naviku jedan mali apaurin od 2 mg izbriše ko da je nikad nije ni bilo. A ako vozite na terapijskoj dozi nečega za smirenje, samo je pitanje vremena kad će vaš mozak očni signal djeteta na putu poslati u moždani Recycle Bin, vašu dušu u pakao, a vas u Lepoglavu.
I bilo bi zanimljivo da Policija napravi jednu jednodnevnu akciju testiranja vozača na drogu, jer je test predviđen i za BZD (benzodiazepine). Jer kako može jedan liječnik opće prakse nekome godinu dana davati recepte za BZD kad je sasvim jasno navedeno u svim onim papirićima što sam ih ja nekad davno pročitao da vrlo brzo izazivaju toleranciju i ovisnost. I ne služe ničemu drugom osim uklanjanju simptoma.
Kako može neki kreten od doktora u onom magazinu Doktor u kući savjetovat nekom nesretniku koji mora pojesti tablu Apaurina samo da bi se usudio izaći vanka, kako bi trebao prestati uzimati psihofarmake i pustiti da mu se organizam očisti pa nastaviti živjeti normalno. Taj nesretnik će u roku od 12 sati nakon prestanka uzimanja Apaurina dobiti mišićne konvulzije, tahikardiju i napade panike. E, to je priča o Apaurinu našem svagdašnjem.
E, ako se mislite ubiti sa Apaurinima ili nekim drugim BZD-om, ne savjetujem. Samo će te se izmučiti ko životinja.
Ubijte se bezbolno. Televizijom.