srijeda, 30.08.2006.
second day
Moram da priznam da sam bolje...mama mi je danas kuci tako da ne mogu da povracam, sto je super, znaci dijetaaaa!!!!
Za dorucak sam jela na pari spremljenu papriku, za rucak isto samo sa dodatim lukom i gljivama, i naravno kupus corba, za uzinu jedem rajcice i paprike....
Pijem puno vode i zelenog caja sto ste me vi cure naucile i hvala vam ouno na podrsci koja mi jako znaci!
- 14:19 -
utorak, 29.08.2006.
opet greska
Ponovo sam napravila sranje...Lepo mi je islo sa dijetom sve dok me nesto nije spopalo i morala samo to uraditi. I to ko da mi nije bilo dovoljno jednom nego sam pet puta morala povratiti. Uzasno se osecam.
Sama sam kod kuce i mislim da me ova samoca jos vise ubija posebno posle ovog...
Mrzim sebe...
- 18:52 -
first day
Danas mi je prvi dan kupus dijete. Idem sad na pijacu da kupim kupus i neki zelenis a imam i nekog voca u frizideru pa se nadam da ce me to drzati situ ceo dan.
Mislila sam da odem da trcim, ali necu...kasno sam ustala.
Juce sam opet bila na treningu i sad sam mnogo bolje.
Moram da priznam da sam zabrljala malo sa doruckom. Mama me je prevarila i ja sam pojela malo makarona sa sirom a trebalo bi da sam celi dan na vocu.
Ne bitno, nastavljam sa vocem i puuuuno vode...a uvece solarijum ako izdrzim sve.
Visoka sam 174cm, a teska 66kg....jos deset kila dole samo lagano...
- 09:37 -
četvrtak, 24.08.2006.
AkCiJa!!!
Krenula sam da idem na fitnes! Opet sam ko nova! Ne bi verovali koliko me vezbanje opusta. Od sutra pocinjem i da trcim po 3 km bez stajanja.I naravno da jos iskoristim ovo malo lepog vremena idem sutra u voznju biciklom ili se mozda ipak odlucim za rolere, u svakom slucaju svako kretanje je extra i pomaze da bolje disem i da mrsavim.
A dijete?
Ne znam...mozda ako naletim na neku dobru mada sam uvek imala losa iskustva sa tim prokletim dijetama...mnogo smrsam i onda se brzo ugojim...ne puno ali opet ne treba mi dodatno nerviranje.
Ah da! Solarijum! Posto se nisam ovog leta mnogo suncala sem malo na moru opet sam pocela da idem u solarijum a sa njim seosecam fantasticno!
- 22:01 -
utorak, 22.08.2006.
KARANTIN
Oprostite molim, mnogo je volim
kao odmor u shkoli, sediste na troli,
ta ra ri ra ra, kao Kristinu Zdravko Cholic.
Igleda da dobijam Alchajmerovu bolest
gledajuci tvoju sliku.
Josh jedan dan, oduran k'o Duran Duran,
treba mi gromobran, nishta na vidiku.
Hiljadu mu gromova i CD romova,
secanje na tebe me koshta kao Petra kajgana. (Dragana!)
Ja sam mornar Palilulac shto je ostao bez kormila i broda.
I prezivam svoju krv kao mali zeleni crv, o da li cu preziveti?
Postajem komichan, moj zivot je koma,
imam nemiran stomak (polako momak)
Ni pivo vishe nije kao shto je bilo,
i ono je pobesnelo i zapenilo.
Muvaju me drolje, jeftine kraljice noci,
al' ja ih ne bih pipnuo makar trljale sise na moje ochi.
Koriste me dame da ne bi bile same,
mogu da domamim i njihove mame,
ali curim, da nadjem curu kao ti,
vracam se pushaka, nemam ni za taxi.
Postao sam vutric, topic, dopic,
kao shto Karpova zovu Dado Topic,
ja sam dao sve ali nije mi se vratilo,
samo secanje na tebe me pratilo.
Refren:
Ova soba je moj karantin,
moram brzo da te zaboravim,
da se u mom zivotu bar,
desi josh neka lepa stvar.
Eeeej, kako smo stopirali do Tivta,
i kako sam te nosio na sedmi sprat u zgradi bez lifta.
Rekla si ljubav je ujutru vaznija od sinoc,
dok sam ti skidao shminku izjutra.
Imao sam gushterov osmeh, to sam doneo iz Askare,
i nisam mario, ako me ribe zanemare.
Ja nisam promi curan, ja sam promucuran,
ali znam da bez tebe bicu sam.
I sinoc, i sinoc sam sanjao kako si skoknula na sholjicu chaja kod mene.
Ceo servis smo slomili, dok smo se dojili
i obuceni u trikoe, trikove vezbali
Take me to the bridge,
Take me to the bridge.
Bila si happy kad si me varala na kartama.
Loshe drustvo kvari dobre navike
pored mene jos svashta si nauchila.
Ti i ja, u tramvaju broj dva,
otkucavamo karte, automat se smeje,(zemlja pleshe)
Ulazi kondukter, I ne pita za kartu,
zna da je zalutao tu.
Grlim te i ljubim, na Trgu Republike,
u gomili lazne pozorishne publike.
Neki ti narkoman dobacuje,
ja izlazim na crtu
provokatoru shto izlazi na crtu heroinu.
Jeste, hteli su svi da te shetaju,
cvetici i cvetovi shto vishe ne cvetaju.
Misleci da koshulja tvoja ima mesta za sve
koji hoce da te ljube i imaju.
Bila si tajanstvena kao sveti gral.
Kao iz filma sto si gledala i shvatila stvari.
Moje umrlo lice josh me zali,
dok zivim u Celibatskoj peshchari.
Kad sam na kuci udarao plochu bolela me glava,
ti si bila dibidus moja cava.
Bila si ekstaza, moja bivsha staza,
shto mi se vraca kao Dunavu Sava.
- 23:11 -
KAZNA
Za većinu naših grešaka u životu smo sami krivi. I tako u mladosti, povedeni, šarenim lažama, povučeni adrenalinom adolescencije, napravimo greške za koje plaćamo ponekad i celog života.
95. godina…mislim da je nepotrebno objašnjavati situaciju u našoj državi u to vreme. Ljudi su se snalazili na razne načine samo da bi preživeli. A ja, buntovna tinejdzerka, nisam se zadovoljavala samo primarnim stvarima. Ambiciozna i pomalo gorda, mislila sam samo na “versace” pantalone, skupe cigarete i fenomenalne provode po noćnim klubovima družeći se sa polusvetom. I tako sa nepunih 22 i sama postala deo “podzemlja”.
Darko i ja smo se dugo zabavljali i kako to obično biva u tim godinama, maštali o ogromnoj kući, životu u inostranstvu, skupim kolima i porodici…
E, a onda smo rešili i da konačno preduzmemo nešto “konktertno” po tom pitanju.
Sa još dva druga i jednom devojkom, koju smo doduše malo manje poznavali i koja je sasvim slučajno upala u celu “kombinaciju” organizvovali pljačku jednog osiguravajućeg društva u Beogradu.
Sećam se da sam imala užasnu tremu još dva dana pre same “akcije.Došao je i taj dan, i taj sat, i taj minut i sve je bilo “odrađeno” po planu. Kao da je bilo juče, sećam se da sam osećala takav adrenalin kakav nikad do tad nisam mogla ni da zamislim. Ali i pre nego što smo krenuli da sprovodimo naše bahanalije iz mašte, bili smo “uhvaćeni”.
Ubrzo smo svi bili uhapšeni i odvedeni u centralni zatvor, a već sutradan nas je čekalo suđenje.
Bila sam hladna jer sam samu sebe nekako ubedila da ćemo se svi uz pomoć advokata izvući uz uslovnu kaznu. Ali nervoznim pogledom prelazila preko sudnice ugledavši majku i brata kako se drže za ruke, tako uplašene i nemoćne. Onda sam pogledala Darka koji je sedeo sa druge strane sudnice. Htela sam da ga zagrlim i kazem mu da će sve biti u redu.Htela sam da ga poljubim, da budemo blizu jedno drugom.
Uskoro je ušao sudija i naredio da svo petoro ustanemo. Osetila sam kako me obliva hladan znoj. Zatim je stogim glasom prozovao redom naša imena: Zlatan Vukojević – kao izvršilac, osuđuje se na 7 godina zatvora ...Tatjana Obrenović…zastao mi je dah…2 godine izdržavanja stroge zatvorske kazne u kazneno popravnom zavodu Zabela u Požarevcu. Mrak. Htela sam da vrištim, plačem molim za milost. Ali suze nisu mogle na oči, otvorila sam usta ali glasa nije bilo. Baš kao u onim groznim košmarima kada vas neko juri a vi ne možete da trčite, ili hoćete iz sveg glasa da vrištite a potpuno ste nemi. Da, samo što se ovo stvarno događalo.
Nisam imala prilike ni da se pozdravim sa majkom, ni da uzmem svoje lične stvari, s obzirom da je bilo hladno a ja tankoj jakni.
Kada smo stigli u zatvor, nisam više ništa osećala niti razmišljala šta me čeka. Mehanički sam radila sve što su mi rekli.
Primetila sam da su tamo zaposlene samo žene. Od spremačica, stražarki pa sve do upravnice i načelnice.
Prvi korak je bio da predam sve svoje lične stvari, što je uključivalo i nakit, slike, dokumenta, odeću, sve osim donjeg veša.
Jedna starija vrlo krupna stražarka mrko me je pogledala bacivši mi u ruke neku hrpu stvari nalik starim izlizanim dzakovima i sarkastičnim glasom naredila: “ Imaš tačno pet minuta da se obučeš!”. Osećala sam se strašno jadno i poniženo! “Hrpa stvari” sastojala se od ogromne dugačke maslinasto zelene suknje od čoje koja mi je pritom bila i dva broja veća. Košulja, od sličnog materijala, nalik onim starim partizanskim, dzemper pocepan na par mesta, dugačke grilonke i crne cipele koje su bile užasno neudobne i žuljale.
Onda je usledio “karantin”. To je zapravo bila priprema za zatvor. Sastojao se od jedne male sobe i spavaonice u kojoj je bilo pet kreveta na sprat a nas je bilo osam.Dok sam bila u karantinu nisu mi bile dozvoljene posete. Ja sam se sve vreme držala po strani trudeći se da privlačim što manje pažnje.
Kada je došlo vreme da se odredi koja zatvorenica će da ide u koji paviljon, svaka ponaosob je bila pozvana da dođe kod upravnice u kancelariju.
Unutra me je čekala mršava žena srednjih godina, crne kose svezane u strogi rep. Obučena u formalni teget komplet odmeravajući me od glave do pete, arogantnim zvaničnim tonom mi je saopštila: “ Tatjana, na umu treba da ti bude da budeš vrlo svesna toga da se nalaziš u kazneno popravnom domu, što znači da nemaš apsolutno nikakva prava. Ovde nema sklapanja nikakvih prijateljstava, deljenja ličnih stvari, cigareta, bilo čega! Nema smejanja, nemaš pravo da misliš, da se zavitlavaš. Ovo je zatvor. Da li sam bila jasna?”. Mislim da je mogla da prepozna gnev u mojim očima iako sam potvrdno klimnula glavom, upozorila me je još jednom ciničnim glasom: “Znaš, za mene ste sve ovde,potpuno iste. Sve ste samo osuđenice, ne bitno zbog čega ste ovde, i prema svima se ophodim na isti način!”.
Izašla sam iz kancelarije shavatjući da me čeka žestoka borba.
Moj dosadašnji način života surovo me je kaznio i tek kad sam došla na jedno ovakvo mesto shvatila sam koliko u stvari znači sloboda i skromnost.
Ono što mi je pomagalo da manje mislim na mesto gde se nalazim, bila su moja pisma Darku (dozvolili su nam dopisivanje iako si znali za našu vezu, ali su sva pisma bila pregledana pre slanja).
Naša pisma su bila prava ljubavna.Pisali smo duga pisma o tome koliko nedostajemo jedno drugom, o tome kako jedva čekamo da izađemo i započnemo normalan život. Pisali bi pesme jedno drugom. Tešili bi se kako sve ovo i nije tako strašno i da će brzo proći. Naravno svi u paviljonu znali su za našu vezu, i pričalo se kako je to nezapamćena ljubav. Shodno tome, rađale su se i velike ljubomore.
Prvih par meseci mi je bilo zaista teško, pogotovo kad sam čula da je sa mnom u istoj sobi bila narkomanka koja je inače i HIV+. Ostale su mi u sećanju i žene koje su bile osuđene zbog raznih monstruoznih ubistava, kao i žene koje su patile od ozbiljnih psihičkih poremećaja,…i sa svima sam bila u istoj sobi. Plašila sam se da zaspim, a i kada sam uspela da malo odspavam imala sam užasne košmare.
Nije mi toliko teško padalo ni ustajanje u pola šest, ni rigorozna disciplina, ni ribanje toaleta ni čišćenje oraha, koliko psihička i duhovna tortura.
Iako sam se stalno trudila da gledam svoja posla i da mi nekako što pre prođe to vreme, nisam mogla a da ne primetim da je među zatvorenicama bilo dosta lezbejki. Po pričama koje sam čula, mnoge su tek u zatvoru pronašle “srodnu dušu”.
Primetila sam da me već duže vreme posmatra jedna Iva koja je u početku na nekako stidljiv način pokušavala da dopre do mene. Kasnije je počela da mi piše i pesme, i na kraju mi priznala da se zaljubljuje u mene. Ali pošto nije bila napadna ni zlobna, na lep način sam joj objasnila za svoju vezu i da nisam zainteresovana ni za kakve druge kontakte, pažljivo birajući reči ne želeći da je povredim.
Izgleda da je shvatila i više mi nije prilazila.
Subotom smo imale dva sata namenjenih za fizičke vežbe u jednoj staroj sali bledo zelenkastih zidova koja me je podsećala na bolnicu. Ali pametno sam koristila svaki “slobodan” termin za vežbanje i nikad ih ne bi propuštala.
Takođe smo imale i pristup velikoj biblioteci koja mi je bila pravi spas!
U početku sam čitala Koelja, Dostojevskog,Balzaka, Dučića, Andrića…
Nikada neću zaboraviti jednu Puškinovu rečenicu: “Teško je voleti, još teže ne voleti, a najteže je naći voljenog koji te voli”. Pomislila sam koliko sam srećna što smo pored svega ovoga Darko i ja još uvek zajedno i da se držimo čvrsto.
Ali pravi problemi su me tek čekali…
Pre dolaska u zatvor, imala sam nekoliko cista na jajnicima i baš kad je trebalo da se javim na izdržavanje kazne, trebalo je i da idem da operaciju da mi to otklone.
Bolovi su postajali sve češći i strašniji. Noću nisam mogla da spavam od grčeva. Trudila sam se da ne budem “ona koja stalno kuka”, ali bolovi su bili jezivi, upale sve češće, a moje molbe da odem na opraciju su stalno odbijali, I umesto toga davali mi brufene i bensedine za spavanje.
Posle godinu dana odveli su me u centralni istražni zatvor u Beograd gde me je pregledao načelnik njihove klinike i odatle su me poslali kod ginekologa u Gradsku bolnicu koji je bio iznenađen i ljut što ranije nisam došla i momentalno napisao novi uput za hitnu operaciju.
Nakon toga bila sam vraćena za Požarevac bez dokumentacije iz Gradske bolnice, sa izveštajem lekara iz istražnog zatvora “da je sve u redu”.
Bila sam svesna da prekid kazne ne mogu dobiti jer moju dokumentaciju i molbu nisu poslali vrhovnom sudu koji je o tome odlučivao.
Nisam više mogla da budem mirna i staložena. Pomirila sam se sa tim da mi nikad neće izaći u susret i pomoći. Shvatila sam da je ovo bila prava kazna za moja dela. Samo, pitala sam se da li sam toliko zgrešila da poludim ili umrem. Smrtna kazna? Umesto dve godine?
Poslala molbu za uslovni otpust zbog zdravstvenih problema uz dokumentaciju.
Dobila sam rešenje za izlazak 25. decembra, ali je trebalo još sačekati neki dopis iz suda. Sva ushićena javila sam svojoj porodici, ali im nisam mogla reći tačan dan i vreme kad izlazim. Konačno, 27.decembra stigao je i dopis iz suda. Upravnica mi ipak nije dopustila da javim bratu da dođe po mene i donese mi stvari. Na sebi imala samo trenerku, a napolju je padao sneg i bio jak mraz. Nije mi smetala hladnoća, jer ipak to je bila hladnoća spoljnog sveta. Mraz slobode. Pokupila sam svoje stvari, i uputila se ka autobuskoj stanici, ne okrećući se za sobom. Otišla sam kući. Ironično, ali sve o čemu sam maštala, kao npr. kupanje satima u kadi tople vode, telefoniranje satima sa drugaricama, leškarenje na toplom krevetu ušuškana toplim mirišljavim jorganom, trčanje i valjanje po snegu…ništa od toga nisam tada želela. Bio je to čudan osećaj, možda čak i neka vrsta depresije.. A najgore od svega bilo je to što sam ja izašla i bila na slobodi, a ON je ostao. I još uvek sam patila. Izolovala sam se od spoljnog sveta, a Novu godinu sam provela kod kuće uz TV. Postepeno sam počeela da se čujem sa nekim ljudima i polako izlazim, ali bio je to vrlo uzak krug ljudi, jer nisam želela neprilike i loše društvo ni preko telefona. Ali polako sam počela da se opuštam, posvetila se učenju i naredene godine upisala prava i počela redovno da dajem ispite.
Darko je u međuvremenu izašao i imala sam utisak da je od tog dana naša ljubav postala još jača!
Zbog raznih komplikacija koje sam zadobila boravkom u zatvoru, moje stanje je bilo vrlo kritično pa sam imala niz operacija.
Krajnja dijagnoza je da imam zapušene jajovode, i da postoji samo 30% šanse da veštačkom oplodnjom postanem mama. Ali ne odustajemo!
Borimo se i dalje, živimo skromno sa verom i nadom koja nas je i održala toliko dugo.
Onakva lekcija se ureže u srž duše…i dobro se pamti…do kraja života!
Ovo je jos jedna pricica koju jos nisu objavili,ali mozad hoce
- 13:08 -
ponedjeljak, 21.08.2006.
prica
Evo ovo je jedna od moji prica koje pisem...
MUSKO NA JEDAN DAN
Drage moje sve smo mi bar jednom, bar na trenutak, pomislile sta bismo radile da smo u „njihovoj“ kozi. Ma, hade, priznajte! Bilo je situacija kada ste htele imati snagu muskarca ili mozda bar na tren uci u njihov mozak i shvatiti neke stvari...Desifrovati muski mozak? Hmmm....zvuci interesantno, a sta kad bih vam odala jednu malu tajnu?
Bio je petak vece, uf! Bas sam imala uzasan dan! Uvalila sam se u fotelju, izula cipele koje ce me uskoro napraviti invalidom! Dosadne potpetice, tako su neudobne! Pozvala sam Ivanu I ispricala kako je onaj kolega Marko danas dobio slobodne dane I da mu se smesi povisica.
Sef je rekao da neka projekte muskarci ipak rade malo bolje…Grrrrr….Ivana me je tesila kako cu se ipak videti sam Ognjenom, ionako se dugo nismo videli.
Pa sam se na brzinu istusirala, uvukla se u farke 2 broja manje i obukla duzu majcu da se ne bi videla ona dva dugmeta sto nisam mogla da zakopcam....Nasminkala se i ...cekala,cekala,cekala...Mobilni je zazvonio: „E, ‘de si ljubavi (mogla sam da osetim zadah piva kroz slusalicu!),znam da sam obecao da cemo se videti,ali ne smem da propustim ovu tekmu,ajde,cujemo se,ljubim te!”
Ne,ne,ne! Ne nisam mogla da verujem da se sve ovo desava u jednom danu! Jos sam i dobila! E,da mi je da sam musko samo,ma samo jedan dan...pomislila sam i legla da spavam.
Subota,i to neradna! Otisla sam do kupatila i imala sta i da vidim! Dlakave noge,malje po grudima,odnosno tamo gde su nekad bile grudi, i kad sam pogledala malo nize…imala sam sta I da vidim! Covece, pa ja sam stvarno postala musko! Hmm…ovo bi moglo biti zanimljivo. Nasla sam neke Ogijeve stvari I presvukla se. Bas u tom trenutku zaculo se zvono na vratima. Panika! A, da! Mirko je moj prvi komsija inace super prijatelj,obicno svrati ujutu na kafu.
Otvorila sam vrata a Mirko je zastao na trenutak,ali ja sam ga preduhitrila:”Dragana je otisla da poseti…t…tetku,a,ja sam njen rodjak Dragan”- “Dragan,da mislim da mi je pricala o tebi pa ajde ja ionako idem dole do kladionice,da popijem kafu a verujem da si I ti neki zaludjenik fudbalom,uostalo ko od nas pravih muskih I nije?!”
Krenula sam do kladionice. Da,stvarno sam bila fascinirana prizorom koji sam zatekla. Pricali su nekim stranim jezikom,pominjali su brojke,dojave, “iz keca u kec”itd…Pa posto sam videla da cu ovaj ispit definitivno pasti krenula sam da pominjem sebe,tj. Moju rodjaku Draganu.
“Gaga? Da, super je ona ortakinja,ali batice,zar zaista verujes u to musko-zensko prijateljstvo? Uvek tu ima I neceg vise,kako god to da okrenes”Nisam mogla da verujem. Mirko? Da me gleda kao zenu? Pa,pobogu,koliko smo samo veceri provodili zajedno i razmenjivali prijateljske savete! „Gle,Gaga je super osoba,ali zensko je zensko,jeste da si joj ti neki rodjak ali ne mozes mi reci da nisi primetio kakvu zadnjicu ima?“ Gospode!
Ali,ovo je bio samo pocetak dana...Mirko i njegovi ortaci su gledali tekmu kod nekog kuci pa su planirali da idu na neko momacko vece. To nisam smela da propustim...mada iskreno nisam znala sta cu sve da saznam....
Otisla sam do teretane,to sam sad mogla jer sam imala bar neke misice,a kao “Gaga” samo “salcice” I manji stomacic pa me je malo bio blam. Devojke, jeste da muskarci imaju brzi metabolizam,ali celulit nemamo samo mi…samo cu vam reci da im guze I nisu tako dobre pa cak I ako naporno vezbaju. A znoj….to je bilo uzasno…tusirala sam se duplo duze da bi ga se oslobodila,a tek “opojni miris” patika….eeee…pedikir,najlonke I salonke su zakon u odnosu na ovo!
Jedan od najvecih blamova bio je kada me je policajac zaustavio zbog prekoracenja brzine,I ja sam mahinalano pocela sa trepcem okicama I slatko uvijam dok objasnjavam (zaboravljajuci da sam u muskom telu!). Policajac me je mrgodno pogledao,naterao da “duvam” ne bi li video da nisam pijan(a) I jos napisao kaznu!!!
Morala sam da odem do kuce I spremim se za veliko vece. Pored toga sto sam se na nekoliko mesta posekla brijacem (po bradi,naravno),nisam imala vecih problema,jer nisam imalapotrebe da se posebno spremam....olaksavajuca okolnost,nema prese za kosu,“make up“-a itd...
Otisla sam do Mirka i dok je on skoknuo do prodavnice po pivo,ipak zenska znatizelja u meni je bila jaca, pa sam otisla u njegovu spavacu sobu,gde verovale ili ne nikad nisam bila, I pocela da cackam I trazim poput nekog njuskala I nisam imala pojma sta ja to trazim! A-ha! U poslednjoj fioci zatekla sam zapanjujuci prizor: bila je puna dvd porno-filmova i jedne zenske bele tange! Stasno! Devojke,zato imajte na umu da ako se ikad usudite na ovakav potez,budete spremne na sta sve mozete naici...
Mirko je dosao i primetio da ga cudno gledam...odmah sam zapocela neku pricu ne bi li slucajno i on pmislio nesto kao onaj policajac. „Ma,batice ti sam znas da mi muskarci ne trebamo da da budemo mlakonje i ako tu nesto pricamo o nekim „emocijama“,to treba da zadrzis za sebe,ako su emocije prave,sto bi ih uopste pominjali,pa jel tako?“- zena je morala da progovori iz mene:“Ali mozda zenama bas to treba..poneka rec?“- „Daj,bre covece opusti se to sve zene prave tako komplikovano…sto kad moze da bude bas prosto?,e,ajmo da krenemo,zakasnicemo“
Atnosfera u stanu u kojem smo gledali utakmicu je bila extra pozitivna i zabavna!!!Desetak muskaraca hipnotizovano gledalo je u tv ogromnih dimenzija....po stolu su bile razbacane kesice cipsa,semenki i naravno,njegovog velicanstava PIVA!!! Sela sam u fotelju i zaista se trudila da shvatim... e j.. promasi opet, gledaj ga.. uuuu to je bilo blizu.. ma van s terena... jaooo,pa gledaj sta radi....GOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!
Krenuli smo u klub sa par kola,i mogu se kladiti da su se u svima pricale iste price! O fudbalu,dogovor za sutra,spanska liga,to se ne sme propustiti…Ali onda su dosle na red I tipicne muske muske price!
Famozno momacko vece! Oduvek sam ovako nesto zamisljala poput misterioznog hedonistickog hrama gde svi muskarci beru “zabranjene vocke”
Ali…Klub ko klub, nista posebno, s’tim sto su uglavnom sedeli muskarci za stolovima I pili malo zesca pica. Umaloh se nisam udavila og jednog viskija “na eks”!,na sta su me ostali,naravno,prozivali da sam mlakonja. Ego ko ego! Ni nas se ne razlikuje nesto puno od njhovog, pa sam nastavila da pijem (ali sam krisom pila po casu vode za jedan cug!)
Do naseg stola sedeli su neki „maco-tipovi“. Mogla sam jasno da cujem njihove “lovacke price”:
“Ma, daj, sat ti je, pa to sto ti pricas nije nista naspram onog sto sam ja radio sa onom malom…”
“Da,pa zna se ko je glavni “baja” u kraju,jel da momci....e,gledajte sad ovo“. Doticni „baja“ je ustao da svojim neodoljivim sarmom inpresionira plavu konobaricu (a mogu se kladiti i na koji nacin...)na sta ga je ona samo hladno pitala da li je siguran da hoce jos jednu turu posto ne izgleda dobro? Postidjeni „baja“ savijenog repa, vratio se za svoj sto. Glasno sam se nasmejala,nisam mogla vise da izdrzim. A za nasim stolom tekla je totalno druga prica...Naime, Mirko je kao papiga ponavljao kako mora da kupi „tog BMW-a“ , opisujuci voznju njim do najsitnijih detalja sa takvom strascu,kao da opisuje seksualni cin!
„Mala kola-zenska kola“,dodao je jedan od drugara. Hmmm,sad vec polako pocinjem da shvatam tu vec vekovima musku opsednutost velicinom!
E,sad je sledila glavna predstava: Na scenu je stupila „madam-Beba“. I vec predpostavljate sta je dalje bilo...ne? Popela se na sto ko od majke rodjena u majusnim belim tangama(nisam mogla a da se ne setim Mirkove fioke!) i vrckala oko „mladozenje“. Cak je tu bilo i mnooogo vise,ali o tome drugi put. Svi su blenulu u “raskosnu Bebu” kao da prvi pu vide zensko,mada ni ja nisam bila izuzetak. Samo iz znatizelje,naravno!
Sav onaj alkohol i dim ucinili su svoje, pa sam se i ja malo opustila,ali nikako ne skroz! Ovo telo mi je prosto grcilo misice i nisam ni mogla da igram uz omiljenu pesmu. Ko da mi je neko stavio drvenu motku uz ledja! Dosadno! Ocekivala sam neki trac o zenama ili slicno,ali nista! Price su bile samo o fudbalu,poslu,kolima I XXL velicini…Niko nije ni pominjao svoje veze! Boze sacuvaj emocije! Cak su I ovom jadniku (mladozenji) izjavili saucesce. Svi su oni u tom “Petar Pan fazonu”,fobija od vezivanja i to.
Kad sam napokon u stan,samo sam se srusila na krevet. Vrtelo mi se u glavi uzasno, i kad sam napokon izule cipele,odjurila sam kao munja do wc-a. Znate, onaj muski prirodni,zivotinjski miris koji nas uzbudi? E,pa nije uvek tako! Pogotovo ne kad ste u njihovoj kozi,i to posle ovakvog dana. Grozno sam se osecala…boleli su me misici od teretane,glava mi je pucala od piva I cigareta,ukocio mi se vrat….Tada sam se setila kako je divno biti zena!Pomislila sam na sopinge,frizerske salone,kafu sa prijateljicama,lude izlaske gde smo djuskale cele veceri,setila sam se poveravanja I otvorenosti u svemu (mislim na one najuze prijateljice!)
Onda tracevi,ogovaranja..ma potpetice bi mi sad bile pravi blagoslov!
Nedelja. Budim se I osecam fantastivan dodir meke zenske koze (MOJE KOZE!). U neverici,trcim do kupatila I vidim Draganu - sebe- zenu!
Nikad se nisam bolje osecala, dugo sam se kupala u peni sa etericnim uljima, obukla svoju laskavu crnu haljinicu I crne cizmice I zadovoljno se osmehnula odrazu u ogledalu! Krenula sam sa Ivanom na kafu,ima toliko toga da se isprica…
Tako da,drage moje,volimo mi muskarce sa svim onim njihovim manama,ali biti zena je ipak privilegija i zato volete sebe nas takve kakve ste-zenstvene!
Zvrrrrr....Oglasilo se zvono na vratima,o ne,to je Mirko!!!
- 23:16 -
nervoza
Danas je ceo dan padala kisa, i ja sam se uspesno botila sa celom tom depresijom promene vremena ali na kraju sam prekipela.
E onda sam bila gladna i pojela sam 200 g lanenih plocica pre nego sto sam otisla na trening!
Uf! Bilo mi je tako naprno da samo sto se nisam srusila kad sam zavrsila trening. Nisam bila na fitnesu 3 meseca i osecala sam se tako posrano kad sam zavrsila. Sve me boli ne mogu se normalno ni kretati...opet me hvata panika zbog nadoslih kila...smorila sam se...
- 23:03 -
subota, 19.08.2006.
...
...
- 09:54 -
moja ljubav,
Ponovo sam zaljubljena, obnovila sam svoju staru vezu sa B.
Toliko sam srecna da od jutros nisam ni pusila cak!
Znam da sam napravila mnogo sranja i da sam i bila prilicno neodgovorna i nezrela,ali sad mi je jako zao i nastavljam da placam to sve. B. mi na pocetku nista nije verovao, rekao mi je da mu je sve ovo cudno i da ne zna sta da radi, rekao je i da ne moze vise da mi veruje. Razumela sam ga. previse sam bila divlja da bi sad on meni verovao. Ali mic po mic, ponasala sam se prirodno i nasmejano i bila bas onakva kao kad smo se upoznali. Izalis mo dva puta na kafu a juce je on mene zvao na kafu u 14 i bila sam sa njim sve do 21. Bilo je divno....volim ga!!! Nikada nisam ni prestajala....VOLIM GAAaa!!!
- 09:35 -
petak, 18.08.2006.
...
...
- 09:42 -
četvrtak, 17.08.2006.
problemcic
Ako mi neko moze objasniti kako da malo sredim ovaj blog svoj tj. kako da stavim slike kad mi stalno trazi da budu neke malecke i kaze da mi je slika prevelika za avaatar a svi imaju vece slike?
Unapred zahvalna
- 11:51 -
bliski susret...
Juce sam se videla sa bivsim Brankom. Ja sam ga trazila i zelela da se vidimo da bi mu u oci rekla sve sta je i kako je a ne da me pamti onako izgubljenu i rastrojenu. Zaista nemam pojma sta sam u stvari htela time da postignem.
Verovatno sam htela da ga vidim i onda sgvatim sta u stvari osecam.
Usledio je prilicno neprijatan i nategnut razgovor preko telefona a onda je resio da mi popusti i da se vidimo.
Dosao je po mene novim kolima ali i izgledao je tako slatko da nisam mogla da zaustavim smesak na svom licu i ne poljubim ga.
Naravno bilo je dosta prebacivanja sa njegove strane i govorio mi je da ne moze da veruje koliko se on nisko spustao zbog mene ali rekao mi je da sam napravila veliku gresko sto sam ga uopste i zvala jer sam ga totalno poremetila (znaci da jos nesto oseca:)).
Pricali smo tako manje vise nategnuto a onda sam ja morala kuci pozdravili smo se tako sto sam ga ja zagrlila i poljubila u obraz (opet!) i rekla sam mu da me zove a on je meni rekao da ja njega pozovem.
Sta sad...?
- 11:39 -
utorak, 15.08.2006.
danas...
Suocila sam se najzad sa spoljnim svetom i izasla medju ljude. Videla sam se sa nekim drugarima i shvatila da ne mozemo vise da se druzimo jer jednostavno nismo na istim talasnim duzinama. Ne kazem ovo sad jer sam se ja kao nesto jako promenila,ali u bitnim stvarima jesam i to se ne moze ignorisati. A oni....nasatili su stranputicom. Nije da se ja sad kao nesto plasim da me oni ne navuku...NE...jer ja sam sigurna u sebe i znam koliko su me neke nepromisljene stvari sjebale, ali radije cu biti sama nego u losem drustvu koje je nesposobno da oseti bol isto kao i srecu.
Bolje da sam jedno vreme i "bucka" (174cm,65kg) nego da propadnem od nekih drugih stvari.
A jako sam svesna da cim pocnem da trenieram (a inace treniram svakog dana kad krenem) za 2 nedelje to ce se sve istopiti a do tada mogu da vozim roler i bajs po Adi.
- 19:00 -
danas...
danas mi je stvarno bilo ok
- 17:53 -
ponedjeljak, 14.08.2006.
odgovor...za kojim se malkice duze traga....
Zasto pocinjati sa sranjima kao sto su problemi sa isharanom...?Verovali ili ne ja sam se zaista duboko zamislila i resila da ipak saznam bar ponesto o mom uzroku.
Shvatila sam iz dosada procitane literature i silnih razgovora ali ponajvise os jednog intervjua koji sam uradila sa samom sobom. Postavljala pitanja i odgovarala. A publika koja se smeje na svaki moj skec bili su patuljci u mojoj glavi
To su jebeni kompleksi, nedostatak samopouzdanja i vere u sebe, secam se da sam jos kao mala imala problema sa kilazom jer sam imala noge tanke poput pereca i htečla sam se ugojiti...nisam smela obuci suknju ni slucajno!!!
A onda su krenule obline...e odjednom sam videla da sve manekenke imaju samo k0sti i malkice koze a svii ih vole pa sam htela biti kao one...a pritom sam trenirala i balet koji je zahtevao sam po sebi mrsavice....a ja sam bas pocela uzivati u hrani punim plucima i taaako...
- 21:41 -
subota, 12.08.2006.
PRVI VIKEND ...
Evo na prvi vikend sam dosla i mogu vam reci da se osecam mnoooogo bolje:)
Dr mi je rekao da ako budem ok za vreme vikenda da cu moci otpusnu listu da uzmem u ponedeljak i nastavim samo ambulantno lecenje....to je super!
Svi primecuju znacajnu promenu na meni.
Priznajem, jesam se malo ugojila jer sam tamo zdrala sta sam stigla ali poenta je u razmisljanju, jer vise ne gledam na hranu i na kile kao na nesto sveto vec mi je mnogo bitnije da sam ok u glavi a posto sam inace sportista u dusi u ponedeljak opet krecem na treninge aerobika svakog dana i na trcanje aiskoristicu jos malo letnjeg sunca za voznju bicikla i rolera i malo korigovati isharanu i to je to!
Najvaznije je da sam sad cista, da mi ne treba neka sugava droga da bi se osecala bolje jer mi je od toga u principu bilo sve gore! I da ne povracam svakog dana i bice boljhe...polako...
Kiss swima sto su mislili na mene ovih dana...
Mnogo mi znaci!
- 21:27 -
četvrtak, 03.08.2006.
doslo je i to jutro...
Kada treba da idem u bolnicu. Za nekih sat i po vec cu biti smestana u neku od sobica spreman ili ne spreman da se upustim u tesku borbu poput nekog gladijatora i to vrlo nesigurnog.
Ali dacu sve od sebe!
I mislim da cu ovog puta pobediti!
Pisacu cim me puste na vikend, sto se nadam da ce biti uskoro...
Kiss!
- 06:42 -
utorak, 01.08.2006.
HOSPITALIZACIJA
Eto koliko sam ja daleko otisla i koliko sam svoje zdravlje narusila da sam krenula pa cak se i to dooobro navukla na speed samo da ne bi jela i da bi bila mrsava. I jesam uspela u toj ideji. I izgledam super. Ali mi je mozak skroz unisten za ovih par meseci toliko da sam krenula na letovanje sa mamom i bratom i posle par dana na moru dva puta pokusala suicid!
Prvo sam se otrovala sa ksalolom i isla na ispiranje zeluca a vec s;ledeceg dana izrezala vene!
Jednostavno sam pala u takvu depresiju i vise mi nije bilo ni do cega. Ne kazem da mi je i sada stanje mnogo bolje.
To se sve izdesavalo u zadnjih par dana i dok kuckam ovaj post desna ruka me do jaja boli!
Moracu da budem hospitalizovana u bolnici tokom sledece nedelje.
Osecam se uzasnotuzno i usamljeno...ma....ne postoji rec koja bi opisala ovu bol koju nosim na dusi zbog svega....
Najgore od svega je to sto sam sama i sto nemam vise ni jednog prijatelja oko sebe, a o "drugaricama" i da ne pricam...
Eto...to sam ja...Mya...
- 18:42 -
