pookapookapookapookapooka

Pokojni Stipe Šuvar je jednom rekao da su mu za sve u životu krivi Srbi i Hrvati. Meni eto nisu. Meni je za sve u životu kriv Mithad Tanović – Mitke. Sreo sam ga ranih osamdesetih dok smo zajedno u redu čekali za Faks Helizim. Mitke je meni u životu rekao samo jednu rečenicu. I to mi je tiho šapnuo, a ja mu nisam ništa odgovorio. Onda se okrenuo, jer je bio ispred mene u redu i više me nikad nije ni pogledao. Rekao mi je (citiram): Ja jedini na svijetu znam k'o je u stvari Faks Helizim. Ja sam pomislio: e jebe mi se i za tebe i za faks helizim, samo da ja dođem na red i odnesem staroj taj prašak pa onda idem s prijateljima vezivat po ulazima ljudima kvake jedne za druge pa im onda pozvonit, a onda, kad oni ne mogu otvorit vrata ni jedni ni drugi nego samo malčice, tek toliko da nam psuju majke i tako to, a onda da se mi smijemo. I dobro, prođe pet-šest dana, zaboravim ja i na Mithada i na faks i kunjam ujutro, jer mi je škola popodne, kad odjednom vika i galama, kuka Mithadova majka sa balkona, eto ti i Milicije, eto ti i Hitne pomoći pa se ja na brzinu obućem i istrčim vanka da vidim i ja što se događa. Pa izađem ispred zgrade i pogledam gore, a na vrhu zgrade stoji Mithad i gleda u nebo. A na njemu neki kostim skrpan od onih platnenih vrečica faksa helizima, sve na njemu piše faks helizim, faks helizim, faks helizim, a oko vrata je vezo onu crvenu zastavu: proleteri svih zemalja, ujedinite se. I svi mi počnemo vikati: nemoj Mithade, nemoj Mithade, a Mithad gordo spusti pogled sa nebesa i uperi ga u daljinu, ispruži hitro ruke, malo savije koljena i sa potpunom sigurnošću u svoje moći, snažno se odrazi u neku svoju avanturu i počne padati ravno na mene. I vidim ja Mitketa kako se smiješi i gleda naprijed dok mu oni silni faks helizimovi po kostimu postaju sve veći i veći u mojim očima i taman da će me poklopiti, kad Mithad malo uspori i počne se vračati nazad. I svi počnu govorit: Auuuuuu....samo ja šutim usran i upišan. A Mitke se smije i visi na materinim lastikama. I ode Mitke u Popovaću ili Vrapče ili na Ugljan, ne znam, a ja i dan danas kad nešto idem kupit prvo na kasi pitam: Ima li kod vas Faks Helizima? Jer ja mislim da bi bolje proš'o da me krdo nosoroga napadne nego da vidim policu sa dvjesto vreća Faks Helizima.