Towards the Within
17.06.2007., nedjelja
Profesor čistih mogućnosti
Umesto očekivane polazne metafore: ruža još ne cveta, ali ona poseduje cvetanje kao svoju mogućnost, profesor izravno prelazi na objašnjavanje čiste mogućnosti faktumom životnog iskustva. „Vidite, da biste shvatili šta se pod čistim mogućnostima podrazumeva ne morate odmah razmišljati na spekulativan način. Dovoljno je setiti se primera iz sopstvenog života. Imate s jedne strane stvarnost, nešto što jeste, postoji i događa se, je li tako? Eto, kao što mi sada stvarno sedimo u restoranu, posle časova, pa zar ne?", iskezivši svoje zube snishodljivo, prodorno gleda svoju šesnaestogodišnju učenicu koja sedi preko puta njega. „Shvatam“, odgovorila je ne trepnuvši. „Jer mogućnost je ono što još nije stvarno, ali ima tendenciju da to postane, kao što iz semena postaje jedna ruža. Volela bih da čujem šta se dešava u tom pogledu sa čistom mogućnošću?“ Konobar je već stajao pored stola i čekao da naruče. „Molio bih čašu belog vina. Šta želite Vi da popijete? Ah, pa nemojte se stideti! Uzmite ono što volite!“ „Pa, dobro, ja bih đus-votku s ledom“, ona nehajno odgovori, slegnuvši ramenima. „Da bismo došli do čiste mogućnosti, ostanimo i dalje na primerima iz sopstvenih života. Imate, tako, nešto što bi moglo biti, što bi se moglo dogoditi. Kierkegaard je obožavao mogućnost. Beskrajna mogućnost njegovog odnosa sa devojkom mu je nešto najzanimljivije, mogućnost koja se suprotstavlja stvarnosti, sirovoj prozi života. Ali je njegov afekt prema čistoj mogućnosti nešto najperfidnije, jer on želi jedino mogućnost, nešto što ona ne bi bila u stanju da razume“, s osmehom proveravajući izraz na učenicinom licu u jednom dahu ispriča profesor. A onda uozbiljivši se nastavi: „Ko može da ospori, evo recite mi Vi iz Vašeg iskustva jedne mlade dame, ko može da ospori da postoje odnosi među ljudima koji ostaju čiste mogućnosti samo zato što su oni unapred odbacili svaku tendenciju ka ozbiljavanju? I to, pazite, takve mogućnosti mogu neku osobu da određuju bitnije od svega što je realno okružuje, verujte“, govorio je profesor sa zanosom proročanske euforije. „Verujem Vam, svakako. Ali nisam baš shvatila iz tog primera u čemu bi bila pojmovna razlika između obične mogućnosti, da je tako nazovem i čiste mogućnosti?“ „Vidite, to najbolje možete shvatiti tako što ćete se uveriti sami.“, reče i položi svoju ogromnu šapu preko prstiju njene leve ruke. „Ukoliko posle večere pođete sa mnom na jedno mesto“. Zabezeknuto ga pogledavši, prinela je čašu ustima, ispila veći gutljaj, onda još jedan. Zagledana u dno, zglobom nakinđurene desne ruke kojom je držala čašu upravljala je sudarima dve kockice leda, pustivši levu šaku da ostane zarobljena ispod profesorovih ogromnih prstiju. „Shvatam već“, podigla je glavu i podrugljivo ga pogledala, baš kada je profesor počeo milovati njen oznojeni dlan. „Ako ne krenem sa vama na to mesto, iz ličnog iskustva ću shvatiti šta je to čista mogućnost. Samo – u kojoj meri bi to odredilo tok mog života, to ne mogu znati unapred.“ On je tada uzeo obe njene šake i prineo ih svojim od vina vlažnim usnama. Šest godina kasnije. U agenciji za poslovnu pratnju, jedna starija agentkinja i jedna mlada žena, studentkinja filozofije, vode žučan razgovor. Studentkinja: „Mogli bi da me pozovete barem dva-tri sata unapred. Imala sam ispitni rok sledećeg jutra.“ Agentkinja: „Slušaj još jednom šta ću ti reći: ako se još jednom ponovi takvo ponašanje nećemo te više angažovati, to da si dobro upamtila! Ako smo se dogovorile da ćeš biti na tom mestu u to vreme, onda tako treba da bude! Uostalom i ne razumem zašto baš tebe, bezobraznu i nevaspitanu, klijenti najviše traže!?“ Studentkinja filozofije s neprikrivenim prezirom gleda svoju poslodavku i zumira odvratnu bradavicu na njenoj bradi. Svladavši impuls da joj pljune u facu, izlazi iz agencije i užurbanog hoda grabi napred u biblioteku. |
