>A:0 >1JO2;5=89

---

Click here: Two upoznavanje ljudi wikipedia

---

Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Imao je 82 godine. Deo istorije Stare Grčke pomerio je vremenski naviše u proseku za 300 godina bliže nama.

You hear the first item on the tool bar. Moramo uzeti u obzir da postoje ljudi koji ne vode naporan život, ne moraju da se nerviraju zbog dugova, ne udišu zagađeni gradski vazduh i fizički su aktivni. Takođe ovaj ogormni lavirint se prostire na površini od oko 1,5 hektara zemljišta, a sastoji se od 16.

>A:0 >1JO2;5=89 - In addition to the apartment house in Amstetten, where fllrtz lived, he owned several other properties which he rented out. Škola za devojke u Sarajevu MIS IRBIJEVA Stupila si nama...

Philosophiae Naturalis Principia Mathematica , objavljena 1687, koja opisuje i tri , postavila je temelje klasične Njutnove mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni ogledalski teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa za otkriće. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. Rane godine Njutn je rođen u Vulstorpu pored Kolstervorta, grofovija Linkolnšir, Woolsthorpe-by-Colsterworth, Lincolnshire, England. Rođen je u porodici farmera koji su posedovali zemlju i stoku, i bili prema tome prilično bogati. Mesto u kojem se on rodio bilo je oko sedam milja udaljeno od Grantama Grantham , gde je on kasnije pohađao školu. Po njegovom vlastitom, kasnijem, svedočenju, Njutn je rođen prevremeno i niko nije očekivao da će on dugo poživeti. Njegova majka Hana Ejskou Hannah Ayscough rekla je da je njegovo telo u to vreme bilo tek toliko veliko da bi moglo da stane u kriglu piva. Njegov otac, koji se takođe zvao Isak Njutn, bio je slobodan seljak farmer i umro je tri meseca pre Njutnovog rođenja, u vreme kada je u Engleskoj trajao. Kada je Njutnu bilo tri godine, njegova majka se preudala i otišla je da živi sa njenim novim mužem, ostavljajući svog sina na staranje njegovoj baki njenoj majci , Mardžeri Ejskou Margery Ayscough. Prema Eriku Templ Belu Eric Temple Bell i H. Eves : Njutn je započeo svoje školovanje u seoskoj školi, da bi kasnije bio poslat u Kraljevsku školu u The King's School, Grantham , gde je postao najbolji učenik u školi. Dok je išao u ovu školu on je bio podstanar kod lokalnog apotekara Vilijama Klarka i navodno je bio zaručen sa apotekarovom pastorkom, Anom Storej Anne Storey , pre nego što je otišao na Univerzitet Kembridž, u dobu od 19 godina. Kako je Njutn postajao sve više zanesen svojim studijama, romansa se postepeno hladila i gospođica Storej udala se za nekog drugoga. Otprilike od njegove dvanaeste godine pa dok nije napunio sedamnaestu, Njutn se obrazovao, kao što je rečeno, u Kraljvskoj školi u , gde se njegov potpis još uvek može videti na okviru prozora od biblioteke. On je povučen iz škole i negde u oktobru mesecu 1659 našao se u Vulstropu od Kolstervorta, gde je njegova majka imala nameru da od njega napravi farmera. On je, prema kasnijim izjavama njegovih savremenika, bio zbog ovoga duboko nesrećan. Izgleda da je Henri Stouks, upravnik Kraljevske škole, ubedio njegovu majku da ga ponovo pusti nazad u školu kako bi mogao da završi svoje obrazovanje. Ovo je on i učinio u svojoj devetnaestoj godini, a njegov školski uspeh u završnoj godini bio je zadivljujući. U junu 1661, on je primljen u Triniti koledž u. U to vreme predavanja na koledžu zasnivala su se uglavnom na učenju, ali Njutn je više voleo da čita mnogo naprednije ideje modernih filozofa, kao što je , i astronoma , i. Ubrzo pošto je stekao diplomu 1665, Univerzitet se zatvara, što je bila mera predostrožnosti protiv. Zbog toga, sledećih 18 meseci Njutn provodi kod svoje kuće u kući svoje bake , gde predano radi na infinitezimalnom računu, problemima iz i pronalaženju zakona gravitacije. Srednje godine Matematička istraživanja Njutn i otkrili su nezavisno jedan od drugog, koristeći svaki svoju sopstvenu, jedinstvenu, notaciju kao što su većina matemetičara to i činili u to vreme. Mada je Njutn razradio svoj metod godinama pre Lajbnica, on nije objavio o tome skoro ništa sve do 1693, i potpuni uvid u svoj infinitezimalni račun pružio je tek 1704. U međuvremenu, Lajbnic počinje da objavljuje potpuni opis svog metoda 1684. Njutn je tvrdio da je on bio nerad da objavi njegov infinitezimalni račun bojeći se da bi zbog toga mogao biti ismevan. Počev od 1699, drugi članovi optužuju Lajbnica za plagijat, a ovaj spor izbija punom snagom u 1711. Tako započinje gorka Njutnova rasprava sa Lajbnicom oko prioriteta otkrića infinitezimalnog računa, koja će ih pratiti skoro celog života, sve do smrti ovog drugog u 1716 godini. Ova rasprava stvoriće podelu između matematičara Britanije i kontinentalne Evrope, koja je možda za čitav vek usporila napredak matematike u Britaniji. Njutnu je odato priznanje za otkriće generalizovane binomske teoreme, važeće za bilo koji eksponent. On je otkrio Njutnove identitete, Njutnov metod, klasifikovao je krive konusnih preseka polinomi trećeg stepena sa dve promenljive , dao značajan doprinos teoriji konačnih razlika, i bio prvi koji je koristio razlomačke indekse i upotrebio koordinatnu geometriju da dođe do rešenja Diofantinovih jednačina. Izvršio je aproksimaciju parcijalnih suma harmonijskih nizova pomoću logaritama prethodnik Ojlerove sumirajuće formule i bio prvi koji je koristio sa sigurnošću matematičke redove i obrnute matematičke redove. On je takođe otkrio i novu formulu za broj Ŕ. Postao je profesor na Lukasovoj katedri matematike u 1669. U to vreme, svaki predavač na Kembridžu ili Oksfordu trebalo je da bude rukopoloženi anglikanski sveštenik. Njutnov argument je bio, da bi ga zbog ovoga trebalo izuzeti od rukopoloženja, i Čarls II, čije je odobrenje za ovo bilo potrebno, prihvatio je ovaj njegov argument. Tako je izbegnut konflikt između Njutnovih religijskih pogleda i. Optika Od 1670 do 1672, Njutn je držao predavanja iz optike. Tokom tog perioda on je istraživao pojavu , pokazaviši da se uz pomoć trostrane bela može razložiti u različitih boja, a da uz pomoć i pomoću druge prizme, ovaj spektar može ponovo da se složi ili sastavi u zrak bele svetlosti. Replika duplikat Njutnovog 6-inčnog refleksionog koji je napravio 1672 za. Takođe je pokazao da jedan zrak obojene svetlosti kada se izdvoji iz ovog spektra dalje ne menja svoja svojstva čak i kada se propušta kroz različita druga providna tela. Njutn zapaža da bez obzira na to da li je obojeni zrak reflektovan , ili propušten kroz neki predmet, njegova boja ostaje neizmenjena. Iz toga sledi zaključak, da su boje koje mi opažamo rezultat interakcije od ranije već obojene svetlosti sa telima, a ne rezultat toga kako tela proizvode svetlost. Za više detalja o ovome, videti. Iz ovog rada on je izveo zaključak da bi bilo koji refrakcioni teleskop sa sočivima trebalo da pati od problema disperzije rasipanja bele svetlosti u razne boje, i kao dokaz ovog koncepta je konstruisao refleksioni teleskop teleskop sa udubljenim ogledalom , danas poznat kao , da bi njime izbegao ovaj problem. On lično, sam je brusio ogledalo za svoj teleskop, koristeći tzv. Godine 1671, Kraljevsko društvo zamolilo ga je za jednu demonstraciju njegovog refleksionog teleskopa. Kada je počeo da kritikuje neke od Njutnovih ideja, Njutn je bio time toliko povređen da se udaljio od dalje javne debate. Ova dva naučnika ostaće neprijatelji sve do kraja Hukovog života. Njutn je smatrao da se svetlost sastoji od čestica, ali da bi objasnio prelamanje svetlosti ipak je morao da joj pripiše i talasna svojstva. Kasnije su, međutim, fizičari uglavnom favorizovali objašnjenje prelamanja svetlosti zasnovano isključivo na njenoj talasnoj prirodi. Današnja, vratila se Njutnovoj ideji o dualnoj, , prirodi svetlosti, mada današnji koncept kao čestica svetlosti veoma malo podseća na Njutnove čestice Njutn je smatrao da prelamanje svetlosti nastaje ubrzavanjem njenih čestica kroz gušći medijum. Među prvima do ovog proračuna su došli tri člana Kraljevskog društva, fizičar , astronom i arhitekta Ren, koji su o tome međusobno diskutovali u Londonu. Međutim, trebalo je rašiti još teži problem, a to je kako dokazati da se telo čija je putanja oblika kreće pod uticajem sile koja opada sa kvadratom udaljenosti. Ili obrnuto, da sila obrnute kvadratne zavisnosti proizvodi kretanje tela po elipsi, što bi trebalo da posluži kao objašnjenje. Razmišljajući kome bi mogli da se obrate za rešenje ovog problema, koji je nadilazio njihove sposobnosti, setili su se Njutna, i dogovorili da se Halej u njihovo ime obrati Njutnu za pomoć. Halej, koji je bio jedan od sekretara Kraljevskog društva, to i čini, u avgustu mesecu 1684, kada posećuje Njutna u. Interesantno je, da u trenutku kada mu Halej saopštava koji je glavni razlog njegove posete, Njutn odmah na to odgovara da je taj problem već rešio. Odnosno da je dokazao da iz eliptičnih putanja kretanja planeta sledi zakon obrnute kvadratne srazmernosti gravitacione sile sa rastojanjem. Međutim, kako nije odmah mogao i da nađe među svojim papirima ovaj dokaz, on obećava Haleju da će mu ga naknadno poslati. I zaista, tri meseca kasnije Haleju stiže od Njutna papir sa strogo matematički izvedenim dokazom i rešenjem ovog problema. On tada ponovo putuje kod Njutna u Kembridž sa namerom da ga nagovori da ovaj rad objavi, ali tada zatiče Njutna kako radi na jednom mnogo opštijem delu u koje je ovaj rad uključen. Imajući to u vidu možda nije ni čudno, ali je svakako zanimljivo, da je prvi tiraž ove knjige, koja je izazvala pravu revoluciju u nauci i poslužila za zasnivanje moderne fizike, izašao u manje od 400 primeraka. Osim toga, on na taj način dokazuje da je svih tela u prirodi moguće svesti na svega tri prosta fizička zakona, što samo po sebi svedoči o univerzalnosti ovog njegovog dela i iniverzalnosti kao nauke. Ova činjenica kasnije će postati jedan od glavnih uzroka sporenja oko prioriteta otkrića infinitezimalnog računa, i postati glavni uzrok Njutnovog sukoba sa , pored drugih zamerki koje je Lajbnic imao na Njutnov zakon gravitacije i zamisao praznog prostora , koje proističe iz ovog kao i ostalih Njutnovih zakona. Postoji popularna priča o tome kako je jedna jabuka sorte flower of Kant cvet Kenta pala sa drveta inspirisala Njutna da formuliše njegovu teoriju gravitacije. Ilustratori i crtači karikatura i stripova idu još i dalje, sugerušući da je jabuka u stvari pala Njutnu pravo na glavu i da je taj udarac na neki način učinio ga svesnim gravitacione sile. Džon Konduit John Conduitt , Njutnov pomoćnik u vreme dok je on bio upravnik Kraljevske kovnice novca slično našem današnjem položaju Guvernera narodne banke i muž Njutnove nećake, pišući o Njutnovom životu opisao je ovaj događaj na sledeći način: Godine. Dok se zamišljeno šetao po bašti krivudajući tamo i onamo, pala mu je na pamet misao da sila gravitacije koja prenosi jabuku sa drveta na zemlju nije ograničena na neku određenu udaljenost od Zemlje, nego da ta sila dopire mnogo dalje nego što mi obično mislimo. Zašto ne toliko daleko kao što je Mesec udaljen i, ako je to tako, ona mora uticati na njegovo kretanje, recimo zadržavati Mesec na njegovoj orbiti, posle čega se bacio na proračunavanje efekata ove njegove pretpostavke. Pitanje nije bilo da li gravitacija postoji, nego da li njeno delovanje dopire tako daleko od Zemlje da bi mogla da bude takođe i sila koja zadržava Mesec na njegovoj orbiti. Njutn je pokazao da, ako sila gravitacije opada obrnuto je srazmerna sa kvadratom rastojanja, na osnovu toga može se izračunati period Mesečeve orbite, i to u veoma dobroj saglasnosti sa izmerenim podacima. Ova objašnjenja predstavljaju verovatno preuveličavanja Njutnove sopstvene priče o tome kako je sedeo pored prozora svoje kuće u Vulstrop Manoru i gledao jabuku kako pada sa drveta. Za mnoga stabla tvrdi se da su drvo jabuke koju je Njutn opisao. U Kraljevskoj školi u Grantamu tvrde da je škola neku godinu kasnije dobavila sebi ovo stablo, tako što ga je iščupala sa korenom i prebacila u upravnikovu baštu. Potomak originalnog drveta jabuke može se videti kako raste ispred glavne kapije Triniti Koledža, u Kembridžu, nešto niže od sobe u kojoj je Njutn stanovao kada je tu studirao. Kasniji život Portret Isaka Njutna iz autor Godfri Neler Godfrey Kneller , Nacionalna galerija portreta, , Tokom 1690-ih godina Njutn je napisao veći broj religioznih traktata rasprava baveći se bukvalnim tumačenjima Biblije. Manuskript koji je poslao , u kojem on osporava postojanje svetog Trojstva nije nikada objavljeno. On je takođe posvetio veliki deo svoga vremena alhemiji videti ispod. Njutn je takođe bio i član engleskog parlamenta od. Njutn je prešao u London da bi preuzeo dužnost upravnika Kraljevske kovnice novca, 1696, položaj koji je stekao pod pokroviteljstvom Čarlsa Montagija Charles Montagu prvog Erla od Halifaksa, tadašnjeg ministra finansija. On je preuzeo odgovornost nad engleskim velikim kovanjem novca, ponekad stajući na žulj upravniku Lukasu i izdvejstvujući posao pomoćnog kontrolora privremene Čester filijale. Njutn je postao verovatno najpoznatiji upravnik Kraljevske kovnice, nakon Lukasove smrti u , i na tom položaju ostao je sve do svoje smrti. To su bile velike i važne reforme u to vreme, koje su značajno popravile bogatstvo i stabilnost Engleske. Zvog ovog njegovog rada u kovnici novca, više nego zbog njegovih pređašnjih doprinosa nauci, on je stekao titulu viteza Sera u službi Kraljice Ane,. Na položaju predsednika Kraljevskog društva on je stekao neprijatelja u Džonu Flamstidu John Flamsteed , kraljevskom astronomu, tako što je preuranjeno objavio i koristio u svojim studijama Flamstidov zvezdani katalog. Njutn je umro u Londonu,. Mada Njutn nije imao dece, on je u zadnjim godinama života zaveštao svojim rođacima većinu svoga nasledstva, tako da je umro praktično bez testamenta. Njegova znatna pokretna imovina podeljena je ravnopravno između njegovih osam polu-nećaka i polu-nećakinja tri Pilkingtona, tri Smitsa i dva Bartona, uključujući i Katrinu Barton Konduit. Naučna otkrića Isaka Njutna su dobro poznata, međutim, njegovi interesi su se, osim matematike, fizike, mehanike, astronomije, takođe prostirali i na druge oblasti saznanja. Ta Njutnova istraživanja su malo poznata savremenom čitaocu, mada su svojevremeno oko njih vođeni burni sporovi. Pri tome se obično ukazuje na sledeća dela I. Njutnovi komentatori primećuju da ovi njegovi radovi ne predstavljaju poseban naučni interes i citiraju reči francuskog pisca i istraživača profesora Luja Figjea Louis Figuier , koji je izražavao žaljenje povodom toga što je Njutn trošio vreme na teološka istraživanja. Povrh toga, kod njega se formira osećanje da ovi teološki radovi iscrpljuju naučno nasleće Isaka Njutna posvećeno problemima datiranja. Međutim, to nije tako. U stvari, savremeni čitalac nije svestan da time propušta interesantne i praktično zaboravljene Njutnove radove, čija se aktuelnost i značaj može oceniti tek danas. Osnovni Njutnovi radovi, povezani sa problemima hronologije, nisu dva navedena rada, već sasvim drugi. Njutn se mnogo godina bavio analizom hronologije. Ako pokušamo kratko da formulišemo rezultate njegove analize, oni će izgledati ovako. Neobično veliki broj datuma, pripisanih danas ovim ili onim dogaćajima drevnosti, nije u skladu sa rezultatima prirodnonaučnih metoda datiranja. Da bismo precizirali te datume, treba ih uglavnom podmladiti tj. Po svemu sudeći, puni spisak publikovanih radova I. Po tom priručniku, treće i poslednje preštampavanje rada 2 bilo je 1770. Njutn je podvrgao hronologiju drevnosti izuzetno velikoj transformaciji. Neke vrlo malobrojne događaje pomerio je u prošlost. To ce odnosi, recimo, na legendarni pohod. Njutn je smatrao da taj pohod nije bio u X veku p. Uostalom, datiranje ovog događaja je veoma raznoliko i u kasnijim hronološkim istraživanjima. Ali je u celini nova Njutnova hronologija suštinski kraća od tradicionalne danas prihvaćene. Većinu događaja on je pomerio naviše, u smeru podmlađivanja, bliže nama. »U osnovnim Njutnovim istorijsko-teološkim radovima sabrani su istorijski materijali fantastični po svom obimu. To je plod četrdesetogodišnjeg rada, napregnutog istraživanja, ogromne erudicije. U suštini, Njutn je pregledao svu osnovnu literaturu o drevnoj istoriji i sve osnovne izvore, počev od antičke i istočne mitologije... »Cilj Njutnovih istorijsko-teoloških radova... »Njutn koristi tekstološku i filološku kritiku, astronomske proračune povezane sa pomračenjima Sunca! Njemu se čini da je ta nova hronologija, usklađena sa biblijskim okvirom, verodostojna. He pretendujem na to da je tablica tačna do u godinu. Moguće su greške od pet ili deset godina, ponegde možda i dvadeset, ali ne mnogo više... Upoređujući Njutnove zaključke sa danas prihvaćenim datumima drevnih događaja, savremni komentatori neizbežno dolaze do mišljenja da je Njutn bio u zabludi: »Naravno, u nedostatku dešifrovanog klinastog pisma i hijeroglifa, u nedostatku podataka arheologije, koja tada još nije postojala, okovan pretpostavkom ispravnosti biblijske hronologije i verom u realnost mitova, Njutn je grešio ne za deset ili čak i sto godina, nego za milenijume, i njegova hronologija je daleka od istine čak i što se tiče same realnosti nekih događaja. Vinston je pisao u svojim uspomenama: 'Ser Isak je y oblasti matematike često uviđao istinu samo putem intuicije, čak i bez dokaza... Ali isti taj ser Isak Njutn je sastavio hronologiju... Ali ta hronologija ne vredi više od oštroumnog istorijskog romana, što sam definitivno dokazao u svom delu koje opovrgava ovu hronologiju. Međutim, upoznavanje sa radovima oponenata Njutna i Morozova pokazuje da oni ne sadrže ozbiljne kontraargumente. Osnovni argument oponenata je pozivanje na tradiciju i autoritet prvih hronologa XVI veka. Objavljivanje Njutnovog rada izazvalo je mnogo odjeka. Uostalom, bilo je objavljeno i nekoliko radova koji su podržavali Njutna. Šta je izazvalo takvu negativnu reakciju oponenata? Da bismo to shvatili, treba makar ukratko navesti promene drevnih datuma koje je predlagao Njutn. Na primer, danas prihvaćena hronologija smešta početak uprave prvog egipatskog faraona Menesa Mene približno u 3000. Njutn pak ovaj događaj datira u 946. Pomeranje naviše iznosi približno 2000 godina. Ako danas mit o datiramo u XV vek p. Dakle, pomeranje naviše je približno 500 godina. Ako danas znameniti datiramo približno u 1225. Znači, pomeranje naviše je približno 320 godina. Sažeto se osnovni Njutnovi zaključci formulišu ovako. Deo istorije Stare Grčke pomerio je vremenski naviše u proseku za 300 godina bliže nama. Istoriju Starog Egipta koja, u skladu sa danas prihvaćenom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, od 3000. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio naviše za približno 1800 godina. Nije neophodno objašnjavati da, bez obzira na svu haotičnost ovih promena datiranja, one ukazuju na neophodnost pažljive analize danas prihvaćene tradicionalne verzije. Njutn je stigao da revidira samo datume starije od 200. Njegova razmatranja su imala partikularan karakter, i on nije uspeo da otkrije neki sistem u tim promenama datiranja na prvi pogled potpuno haotičnim. Značajno je da se njegove delimične translacije datuma zaprepašćujuće slažu sa daljim Morozovljevim istraživanjima. Verovatno da Morozov akademik 1854-1946 nije znao za Njutnov rad, zbog retkosti i činjenice da su ti radovi već pali u zaborav. Zbog toga je zadivljujuće da se mnogi Morozovljevi zaključci slažu sa Njutnovim tvrđenjima. New York: Simon and Schuster. New York: Free Press. WAMU's The Diane Rehm Show Friday, June 13, 2003 RealAudio stream. School of Mathematics and Statistics, University of St. Notes and Records of the Royal Society 18. London: The Royal Society. Chance Gardner and John Anthony West. In the Presence of the Creator: Isaac Newton and His Times. Readings in the Literature of Science. On the Shoulders of Giants. Places selections from Newton's Principia in the context of selected writings by , , and. Carol Publishing Group, July 1992 , paperback, 576 pages,. Keynes had taken a close interest in Newton and owned many of Newton's private papers. Papers and Letters in Natural Philosophy, edited by. Harvard University Press, 1958,1978. The Principia: a new Translation, Guide by I. Bernard Cohen University of California 1999 Warning: common mistranslations exposed! The giant book of scientists -- The 100 greatest minds of all time, Sydney: The Book Company, 1996. Reprinted by Johnson Reprint Corporation, New York 1972. The Mathematical Papers of Isaac Newton - 8 volumes, Cambridge University Press, Cambridge, 1967-81. Parker, West Strand; Cambridge, John Deighton, 1850.

The Mobile Love Industry
Neki su kritičari, međutim, smatrali da je Sila se budi previše izvedena iz originalne trilogije odnosno da se radi praktički o remakeu filma Nova nada. Naredni tekst je otkrio još više. Aleksa Šantić Adelina Irbi i Džordžina Makenzi smatrale su da knjiga o životu slovenskog stanovništva nije dovoljna pomoć, već da je potrebno preduzeti i neke konkretne korake, pa odlučuju da otvore Školu za devojčice. U , , , i su izdate sa karakterističnim vizuelnim prikazom Pitagorine teoreme. S padom Dien Well Phű, Raymond Belle je repariran u Francusku gdje nastavlja svoje vojničko učenje, te s 19 godina 1958.

[Vrele cure|Flertanje|Andjela parovi fejzbuk]

Oznake: learn, How, To, navigate, OneNote, Using, accessible, Features