Muhina agencija za usamljena srca i sparivanje - Stvarne djevojke
utorak , 08.01.2019.Klub Brbljivica - Nove Vrste - 8# Mračni
Click here: Muhina agencija za usamljena srca i sparivanje
Bio sam u nebranom grož u, ali nije bilo odstupanja. Grlim tamburaše, penjem se na stolicu i nazdravljam 48 neznancima čije lelujave likove nazirem u dubini sale. U slučaju većih parazita, grupe bakterija ili hifa 115 gljivica, više hemocita obrazuje kapsule oko strane materije i na taj način ih eliminišu inkapsulacija.
Dr Sanferd, SAD 18, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka i masovni pomor pčela godine u južnim delovima SAD, dovodi u vezu sa sušom izazvanim nedostatkom cvetnog praha, a stres izazvan ovim, stvorio je povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, piše, ali ispušta iz vida suštinu neprirodnu hranu za pčele, neprirodan ambijent, i metodu uvezenu iz Srbije Marko cedi vodu iz suve drenovine. Rojenjem se eliminišu negativni faktori iz starog gnezda, kao što su bolesti i paraziti. Primetih da me čovek i žena sa susednog para sedišta posmatraju razrogačenih očiju. Pa onda nervozno, ali slatko čekanje da skrušene udovice ispred mene pokupuju gladiole za svoje pokojnike.
aleksandar bjelogrlic - anonimus - Posva ali smo se, a sada mi se čini da nam to nije bilo potrebno. Ovim lancem se infekcija prekida.
KANTAR SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE BEOGRAD 2 2 IZDAVAČ Jovo N. Kantar RECENZIJA Akademik Prof. Milun Mandić, pčelar KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA Jovo Kantar ISBN Beograd, 2013 3 3 DRAGI PČELARI I PČELARKE, POŠTOVANE KOLEGE I KOLEGINICE, Nakon 36 godina druženja sa pčelama i sa vama, posle preko 300 besplatno održanih predavanja pčelarima u Srbiji i onima u državama iz okruženja, te posle dve napisane knjige: Matica misaona imenica godine, prevedene na Slovenski i Bugarski jezik, i knjige Sa zdravim pčelama u XXI vek godine, prevedene na Bugarski jezik u I izdanju i na Slovenski jezik u II izdanju, pripremio sam je i u III proširenom i dopunjenom izdanju za pčelare srpsko-bosanskog, srpsko hrvatskog, srpsko crnogorskog, srpsko - bunjevačkog jezičkog područja... Tako je postupio i moj veliki uzor, velikan pčelarske nauke Aleksander Pere- Mezonev, član Francuske akademije nauka, francuskog Entomološkog društva, Društva za prirodne nauke, po struci pravnik, naučnik svetskog glasa i ugleda i pisac rasprava i publikacija iz pčelarstva. Pere-Mezonev je žrtva pčelarske nauke, kojoj se bio sav posvetio. Ispitujući pčelinje bolesti i gajeći kulture njihovih bacila, zarazio se mikozom, jedinom pčelinjom bolešću uostalom, koja napada ljudske organe za disanje. Dobio je mikozu dušnika, inficiravši se u svojoj mikološkoj laboratoriji i od toga umro godine. Prirodno talentovan i pronicljiv, jedan je od retkih naučnika koji je svoja dela pisao za pčelarsku nauku, da bi bila korisna svima i svakome. U četvrtom izdanju svoga dela L Apiculture intensive et l elevage des reines daje svim pčelarima na znanje, da je to svoje delo potpuno nepristrasno razradio i dopunio, hvaleći i kritikujući teorije, metode ili naprave, pobuđen jedinom željom da bude pravičan i svima koristan. I zato ovlašćuje svakog pčelara da načini i za svoju ličnu korist upotrebi sve aparate i sprave koje je on izumeo, kao i da primeni sva uputstva koja je u tom svom delu izneo. Koristeći se ovom poklon - knjigom, čitalac će sam doneti sud o njenoj korisnosti, vrednosti i ceni, pa će prema svom osećanju priložiti ili ne odgovarajući prilog, na konto Eurobank EFG Br. Ona je to uspela zahvaljujući isključivo CVETNICAMA - BILJU, pošto je ona isključivo BILJOJED, a ne SVAŠTOJED. Pčela u CVETNICAMA - BILJU nalazi svoju prirodnu zaštitu, lek i hranu. Jer iz njega crpe nektar i polen, što je jedini uslov da stvori MLEČ bez koga nema pčela! Pčela je tokom miliona godina svog postojanja i evolucije imala i razne neprijatelje i havarije, ali je isključivo na cvetnicama - bilju, nalazila svoju prirodnu zaštitu, lek, imunitet i hranu... To i danas ima kao najkorisniji insekt na planeti, bez kojeg nema života na zemlji. Velika je zabluda i prevara pa i obmana, da razne, inače hranljive materije za čoveka i životinje, mogu biti hrana i za pčele. Niko do danas u svetu nije uspeo da pčela od tih materija napravi mleč. Prema tome ishrana i dohrana pčela tim materijama je samo jedna obmana i prevara od koje pčele ne mogu da žive i stvaraju potomstvo. Srpska Akademija Izumiteljskih Nauka , registrovani naučnik i inovator u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Srbije. Sada imam 89 godina i još uvek sam uspravan, kaže čarl Mraz i, nastavlja: Zaključio sam da izloženost hiljadama uboda u toku životnog veka nema za posledicu dugoročne negativne učinke, pošto se postane imun i ne otiče se više od uboda. Dosta je čudno da čak i kad neko i postane imun na pčelinje ubode, otrov će još uvek delovati na autoimune bolesti. Sa dvadeset godina počeo je raditi kod profesionalnog pčelara sa košnica, raspoređenih na deset lokacija sa po 100 pčelinjih društava, a posle dve godine iskustva, godine kupio je pčele i sa košnica postao profesionalni pčlar u državi Vermont Čarls Mraz Lečenje pčelinjim otrovom, Health and the Honeybee Čarls Mraz, rodio se godine i Kvinsu, grad Njujork, pčelar-apiterapeut. Godine završio je višu školu, u vreme kada većuna dece iz grada nije išla na Koledž. Slučajno je postao čuvar pčela. Sa četrnaest godina odlučio je da kupi svoje vlastite košnice pčela i pretplatio se na pčelarske časopise da nauči iz iskustva drugih pčelara, a sa dvadesed godina odlučio je da sezonu provede radeći sa profesionalnim pčelarom na pčelinjaku od košnica. Tada mu je postalo jasno da postoji ogromna razlika od one tri pčelinje zajednice u dnu njegove bašte i ovih raspoređenih na nekoliko desetaka pčelinjaka. Bio je učitelj i podsticao u apiterapeutskom radu stotinu lekara doktora medicine, piše dr med. Doktori Bek, Keri, Brodmen i Teš u ovom 20. Hipokrat, Haneman i Paracelzus, najveći doktori medicine petnaestog veka, voleli bi Čarlsa Mraza... Prvi put sam sreo Čarlsa Mraza kada je počelo naše zanimljivo partnerstvo. Ali, on je i lekar. On je naučnik i pronalazač. On je pionir i renesansni čovek. On čita više naučnih i medicinskih časopisa nego moje mnoge profesionalne kolege. Njegovi pacijenti kažu da on leči artritis, multiple sklerozu i druge hronične degenerativne bolesti. Čarls je 60 godina pozivao doktore medicine i istraživačke naučnike da se pozabave njime. Sarađivao je sa Institutom Sloan Katering, Inasitutom Dane Farber, vojnom bolnicom Valter Rid. INSERM francuskim ekvivalentom Nacionalnog instituta za zdravlje, koji proučava bolnice u Kini i širom sveta. Bio je pozivan da predaje medicinskim i naučnim organizacijama širom sveta. Ukratko, ovaj pčelar iz Vermonta dosegao je počasti koje su obično rezervisane za najproduktivnije i najpoštovanije doktore medicine. Njegova slava u Americi premašuje samo slava u inostranstvu. Najznačajnija kod ovog čoveka je neumorna vera u ljudsku prirodu dr med. Već danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti privesti za promet i upotrebu ekološki neispravnog meda... Kantar, 1996, Pčelar br. Alal vera Jovo, na energiji koju poseduješ za ovako, po meni, težek i mukotrpan rad na pretraživanju svetske literature. Iskreno govoreći, retki su ljudi kao Jovo Kantar. Ovo kažem, jer znam iz ličnog iskustva, baveći se naučnim istraživanjima, U Zrenjaninu, godine. Prim dr sci med Milan Radaković Rezultati koje je dr med. Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju ukazuju da, 52 vrste meda starosti od jedne do šest godina sadrže antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom, tj. «Lečenje pčelinjim proizvodima apiterapija», IKOM-INTELEKT, 1997. U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost. Nastaje u medu kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda ph 3,5 5,0. Međutim, kada sam pročitao vašu knjigu, shvatio sam da sam to mogao i bolje U Beogradu, godine! Visoko postovani čika Jovo, Po kozna koji put zadivljuje me Vaša pionirska upornost i istrajnost, da pčelarima Srbije otvorite oči, unapredite razum i otvorite put u savremen svet pčelarstva. Nažalost, bojim se da će Dunavom, Savom i Nišavom još mnogo voda proteći, dok Srbijom zavlada zdrav razum, osećanje odgovornosti i duh međusobnog poveranja. Verujem da Vas na tom putu neće ništa pokolebati, dok Vas zdravlje i snaga drže, dok imate pristalice koji vas nesebično podržavaju. Srećan sam što i sam pripadamm toj grupi. Verujem da je ovo pismo skroman doprinos vašm uspehu. Predsednik Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije 6 6 Čika Jovo, Pročitavši materijal Obrazovanje pčelara za XXI vek srpsko pčelarstvo juče, danas, sutra, ne mogu se oteti utisku da konstatujem, da je sasvim malo ljudipčelara uključujući i eminentne naučne radnike , koji, kao čika Jovo bezrezervno brinu o budućnosti SRPSKE nacije! Da li će preovladati razum, da li će briga o potomstvu biti jača od tvrdoglavosti i tumaranja u moru tame, nemara, neučenja, a iznad svega privlačnog profita, da li će se pojaviti još neki čika Jovo Kantar, u mnogome zavisi od strategije razvoja pčelarstva u Srbiji, a od strategije razvoja pčelarstva Srbije još nema ni slovo S. Žao mi je što su van Tvojih saznanja i neki protogonisti iliti nosioci naprednih ideja u ovom materijalu prema tvojem pisanju , odstupili od osnovne ideje i protežiraju na svojim predavanjima i dalje amitraz, fluvalinat i dr. Želim Ti dobro zdravlje i istrajnost u Tvom bezprofitnom opredeljenju uz želju da nerazumni postanu razumni, da zaživi Tvoja ideja o izboru predavača SPOS-a, da se na predavanjima neguje zdrav duh, znanje i opredeljenje za spoznaju svih prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje. Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao profesora, koji je u život ispratio mnogo generacija, i obavezna. Na Zlataru, godine Pčelar, dipl ecc. Predsednik Zlatiborsko-moravičke Asocijacije pčelara 7 SADRŽAJ Utisci i komentar na novo III dopunjeno i prošireno izdanje knjige Jove N. Kantara Sa zdravim pčelama u XXI vek Dobra lekcija i putokaz Prethodno izrečene ocene Predgovor I izdanju Predgovor bugarskom izdanju knjige 4@028 ?G5;8 2 XXI 25:, Iz recenzije II izdanja knjige Sa zdravim pčelama u XXI vek, koja je prevedena na slovenski jezik Molim pčelare da prime k znanju Lekovi uzrok bolesti pčela i ljudi Prirodom protiv bolesti pčela, pa je zabranio pristup hemiji u košnicu Kad bi ustao Car Dušan Silni OD AUTORA DEO PRVI PČELE I PČELAR Izgubili svaku meru! Kako se mi aktuelni pčelari odnosimo prema njenom veličanstvu PČELI? Štetna Božina pogača i pogača ostalih proizvođača u kućnoj radinosti Štetni zamenici cvetnog praha Uklupčavanje matice i njeno nestajanje iz košnice Tri vrste mleči Sojino brašno je štetno za pčele Profesor Farar protiv sojinog brašna u košnici Ni svaki polen nije dobar Ne pogaču iz Volgine 7 na Zvezdari nego pogaču Tabera i Bilaša Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva Glad za belančevinama i kanibalizam pčela Štetni zamenici meda Upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do degradacije pčela Suvi i mokri šećer se ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje ni u proleće ni u jesen U invertovanom šećeru spravljenom sa kiselinom, stvara se HMF - hidroksilmetilfurfurol, koji skraćuje život pčelama Prirodna otpornost pčela na bolesti Odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti DEO DRUGI ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA Šećerom protiv zdravih pčela u pčelinjoj zajednici Gusti šećerni sirup i mlade pčele Šećer je i čoveku štetan Pčelareva ludost... A razloga za sumnju ima na pretek, i to velikih Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti kao najveću državnu tajnu, Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu U nas samo izuzetno pojedini novinari i novinske redakcije ponekad objave poluistinu o biomedicinskim vrednostima meda Pojavljuje se svašta na tržištu Nedoučen pčelar saće u košnici godinama ne menja Degradacija saća i pčela Kumafos u vosku smetnja prihvatanju presađenih larvi Pčele širom sveta su izložene stresovima pod dejstvom parazita i hemijskih preparata za suzbijanje parazita Hemijski preparati u košnici umanjuje razvoj pčelinje zajednice i zagađuju med Svetlo saće smanjuje rizik od infekcije i trovanja Višestrani značaj pravovremene zamene saća Kako saće stari Kako prepoznati kvalitetno saće Slabe pčelinje zajednice kod nedoučenih pčelara Nedoučen pčelar ostavi pčelinje društvo bez meda Zablude pčelara bolest pčela Nedoučen pčelar od slabića pravi jake pčelinje zajednice za zimu Robovanje zabludama pregršt gluposti Pregled pčela zimi redovna aktivnost pčelara Surovi test za matice DEO ČETVRTI BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA Nedoučen pčelar ne pridaje važnost vodi za piće, pa zanemaruje značaj higijenskog pojila Šareno leglo činjenica ili zabluda 9 Šta su to diploidni trutovi? Bolest praznih sanduka DEO PETI KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI Nemačka škola prirodni pristup Poučna iskustva Prof. Kada u pčelinje zajednice uvoditi mlade matice? Obezbediti pčelinjoj zajednici optimalnu mikroklimu u košnici Dopunska ventilacija košnice zimi Skratiti ili ne skratiti gnezdo Prevenciju protiv bolesti pčelinjih zajednica vršiti kontinuirano i istrajno tokom cele godine DEO ŠESTI VARROA DESTRUKTOR Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe Varrooza Reprodukciona tehnologija Varroe Destructor Kako ženka Varroe destructor bira trenutak u kome će naseliti ćeliju pred poklapanje larve? Pregled reprodukcione tehnologije Varroe destructor Liebigovo pravilo Način utvrđivanja broja Varroe u košnici prema Živadinoviću i Raičeviću 2003 Kako se suprostaviti Varroi... Apimondije kako dalje u borbu protiv varroe Čemu nas uči dr Klaus Walner? DEO SEDMI SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE Zabranjen ulaz hemiji u košnicu 10 Biotehničke metode uništavanja Varroe Najpogodnije vreme za uništavanje Varroe biotehničkim postupkom Postupci pčelara u prekidanju razvojnog procesa krpelja bez primene hemijskih preparata Uništavanje Varroe ramom-građevnjakom, ramom-lovcem i TIT-3 ramom Redovno odstranjivanje stare matice i saća sa trutovskim leglom Formiranje veštačkih rojeva kao biotehnička mera suzbijanja Varroe Formiranje rojeva prema Riharu Veštački rojevi ekonomičniji od pčelinjih društava Prolećni veštački rojevi Žrtvovanje radiličkog legla Seoba pčelinjih zajednica kao biotehnička mera Osunčavanje košnica košnice na platformi Sunčana košnica Odvajanje plodišnog nastavka od podnjače ili izolacija pčela od varroe imperativ uspešne borbe sa Varroom Kombinovano građevnjakom i apitehničkim ramom protiv varroe Uništavanje Varroe termičkim postupkom van košnice Po sistemu prazne košnice Dezinfekcija košnice plamenom Štititi pčele istrajno uništavati Varrou Zašto isparavajuća sredstva protiv Varroe u pčelinjem društvu Timol u košnici zdravlje, u pčelinjoj zajednici radno raspoloženje Široka primena timola Mišljenja i iskustva drugih sa Timolom Široka primena timola Ostale odlike timola APIGARD Timol i dezorjentisana varroa Neprekidan oštar miris timola Mravlja kiselina Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na razmnožavanje pčelinje zajednice Doza i tehnika tretiranja Kako rade Kratkoročni tretman Dugoročni tretman Mravlja kiselina u medicinskoj bočici Metoda isparivača Sanitarna košnica Mere opreza Oksalna kiselina Način pripremanja rastvora oksalne kiseline Metode primene oksalne kiseline u pčelarstvu Ograničenja u korišćenju oksalne kiseline Shema suzbijanja varroe Destructor alternativnim načinom lečenja Mere opreza pri korišćenju organskih kiselina Identifikacija zdravstvenog rizika o pružanje prve pomoći 11 Protivpožarne mere Mere predostrožnosti prema uputstvu i odobrenju za upotrebu oksalne kiseline Mlečna kiselina Mlečna kiselina magljenje DEO OSMI FITO GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU Svojim mirisom izgone krpelje iz košnice Ekološke metode sprečavanja bolesti pčela i lečenje obolelih pčelinjih društava Ne boluju od Varroe, krečnog legla, niti od nozemoze apis i nozema cerana ni evropske i američke truleži legla Akaricidni čaj ljute paprike KOMBIAM Kupanje u prašini Duvanski dim ubija Varrou Bez precizne doze Selekcija pčela na pčelinjaku Zašto je evropska pčela privlačna za Varrou? Atraktivnost evropske pčele na Varrou Selekcija evropske pčele u Izraelu na odbojnost ženke Varroe na leglo Odgovorno sa hemijom u košnicu Ko je Gospodin Apitol? KANTARA SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK Već na naslovnoj strani ove knjige, gospodin Jovo N. Kantar u kratkim crtama je izneo najsažetije moguće utiske i komentar o sadržaju i značaju ove knjige. Međutim, o njoj se može i treba mnogo više da kaže. Pokušaću to da učinim, opet u što sažetijem obimu. Sa velikim zadovoljstvom sam pročitao svih 350 stranica ove knjige. Zbog obimnosti, nije mi bilo moguće da to učinim za kraće vreme, a bilo je i drugih razloga da se to učini u kraćem roku. Moram najpre da istaknem, da ova knjiga predstavlja svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU za probleme iz života populacije čitavog sveta, a posebno iz oblasti pčelarstva. Kantar, iako rezervni pukovnik, on je i pčelarstvu posvetio više od 40 godina pčelarenja, nastavljajući i na tom poslu porodičnu tradiciju svojih predaka. Kratko rečeno, ovo genijalno delo je delo za divljenje na neizmernu upornost i istrajnost, da se kroz skoro 400 stranica ove knjige, prikaže obilje podataka, prikupljenih iz celog sveta, sa citatima, integralnim tekstovima i rezultatima na preko 650 referenci brojnih autora, koji su i obični ljudi i osobe sa visokim zvanjem i obrazovanjem, uključujući i akademike iz sveta i Srbije. Ova knjiga je obimnog sadržaja iz oblasti svakodnevnog života ljudi, a posebno iz pčelarstva. U njoj će čitalac naći mnogobrojne preporuke i savete za bolji život, ali i kritike za necelishodna ponašanja u životu, koja bivaju i sa tragičnim ishodom. Dovoljno je navesti samo zvanično registrovanih smrtno stradalih od lekova u toku jedne godine, kao i preko uginulih pčelinjih društava u SAD 2007 godine. To su rezultati krajnje neodgovornih institucija i industrija, naročito fabrika i koncerna lekova i raznih preparata, kao i brojnih i gramzivih pojedinaca i pčelara u proizvodnji i prometu necelishodnih štetnih lekova i preparata u pčelarstvu, a sve sa ciljem sticanja imetka. Iz toga proizilazi da je ČOVEK, u pčelarstvu kao pčelar i najveći ubica svojih pčela. U jednom od brojnih napisa gospodina Jove Kantara, napisano je : SVI ZNAJU SVE PA ZATO IMAMO EPIDEMIJU BOLESTI PRAZNIH KOŠNICA U knjizi je čitaocima dato obilje podataka i informacija o korisnim sredstvima iz prirodne apoteke i načina za zdrav i dugovečan život, ali i suprotno za ubistva i samoubistva mnogim i raznovrsnim sredstvima. Za žaljenje je što se to preporučuje i od strane stručnih ljudi. Mnogo je dokaza u knjizi dato za nužnošću prekida primene određenih oficijelnih lekova i tretmana prelaskom na lekove iz prirode, posebno velike doze vitamina C, naročito iz prirodnih izvora, posebno šipka. Bolest, čak i malignog tipa se zaustavlja ili potpuno gubi. Iskustvo obolelih od malignih oboljenja, to najbolje potvrđuju. Značajno je što je gospodin Jovo Kantar prikupio i prikazao niz metoda i rezultata ispitivanja i primene velikog broja sredstava za zaštitu i lečenje pčela od strane niza autora iz naše zemlje i sveta. Čitalac ovih redova će biti u velikoj dilemi šta da radi i šta da primeni i na koji način. Na njemu je da sam odluči šta da učini. Nezavisno od svega toga što je u o ovoj knjizi navedeno, u cilju lakše orjentacije i izbora, moja preporuka je da gospodin Jovo Kantar, autor ove knjige, posebno sačini 14 14 jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu određenih sredstava i postupaka, uključujući i onih čiji je autor i sam gospodin Jovo Kantar, kao i svoja lična iskustva stečena u toku 40 to godišnjeg pčelarenja. Ovu knjigu, III prošitreno i dopunjeno izdanje SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK, iako je veoma obimna, preporučujem svima ljubiteljima pčelinjih proizvoda, bez obzira na stepen obrazovanja, profesije i zvanja, a posebno pčelarima, da nastoje da je imaju kupe i strpljivo čitaju i prouče čak i više puta. Neka budu zadovoljni i srećni što im se pruža prilika da prouče i dokuče šta im valja raditi a šta ne, za dobro zdravlje svoje i pčelinjih zajednica. Pčelarima, posebno preporučujem, da stečenim znanjem prezentovanim iz sadržaja ove publikacije budu učesnici edukacije pčelara kolega koji su zalutali u pčelarstvo i postali uzročnici u pomoru pčela, da ih vrate prirodi i uzgajanju pčela isključivo osloncem na prirodnu hranu.. Jer, kako je već rečeno, zahvaljujući PRIRODI BILJU I CVETNICAMA IZ BILJA, pčela postoji i održala se kroz čitavih 500 miliona godina - sve do današnjih dana i nadalje dok je sveta i veka. Od njih ona crpe NEKTAR I POLEN da bi napravila MLEČ, bez kojeg nema pčela i AMIN! A, ako njih ne bude, neće biti ni čovečanstva! Još jednom ističem HVALA autoru na strpljenju, istrajnosti i upornosti što je smogao snage da napiše ovu svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU. Hvala mu neizmerno sa najboljim željama da pčelari na stranicama ove knjige prepoznaju nadmoć Prirode nad hemijom u pčelinjoj zajednici, da dobro zdravlje pčelinjih zajednica i duži radni vek pčela izletnica, makar to bilo duže i 2-3 dana, donosi blagodet gospodaru pčela - pčelaru. U Nišu, novembra godine. »Pod ovim naslovom upravo se pojavila veoma zanimljiva i specifična knjiga Jove Kantara, poznatog predavača i saradnika časopisa»pčelar«. Izbrušena dubokim kritičkim promišljanjem života pčela i rada pčelara sa njima, knjiga sadrži vrlo korisna iskustva koja su dosledno zastupljena u svakoj reči Jove Kantara. Pitkog jezika i jasne logike knjiga prosto pleni. Kratko, uputno, svakom dostupno pruža obilje pouka. Bogato korišćena literatura i dostignuća drugih pčelara pokazuju koliko se suvereno Jovo Kantar kreće i kroz oblast znanja u pčelarstvu i kroz oblast neposrednog rada sa pčelama. A iznad svega, veseo duh koji vas zabavlja i bodri, vije se njegova izuzetna kritičnost i dosetljivost, autorska i ljudska. I po grafičkom rešenju ova atipična knjiga na oko sto pedeset stranica sadrži oko sto jedinica naslova. To pokazuje da su znalački birane teme obrađene sažeto, predstavljaju»poeziju razuma i logike, kako to u predgovoru, u saglasnosti sa recenzentima prof. Dr Mićom Mladenovićem, kaže dr med. Knjiga je ilustrovana na prigodan i dopadljiv način. I to ukazuje na bogatstvo ove knjige. Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije svojim aktom br od 15. Kantar JESTE proizvod OD POSEBNOG INTERESA ZA UMETNOST I KULTURU na koji se ne plaća porez na promet. U potpisu predsednik komisije Dr Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra. Savez pčelarskih organizacija Srbije i Društvo pčelara Beograd, povodom izložbe»pčelarstvo 2001«održane u Beogradu na Tašmajdanu od oktobra godine dodelilo je I nagradu i zlatnu medalju SPOS-a Jovi Kantaru za knjigu»sa ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK kao najbolje autorsko delo. Samo izuzetno pošten i do krajnjih granica odgovoran čovek može da napiše ovakvu knjigu, sa ovoliko činjenica, uputstava, rezultata ispitivanja čak na stotine svetskih imena i instituta. Kad sam pročitao prvih desetak stranica, u sebi sam rekao: Gospodine Jovo, zaboga brate, gde ste bili do sada? Pa zar 16 16 je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo svoje i druge? U Beogradu, godine Miroslav Ponjavić,dipl. U tom cilju počeo sam da se bavim pčelarstvom kako bih imao svoj čisti med koji ne pobuđuje sumnju u kvalitet i u biomedicinske vrednosti. Kao zagovornik i konzument zdrave hrane koja život čoveku čini zdravim i starost kvalitetnom, u medu sam pronašao namirnicu koja svojim biomedicinskim svojstvima odgovara mom načinu ishrane. A Jova Kantar je u svojoj knjizi Sa zdravim pčelama u XXI vek otkrio istinu o medu kojeg potrošači žele da imaju na svojoj trpezi ili u kućnoj apoteci, odnosno kao hranu ili kao lek. On argumentima istine ukazuje potrošačima da je kristalisani med neoštećena namirnica sa svim svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Suprotno od toga dekristalisani med sva ta svojstva gubi i za organizam je štetan, jer zagrevanjem oslobađa jednu otrovnu materiju sa kancerogenim dejstvom na organizam čoveka koja se zove hidrokilmetilfurfurol HMF. Knjiga pčelarima ukazuje na štetnost unošenja hemije u košnicu radi lečenja bolesti pčelinjeg društva, jer ne otlkanja bolest, a šteti pčelama i naročito matici i leglu, te zagađuje med i vosak, što potrošačima ukazuje na opasnost od meda po zdravlje ljudi. Knjiga daje instrukcije pčelarima kako preventivno otkloniti opasnost od bolesti i kurativno izlečiti obolelo pčelinje društvo bez upotrebe hemijskih preparata i trovanja meda. Najveća vrednost knjige je put koji autor pokazuje pčelarima da je prirodni pristup jedino ispravan metod očuvanja zdravlja pčelama. Dovoljne količine prirodnog meda i polena u košnici i novo saće je jedino prirodni lek za sve bolesti. Knjiga na slikovit način ukazuje na alternativne lekove protiv Varroze, nozemoze, krečnog legal i američke truleži. Jovo Kantar je napisao atipičnu knjigu priručnik, koja svojim sadržejem čini jedinstveno štivo na ovim našim balkanskim prostorima. Sveta Mitić Beograd, 29. Knjiga koja govori o najnovijoj bolesti pčela bolesti praznih košnica. Bolesti strašnoj, po posledicama užasnoj. A uzrok joj je poznat. Lažni proroci i predvodnici? Elita nezaustavljivih gramzivih beskrupuloznih ljudi. Uverljivih, ali netačnih poruka. Katastrofalnih po pčele i pčelarstvo. Od stručnjaka otvoreno nedemantovanih, od pčelara javno ne osuđenih. Godinama vođeni interesima velikih hemijskih korporacija, pčelari sveta i Srbije su obmanjivani zarad ličnih interesa pojedinaca. Ko zna šta sve nismo stavljali 17 17 u svoje košnice! Insekticide, antibiotike A sve zbog hemizacije čitavog života. I tako uništismo pčelinje, ali i svoje zdravlje! Ova divna knjiga, poezija razuma i logike, nam je, čini se, stigla u poslednji čas. Na prekretnici smo razvoja pčelarstva. Otvaraju se svetska tržišta, dugo nedostupna. A mi, nažalost, nemamo pčelinje proizvode koji zadovoljavaju svetske standarde utvrđene pre nekoliko godina. Sve zbog pogodnog tla za opstanak starih tehnika lečenja pčela. Srećom, ova divna knjiga će nam pomoći da promenimo način razmišljanja. To je jedini put u budućnost. Demagogije nam je preko glave. Pogledajmo činjenicama u oči. A njih, hvala čika Jovi Kantaru, ovde ima na pretek. Doduše, često zastrašujućih, ali istinitih. Himnu amitrazu, fluvalinatu, fumagilinu, i koječemu još, pokušao je da prekine čika Jova pre više godina. Ali samo u krugu svojih prijatelja. Moćnici ne dadoše njegovim udarnim tekstovima da dopru do javnosti. Iz ličnih interesa ili sujete, ma zar je to važno! Valjda je došlo vreme da konačno čujemo glas nauke i razuma, glas ljudi kojii misle svojom glavom, a ne svojim buđelarom. A možda Možda u tome nećemo uspeti. Jer nam neće biti dozvoljeno. Ili ćemo živeti u iluziji da smo uspeli, koristeći neka nova sredstva u pčelarstvu za koja ćemo verovati da su bezopasna. Jer, kažu da hemijska industrija određenu supstancu proglasi opasnom, tek kada pronađe drugu, na kojoj više zarađuje. Ipak, ostaje nada da će se svet kakvim čudom nekad promeniti. Zbog svega ovog, nećete žaliti novac kojim ste kupili knjigu Jove Kantara. Naučićete mnogo, možda da drugačije radite, da se drugačije ophodite prema pčelama, ali smatram da je najvažnije da svi naučimo da drugačije razmišljamo. Često i bolnim, razočaravajućim. Neka nam one budu zvezda vodilja u budućnosti, kako bi tokom XXI veka zaista gajili samo zdrave pčele! Ako bi trebalo autoru predložiti moguća poboljšanja narednog izdanja, primetio bih da u knjizi ima premalo fotografija. Ali, da ne preterujemo. Ipak je najveća mana ove knjige što se nije pojavila nekoliko godina ranije! Rodoljub Živadinović PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE ' XXI , 2001 U ovoj knjizi svako može da nađe nešto korisno specijalisti za patologiju pčela, selekcioneri pčelinjih matica, apiterapeuti i oni koji praktično rade biologično pčelarstvo, pčelari profesionalci i zaljubljenici u pčelarstvo, koji cene med kao univerzalan proizvod za zdravlje i dugovečnost. Sakupivši iskustva iz obimnue stručne literature napisane od brojnih naučnika i, iz svog praktičnog opita, autor Jovo Kantar u velikom procentu uspeva da prenese svoja iskustva. Kako ulazi dublje u biologiju pčele i biologiju parazita Varroe destruktor, autor objašnjava mehanizme delovanja određenih sredstava lečenja i ukazuje na greške pčelara. Na stranicama ove knjige bugarski pčelar će se upoznati sa osnovnim uzrokom za najnoviju bolest u pčelarstvu bolest praznih košnica. Bolest od koje 18 18 nema spasa. To je stanje kad pčele napuste košnicu i na kraju ostaje samo prazan sanduk. Uzroci su kompleksni i, sa žaljenjem prouzrokovani od pčelara, bilo zbog halapljivosti za većom zaradom ili neumešnošću. Sada kada su antbiotici zabranjeni za upotrebu u pčelarstvu kao i mnogo hemijskih sredstava koji se akumuliraju u proizvode pčela i prave ih nepogodnim za ljudsku upotrebu, ne ostaje nam ništa drugo osim da iskoristimo šansu - da vratimo prirodnu zaštitu pčelinjim društvima od bolesti. To možemo da uradimo vrlo lako kao što nam savetuje Jovo Kantar, kad im vratimo prirodnu hranu, jer su med i cvetni prah hrana i lek, lek i hrana za pčelinja društva. I treba da ga poslušamo i uradimo, dok ova šansa još postoji Sofija, Dr Kalinka Gurgulova, spec vet. IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK, KOJA JE PREVEDENA NA SLOVENSKI JEZIK. DR JURIJ SENEGAČNIK: NEKOLIKO MISLI O KNJIZI Z ZDRAVIMI ČEBELAMI V XXI STOLETJE Sadržaj knjige, sa veoma zahtevnim naslovom, je dobro izabran. Pojedinačna poglavlja su takođe sa smislom povezana. Brojne tvrdnje na različitim stranicama se dobro uklapaju i zbog toga ostaju čitaocu u dobrom sećanju. Repetitio mater studiorum, tj ponavljanje je majka znanja su upotrebljavali još u starom veku od trenutka od kada ta izreka postoji.. Dobro poznate istine, šta pčelama treba za njihov normalan razvoj, su lepo i razumljivo prikazane i više puta ponovljene što pomaže da lakše ostanu u sećanju. Tekst se prilično jednostavno čita i, kad naletite na nekoj strani na neku važnu činjenicu setite se da ste na nekoj od pređašnjih strana sreli nešto slično. Pravilna prehrana pčelinjeg društva i njegovih članova tokom cele godine je dobro predstavljena, i da neke zamene, kao na prim. Razlaganje o prehrani i njenom uticaju, je jasno i temeljito obrađeno, i mnogima se trajno utisne u sećanje. Pčelaru postane jasno gde može napraviti grešku i počne više poštovati potrebu pčele i za nju potrebne ugljene hidrate, takođe za upotrebu pravih, za nju lakše probavljivih belančevina kroz zimski period. Priroda pčele je da, ne dopušta podsmehivanje, takođe ne možete je prevariti, jer se u svom razvoju unapređivala mnogo miliona godina. U sledećem delu knjige autor nas upoznaje sa najvećim neprijateljom pčela Varroom. Francuzi je ponekad kratko nazivaju le fleau, ili božja napast, što ona zaista i jeste. Veoma mnogo je već napisano o uništavanju tog krpelja. Bilo je na milione pokušaja njenog uništenja, ali još uvek se učimo Različiti događaji, posebno u zadnjem desetleću, govore da je tu napast moguće uspešno uništiti pre svega sa sistemicima. To su materije koje uz posredovanje pčelara, prelaze u pčelinju krv, hemolimfu. Varroa se sa time hrani, 19 19 sisa hemolimfu iz pčele i njenih larvi u veoma brojnim dnevnim obrocima. Ako Varroa pri sisanju hemolimfe dobije još dodatak nekog sistemika, njen će organizam propasti za dva do tri dana. Dva takva sistemika su Apitol i Perizin, oni sadrže sistemike kao aktivnu materiju. Da se usprkos svom efektu, još uvek svugde ne upotrebljava, delimično je kriva visoka cena. Problematika lekovitih sredstava protiv Varroze je još uvek veoma aktivna i raznolika, i u ovoj knjizi je prikazani obim dovoljan. O ovoj knjizi se može reći da je značajan doprinos za današnje pčelarstvo, i uz to da njen sadržaj shvatimo vrlo ozbiljno. Sledi kritički komentar dr prof. Senegačnika na 22 strane, po pojedinim odrednicama teksta, koji završava zaključkom:»napisano predstavlja, moj mali prilog ocenjivanju»bogato postavljenog stola«. Samo spisak korišćene literature na stranicama ima ukupno 631 referencu dovoljno govori da su ovi podaci dovoljno ubedljivi, i da već pre čitanja studije osetimo, da je u knjizi nešto sasvim kvalitetno. Naše osećanje i nade su sada stvarnost. Štivo SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK je knjiga bez koje se ništa ne bi trebalo da počinje raditi u pčelarstvu. Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je, uvođenjem rama sa satonošom i tri letvice, dao nemerljiv doprinos modernom pčelarstvu bio je August baron Berlepš. On je pčelarima govorio: Učite teoriju, inače ostaćete celog svog veka u praksi nadripčelara, a njegov doprinos savremenom pčelarstvu je okvir sa četiri letvice, čiji izum koristimo i danas, u XXI veku. SIMA GROZDANIĆ, prvi na Balkanskim prostorima univerzitetski profesor i doktor biologije pčela, 1 nas uči: U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu hranu zapečaćeni med! JASNU PORUKU SRPSKIM PČELARIMA STARU 200 GODINA POSLAO JE AVRAM MAKSIMOVIĆ, prota somborski, pisac knjige Novi pčelar Pčelar štampane u Budimu, u kojoj pčelarima XXI veka poručuje da se manu šećerizacizacije i mlekadžijanstva u pčelarstvu, te da pčele prihranjuju prirodnom pčelinjom hranom medom i polen-prahom. LUBENICKI, čuveni poljski pčelar u svom poznatom delu»pčelarstvo 1859. Te su misli zapisane u prvom broju Srpskog časopisa»pčelar, još davne godine. NAŠI PČELARI, i posle stotinu godina, opterećeni zabludama, neznanjem i pohlepom od kojih se ne mogu osloboditi ni danas, nisu poslušali niti barona Berlepša, a ni pčelara autora pčelarskog udžbenika Pčelarstva 1856 Lubenickog, niti protu Somborskog Avrama Maksimovića, kao ni profesora dr Simu Grozdanića, pa imaju zimske gubitke 2. Ali gubitke skrivaju kao najveću državnu tajnu. Uneli su bolesti u pčelinja društva i pčelinjake. U košnice su uneli hemiju i zatrovali med, vosak i pčele. Dr Zlatko Puškadija i sarad. Kada se na pčelama počnu raspoznavati oštećenja, životni vek pčela traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti, smrt pčele nastupi već u samoj ćeliji saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji odgovaraju evropskoj truleži pčelinjeg legla. Kod Varroom napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija a takođe je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita Domackaja, Grobov, l980. Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku tamnjenja hitinskog pokrivača. Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do osiromašenja njenih belančevinastih komponenti. Kako samo deo belančevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti, pa će kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog balansa, što se naročito ispoljava u već poznatim narušavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje Gaponova, Grobov. Jedno istraživanje i godine nemačkog Instituta za pčelarstvo Oberursel otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču na njihovo ponašanje, tj. Kada su pčele testirali postavljanjem lažnog lęta, oštećene pčele izletnice su udarale u njega dva puta šešće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. A godine na Tašmajdanu, 8. Zabluda je najbolji mogući sluga i najgori mogući gospodar J. Jelinek Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju, kaže dr Rima Lejbou, neuropsihijatar... Britanska asocijacija za zaštitu pčela BBKA koja ima gotovo članova, nalazi se u šaci proizvođača pesticida. Ovaj kontrakt je sklopljen iza leđa pčelara, a potpisnici ekocidnog pakta između zaštitnika pčela i pčeloubica, bili su ljudi u rukovodstvu BBKA, koji su prihvatili da za izvesnu sumu novca iznajme kredibilitet udruženja i njihovim logom garantuju da pesticidi nisu štetni, i da pčelari mogu mirno da spavaju. BBKA je upravo uzela novac od Bauera, BASF, Sungenta, Belhima u iznosu od dolara godišnje, a za uzvrat je ove insekto ubice proglasila za bee frendly za pčele prijateljski i bee safe za pčele bezbedni. Prema pisanju Indipendeta, ovi frendli otrovi spadaju među najtoksičnije moguće, pogotovo za pčele. USDA je na putu da prizna Monsantovu genetički modifikovanu lucerku, a ovi sofisticirani biljni frikovi imaju moć da kontaminiraju ostala polja, uključujuči i organsku lucerku, koja se koristi na organskim farmama. Mara Knežević Kern, PEČAT Nixon i Ribbands su g. Mali broj grupa pčela privremeno su izdvojili iz pčelinje zajednice snage pčela i prihranjivali sa 20 ml radioaktivnog šećernog sirupa, ponovo je vratili u matičnu košnicu. Nakon 5 sati našli su 62% pčela u medištu i 18% u plodištu koje su pokazivale znake radioaktivnosti, a posle 29 časova broj radioaktivnih pčela se povećao na 76% u medištu i 43% u plodištu, «Pčelar, br. LEKOVI UZROK BOLESTI PČELA I LJUDI Narušena je prirodna ravnoteža. UGROŽEN OPSTANAK PČELE I... Na polenu kojeg je donela pčela iz okoline rudnika Zajača kod Loznice, otkrivena je puta veća koncentracija antimona u vazduhu od dozvoljene Krunić, 2000 3. A poznato je da, tamo gde nema uslova za opstanak pčela nema života ni za čoveka Postupci pčelara usmereni na neprirodna spajanja pčelinjih društava u solitere, česti pregledi i seobe, učestalo lekovito dimljenje, držanje pčelinjih zajednica na ivici gladi i bez vode te njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine - sve je to uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih društava virusne, bakterijske i gljivične bolesti. A štiteći pčele od parazitskih bolesti nozemoze i Varrooze , pčelar je zloupotrebom antibiotika fumagilina, tetraciklina i nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, zagadio med i prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, pčelar i ne obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu. Reč je o opasnom trojnom dejstvu na pčelinja društva i pčelinjake. Varrozu destruktor poznamo već više od dvadeset godina kao odapetu strelu koja uništava pčelinja društva, a za njenog satelita viruse uzgred čujemo da su opasni, ali bez komentara ili pouke kako im se suprotstaviti. Treća ubojita strela odapeta na pčele koja dejstvuje zajedno ili paralelno sa već pomenutim strelama čine NOVI insekticidi SISTEMICI KOJI SE KORISTE ZA TRETIRANJE SEMENA!!! To su FIPRONIL i IMIDAKLOPRID, koji su VEOMA OTROVNI ZA PČELE I ČOVEKA!!! Živadinović Pčelar je iz DVLRA PČELE opljačkao PRIRODNI MED I DAO JOJ NEPRIRODNI ŠEĆER, RAZARAČ ORGANIZMA. Opljačkao je i POLEN, A BEZ POLENA NEMA ŽIVOTA - NEMA MLEČI ZA LARVE RADILICA, TRUTOVA I MATICU. Umesto polena, dao je sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku, obrano mleko, urdu... Zato Žan Pjer Šaplo, pčelar iz Kanade i bivši inspektor pčelarstva svake jeseni menja novo saće i dodaje više od 25 kg meda u svojih 900 košnica i, nema potrebe za veterinarom niti dr medicine jer nema bolesti ni zimskih gubitaka. PRIRODOM PROTIV BOLESTI PČELA, PA JE ZABRANIO PRISTUP HEMIJI U KOŠNICU Inž. Ferid Velagić pčelar 220 pčelinjih zajednica uzgajivač matica, iz Stare Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije, preparatrom KAS-81. Pre 30 godina od 220 pčelinjih društava Varroa mu ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su lečila Varrozu. Ja kažem da se bez hemije može pčelariti, kaže g. Velagić-veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je nazvao Čarobni čaj i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna šta je krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni čaj, čuveni proizvođač matica kaže neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to istina, jer već godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu invaziju. Pelim uzgaja u svojoj bašti, a po borovoe pupoljke putuje 50 kilomtara dalje Pčelar br. Budite oprezni pri gajenju pelima, da leje te biljke ne budu blizu leja gde je posejana šargarepa. Mutacijom od pelima sva će šargarepa izrasti kao pelim. U SRBIJI DANAS ima oko OSOBA SA INVALIDITETOM, Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije WHO. Koliko su ovakvom stanju doprinele needukovane majke i priučeni, a nedoučeni pčelari. Takav med, u kojem se nalaze kancerogeni, mutageni i teratogeni metaboliti, jele su devet meseci trudnice! A šta mi imamo danas? U strukturi saća imamo otrove, što pokazuje primer Antona Zora, pčelara iz LESCE, u čijem je medu nađena stravična hemija? Ni Car ni vlastela, dakle, nisu dozvoljavali hemiju u proizvodima pčela. Danas, hiljadu godina posle, u Srbiji postindustrijskog i postinformativnog doba, mi Zakon o medu imamo, ali ga nažalost, čelnici SPOS-a i mnogi pčelari ne poštuju, pa imamo pojave falsifikovanog meda, meda hemijom zagađenog, meda antibioticima zasićenog, pa stoga, meda Božanskog dara koliko bi caru trebalo i,... Kad bi ustao car Dušan Silni, prste bi nam skratio i brkove osmudio 6. Za ovakav kodeks morali su da znaju čelnici SPOS-a i, da ga štafetno, u interesu zdravlja nacije, prenose svojim naslednicima. «mi već dugi niz godina uzgajamo bolesne pčele čija je produktivnost u proseku po zazimljenoj matici u poredjenju sa pčelinjim društavima u ostalim zemljama sveta i do 80% manja Tomažin, 1990 , odnosno lageruje 12 do 14 kg meda po društvu Spasić, 2002. Samo svako peto društvo postiže petogodišnji svetski prosek. Dakle, pčele su čovekovim - pčelarevim neznanjem postale neotporne na bolesti. Čovek-pčelar je nekontrolisanom hemizacijom košnice varrou učinio otpornom na lekove, a vosak i med zatrovao. Hranjenjem pčela šećerom i surogatima umesto medom i polenom oštetio je odbrambene mehanizme pčela na bolesti i dobio kratkovečne pčele, a sa maticama slabog kvaliteta dobio je mali broj zimskih pčela, i u zimu ulazio sa oslabljenim društvima koja se s proleća slabo razvijaju. U Srbiji postoji oko 380 hiljada košnica sa pčelinjim društvima Mladenović, 1998 , od kojih nije produktivno ni četiri petine. Razlog ovome je u velikim zimskim gubicima, slabašnim pčelinjim društvima, maticama slabog kvaliteta, zapuštenom saću, malim rezervama hrane sumnjivog kvaliteta, u neobučenosti pčelara u upravljanju pčelinjim zajednicama i pčelinjacima. Kada od prijatelja dobijete roj, ili ga skinete sa drveta, ili ga kupite od komercijalnog pčelara, vi ne dobijate ni garanciju, niti uputstvo za njegovo održavanje, ali će vas posavetovati da se upravljate po nekom od pčelarskih priručnika. No, iz njih nažalost, nećete dobiti pravi odgovor. Automobil ili traktor ne smete preopteretiti piše u uputstvu , a u pčelarskim priručnicima takve zabrane nema, već imperativ, ili kako se u narodu kaže zapovedni način, kako maksimalno eksploatisati pčelinje društvo. A značenje maksimalnog iskorišćavanja pčelinjeg društva, kako stoji u pčelarskim priručnicima, pčelari tumače i praktikuju kao metodu»iscedi sve iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine«. Knjiga koja vam je u rukama svojevrsno je UPUTSTVO O ODRŽAVANJU PČELINJE ZAJEDNICE. Ona kritički ukazuje na stil dosadašnjeg pčelarenja i daje uputstvo kako se osloboditi vekovnih zabluda, ali i na postupke humanog odnosa prema pčelama onih pčelara koji nažalost čine manjinu i po biološkim zakonima prirode nestaju sa pčelinjaka. Zato pitanje zdravlja i dužeg života pčela interesuje sve pčelare. U želji da upoznam pčelare sa svojom višegodišnjom praksom, odlučio sam da u proširenom i dopunjenom izdanju napišem ovu publikaciju. Nadam se da će ona podstaći pčelare na jedno drugo razmišljanje. Pokušao sam da prikupim i na jednom mestu izložim i prezentujem znanja i iskustva velikana pčelarske nauke koji svojim radovima korespondiraju sa praktičnim pčelarstvom. Pitanje zdravlja i dužeg života pčela čine jedan lanac u kome je svaka karika činilac koji kumulativno deluje na produženje života pčelinjeg društva. Nektar, med i cvetni prah, kao i čist pčelinji vosak te snažno pčelinje društvo, pored drugih, najvažnije su karike u tom lancu. Međutim, oni naravno podležu diskusiji, jer će ih nauka i praksa u daljem svom toku ili potvrditi ili korigovati ili promeniti. Zato molim cenjene čitaoce, da čitaju i beleže, da mi dostave svoje primedbe i predloge na sadržaj knjige kao i iskustva iz primene postupaka sugerisanih u knjizi, kako bi ih uključio u IV izdanje. Raspoloživa pčelarska, i ne samo pčelarska, literatura omogućila mi je ostvarenje zamisli, zbog čega autorima dugujem neizmernu zahvalnost. Posebnu zahvalnost dugujem akademiku, prof. Kalinki Gurgulovoj iz Pčelarskog instituta u Sofiji; prof. Posebnu zahvalnost izražavam mr hemije inž Jovanu Markoviću hemičaru, iz Beograda, koji je otklonio sve dileme o štetnosti saharoze - konzumnog šećera kao razarača organizma pčela i, nedvosmisleno dao podršku autoru o zabrani unošenja u košnice hemiskih preparata protiv bolesti pčela, a istrajnom profilaksom ne dozvoliti da do bolesti na pčelinjaku dođe, te na nesebičnim stručnim i metodičkim sugestujama primene kiselinâ mravlje, oksalne, mlečne i timola u košnici kao alternative hemijskim preparatima koji kao rezidue kontaminiraju med i druge pčelinje proizvode čime je doprineo da knjiga dobije na kvalitetu. Izuzetnu zahvalnost izražavam mom cenjenom i poštovanom učitelju prof. Posebno mi čini čast što se prihvatio da knjizi posveti pažnju, izčitavši je pažljivo od korice do korice. Želja mi je, da umesto dimnih zavesa na pčelinjacima, sa kojih su zatrovane pčelare hitnim postupkom evakuisali u zdravstvene stanice, vidimo ambijent u kojem pčele u svojoj tkačnici tkaju saće, u svojoj laboratoriji, umom alhemičara spravljaju eliksir koji u sebi sadrži više od 300 različitih, za organizam važnih supstancija MED. Miris cveća i igra leptira, i zanosne lepote raznovrsnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage i optimizma. Fizičari Avarez senior i Avarez junior otac i sin su pretpostavili da je asteroid, od nekih šest milja u prečniku, udario u zemlju, praveći ogroman krater i, razbivši se u komade, rasturio u materiju koja je dospela u atmosferu i bila raznesena vetrovima po celoj Planeti. Ta je materija blokirala Sunčevu svetlost za više godina, sve dok se na kraju najsitnije čestice prašine nisu slegle na tlo. Kao popsledica prigušenja dnevne svetlodti, mnoge biljke i insekti su izumrle, posebno fitoplankton u morima. Rezultat ovog masovnog gubitka u biljnom svetu jeste da je lanac ishrane bio potpuno poremećen. To je bilo posebno smrtonosno za veće životinje na vrhu lanca ishrane i, insekte. Znači, svi dinosaurusi su izumrli, osim možda nekih predaka ptica. Svoju pretpostavku slavni fizičari su bazirali na postojanju tankog sloja gline, nataložene otprilike u to vreme u kome su našli da ima poseban sastav izotopa, koji sadrži neuobičajenu količinu vanadijuma. Proučili su tri različite lokacije i na svima je nađen taj sloj gline, što navodi na zaključak da je on nastao u jednom opštem svetskom procesu. Sastav izotopa je ukazivao da je verovatno kompatibilan sa nekim materijalom nezemaljskog porekla Krik, 2001. Prema podacima Šimuta, 2006 5 da dok čovek pripada najmlađoj živoj vrsti na Zemlji 120 hiljada godina , a sisari 200 miliona godina, dotle starost pčela i ostalih insekata se procenjuje na oko 500 miliona godina. Geološki dokazi o postojanju pčela potiču znatnim delom iz doba tercijara, pre otprilike 70 miliona godina. Ovom periodu pripada i okamenjena pčela pronađena u Provansi, Francuska. Fosili pčela ostali su sačuvani u raznim naslagama i na različitim tačkama planete. Materijali u kojima su nađene fosilirizirane pčele najčešće su bili ćilibar, glineni Slika 1. Fosil pčele sačuvane u ćilibaru star 25 miliona godina nađen u Dominikanskoj republici 28 28 škriljac, bitumenozni škriljasti laporac i dr. Jedno od najznačajnijih nalazišta pčelinjih fosila u ćilibaru iz doba tercijara je Samland u Istočnoj Pruskoj, zatim ona iz Dominikanske republike slika 1 i Meksika. U jednom rudniku u Mjanmaru nekadašnja Burma , u dolini Hukavng, pronađen je fosil pčele star 100 miliona godina slika 2. Abas Haladin 7 iz Jordana, na severu provincije Aman pronašao je pčelu čija se starost procenjuje na oko 135 miliona godina. Fosil je potpuno očuvan u jednoj čauri smole biljnog porekla. Prvi podaci o ulozi pčela u životu prvobitnih ljudi odnose se na mezolitsku epohu, kameno doba, pre nekih godina, što potvrđuje crtež iz Aranske pećine, Španija, koji prikazuje ženu koja iz vertikalne stene pčelama uzima med slika 3. Baveći se lovom na divlje životinje i sakupljajući razne plodove za svoju ishranu, čovek je u šupljinama drveća, pukotinama u stenama i pećinama slučajno otkrio pčele. Tu su one živele, rojile se i nastanjivale šuplja stabla drveća i otvore u stenama. U tišini šume pune čistog vazduha, izvora bistre vode i desetine hiljada raznovrsnog medonosnog i polenskog cveća, nekih 70 miliona godina pre čoveka, one su u miru, upravljane prirodom nastavljale i održale vrstu. U tom dugom periodu, a pod uticajem pojave novih biljaka cvetonoša prilagođavale su svoj usni aparat, adaptirale probavni trakt i podešavale svoj odbrambeni sistem. Antitela u hemolimfi pčele u sadejstvu sa fitoncidima i mnogim baktericidnim supstancama iz nektara, meda, cvetnog praha i propolisa učinili su pčele otporne na virusne, gljivične i bakterijske bolesti. Zahvaljujući tome, i činjenici da je priroda pčeli odredila bitisanje u socijalnoj zajednici, pružila joj je mogućnost da se pčelinja porodica prirodno uvećava i do mase od 5,5 kg. Kao takva, pčelinja porodicazajednica je postala neosvojiva tvrđava za bolesti. Razvijajući se u slobodi, pčelinje porodice - zajednice su se prirodnom selekcijom izdiferencirale, i one najsnažnije su nastavile vrstu. Na tom dugom i teškom putu savladale su Slika miliona godina star fosil pčele pronađen u rudniku u dolini Hukavng u Mjanmaru sačuvan u ćilibaru Slika 3. Žena sakuplja med, akvarel F. U tako surovim uslovima pčela je opstala povlačeći se na jug iz umerenog klimatskog pojasa u žarki pojas, 29 29 jureći za cvetnicama koje su na severu izmrzavale. U obrnutom smeru, kako se lednik povlačio došlo je do ponovnog naseljavanja umerenog pojasa cvetnicama i pčelama L. Plužnikov, 2003 Znatiželja je prvog čoveka podstakla da zaviri u šupljinu drveta i stene iz koje su izletale pčele, da opipa telo i oseti njegov miris i ukus. Kada mu se pronalazak osladio, došao je na ideju da pčele u odsečenom stablu donese do svoga domakuće-zemunice-kolibe. Rojeve je naseljavao u šuplje panjeve i klade koje je sam pravio, a u Siriji i Egiptu gradio je glinene ostave u kojima je čuvao rojeve. Već samo preseljavanje pčelinjih rojeva iz njihovog prirodnog staništa u veštačke ostave i ceđenje meda za interes čoveka, oslabilo je pčelinje zajednice. U izboru košnice za vrcanje meda, čovek je odabirao one koje su se svojom težinom izdvajale od ostalih bile najteže i iz njih vadio med, a slabije je ostavljao za razmnožavanje i proširivanje pčelinjaka, jer u njima nije našao dovoljno meda. Po masi najteže, što će reći najsnažnije pčelinje zajednice, čovek je uništavao vrućim dimom i vodom da bi mogao da iscedi med, a ostavljajući slabiće nesvesno je vršio negativnu selekciju pčela. Prazne košnice je naseljavao rojevima koje su pustili slabići, što je bio prvi uzrok da u dom pčele dospe bolest. Upravo mnoge bolesti sa kojima se u ovom i prethodnim milenijumima susreću, snažne pčelinje zajednice donele su sobom iz pradomovine. Sa njima se još i danas uspešno nose, jer u svojoj krvi, odnosno hemolimfi imaju antitela sposobna da se odupru mikroorganizmima i otklone bolesti koje oni izazivaju. Aristotel je još 360. Poznato je da odvajanje pčelinjih zajednica iz njihove prirodne sredine i stavljanje pod kontrolu čoveka s ciljem da ostvari visoku proizvodnju, neminovno dovodi do raznih poremećaja u košnici koji utiču na njihivo zdravlje. Velika koncetracija modernih košnica na malom prostoru, kakva se u prirodnim uslovima nikada ne sreće, posebno pogoduje širenju zaraznih i parazitskih bolesti. Virusi, bakterije i gljivice, kao uzročnici zaraznih bolesti, pod povoljnim uslovima koje stvara i pčelar svojim postupcima, brzo se razmnožavaju i zahvataju najpre slabe zajednice, a potom i celi pčelinjak. Savrmeni pčelar na relativno malom prostoru drži i po nekoliko stotina, u redovima, poređanih košnica, što je uz pljačku meda i polena i, Slika 4. Pčele u težoj je ubijao, i iz nje med cedio, iz slabije je vršio negativnu selekciju foto Jojriš, 1968 hranjenja pčela šećerom, sojinim brašnom i mlekom u prahu jedan od osnovnih razloga izbijanja bolesti. U knjizi pesama pod nazivom Georgica Zemlja , u njenom 4. I danas, posle godina ta se slika ponavlja, samo u znatno drastičnijoj formi IZGUBILI SVAKU MERU! Čovekovom rukom narušena je prirodna ravnoteža. Hemijski preparati su negativno uticali na zagađenje okoline, a time i na pogoršanje uslova za život i opstanak pčela. Postupci pčelara koji su izgubili svaku meru vrednosti pa, usmereni na zaradu po svaku cenu, neprirodno spajaju zajednica u solitere, izgubili sve vrednosne mere u učestalom lekovitom dimljenju, izgubili svaku meru u držanju pčelinjih zajednica na ivici gladi i žeđi i njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz pčela Dakle, izgubili su svaku razumnu meru u eksploataciji pčele, što je uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih zajednica virusne, bakterijske i gljivične bolesti. A štiteći pčele od bolesti nozemoze, krečnog legla i Varrooze , pčelar je zloupotrebom antibiotika oksitetraciklina, fumagilina i fungcida nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, čovek i ne obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu. Čovek-pčelar je izgubio svaku meru u škrtosti, pa godinama ne menja saće u plodištu košnice, niti košnice plamenom opaljuje, a ni pčelarski pribor ne dezinfikuje, ali zato bez mere izdašno antibiotike, fluvalinate i amitraz u pčelinje gnezdo unosi, a bez ikakve mere sav med i ceo cvetni prah od pčela oduzima, prodajom paketnih rojeva od jakih društava pravi slabiće, i slabiće prodaje u nasleđe neupućenom kupcu; nestručnim razrojavanjem produkuje nejake rojeve i od stârke nejako društvance, te na taj način trasira put u košnicu bolestima pčelinjeg društva. Dakle, pčelari su izgubili pojam mere, i ne znaju za meru kad je u pitanju eksploatacija pčelinjih dvôra i briga da se očuva zdravlje pčele. Svako umanjenje otpornosti pčelinje zajednice naglim smanjenjem broja pčela radilica, nedostatkom prirodne hrane u košnici i higijenske vode na pojilu, što sve predstavlja preventivu bolestima; nepravilnom primenom lekova i čestim uznemiravanjem pčela, te nepotrebnim pregledima, dovodi pčele u stres - stalno bolesno stanje koje se završava njihovim propadanjem. I veoma snažne pčelinje zajednice koje su u stanju da se suprostave gotovo svim pčelinjim bolestima, nisu nažalost, u stanju da se odupru Varroozi, gladovanju i pčelaru, pri čemu je čovekpčelar najopasnija bolest pčelinjeg društva RADE NAGLAVAČKE!? A štiteći pčele od gladi pčelari su izgubili svaku meru u upotrebi jeftinog konzumnog šećera, sojinog brašna i mleka u prahu i, zasnivajući uzgoj matica i trutova na tim surogatima, pčelar je, lišavajući pčele meda i polena, prouzrokovao razaranje metabolizma pčela, i osiromašenje hemolimfe i celokupnog organizma i hitina belančevinama, kao i nerazvijenost mlečnih žlezda kod pčęla-hraniteljica. Sve se ovo negativno odrazilo na razviće pčelinjeg i trutovskog legla i matičnih larvi, iz kojih se rađaju nerazvijene pčele, trutovi smanjene polne sposobnosti, i nedovršene 31 31 matice. Bez belančevina iz perge organizam hraniteljica pŕti, pa im se naglo skraćuje životni vek, što izaziva bolest praznih sanduka. A zamenom pčelinje prirodne hrane surogatima, čovek-pčelar je izmenio prirodni tok ishrane larvi i postavio ga na glavačke: starije pčele-dadilje ne hrane najmlađe larve, niti najmlađe pčele u starosnoj dobi tri do šest dana hrane starije larve kako je Priroda odredila , već se taj tôk menja u neprirodni proces, pa mlade pčele hrane najmlađe larvice, a starije hraniteljica hrane starije larve, referisali su na 31. Čudimo se zašto su nam jesenji i zimski gubici od po nekoiko stotina uginulih pčelinjih društava po pčelinjaku i dostignutom procentu u iznosu od 97% učestali. Zato što smo izgubili svaku meru poštovanja Prirode pčele. Na putu da se zdravlje pčelinjih zajednica ostvari stoje mnoge prepreke. Među brojnim je i Priroda. To je otvorena knjiga životne istine, ali čovek još ne zna azbuku da bi mogao da je čita 8. Na ovo se nadovezuju čovekove gluposti, gluposti, i naj gluposti! Na pitanje koje dve bezgraničnosti egzistiraju u pčelaskom svetu, odgovor glasi: to je Svemir i Čovekove gluposti! A na potpitanje koja je od ovih veličina veća, odgovor glasi: ipak je to ČOVEKOVA GLUPOST, kaže prof. Potrebno je prikupiti informacije o proizvođačima sirupa na bazi kukuruznog skroba, pri čemu proizvode na bazi kiselinske invertaze treba odbaciti, a prihvatiti one na bazi enzimske invertaze, dok proizvodima sa kombinovano kiselinski-enzimskom invertazom treba pristupiti sa potrebnom opreznošću mr hemije, ing. Marković 12, kao što nisu iznenađenje ni sušna leta i surove zime. Pčelama smetaju nedoučeni pčelari, sušna leta, ali ne i surove zime, jer pčela nije živela samo u prošlom milenijuma. Živela je ona i, preživela sve surove zime i žarka leta u proteklih 160 miliona godina i zdrave pale na pčelinjake naših pra-predaka Kako je to bilo, opisao je Sveti Jovan Zlatousti 13 IV vek n. Nije nam poznato kako su prošli pčelari, ali su pčelinje zajednice u dupljama živog drveta preživele i, pale na naše pčelinjake zdrave.... U dolini Kače Cache u državi Juta SAD godine uginulo je pčelinjih društava usled misteriozne bolesti nestajanja pčela, praćena ledenom zimom i hladnim prolećem 14. Končar na savetovanju pčelara u Novom Sadu. Pčelama ne smetaju ni surove zime. Njima samo štetu nanosi nedoučen pčelar. Dr Sanferd, SAD 18, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka i masovni pomor pčela godine u južnim delovima SAD, dovodi u vezu sa sušom izazvanim nedostatkom cvetnog praha, a stres izazvan ovim, stvorio je povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, piše, ali ispušta iz vida suštinu neprirodnu hranu za pčele, neprirodan ambijent, i metodu uvezenu iz Srbije Marko cedi vodu iz suve drenovine. U našoj Srbijanskoj školi pčelarstva u Volginoj 7 na Zvezdari, u Beogradu, kojoj se izučava metoda Marko cedi vodu iz suve drenovine, pčelari su naučili da skrivaju gubitke kao najveću državnu tajnu. Nije tajna da svake godina, prema informacijama iz druge ruke, pre predavanja koje sam držao u desetini gradova Srbije i Vojvodine, Republike Srpske, Bugarske i Slovenije, slušao istu melodiju pMjenja, kao na pr. Naravno, da ih nisam tukao prutom po ušima da glasno pričaju. Ja sam primao k znanju žalopojke i izveo zajednički zaljučak: - UZROK? A ta mala pčela, je najbolji mali prijatelj kakvog čovek samo može na svetu imati 19, Kada te iznevere svi lekovi, koje ti pruža medicina, kada ti sve zemaljske banje ne pomognu, pčela će ti pomoći svojim otrovom u najokorelijem reumatizmu kad je već nastupio reumatični marazam... Stečenim i nasleđenim odbranbenim mehanizmima i prirodnom hranom med i cvetni prah kao lekom u funkciji podrške odbrani od bolesti, njeno veličanstvo pčela daje nam sve blagodeti iz košnice. Mirisi iz košnice i sakupljačko-oprašivačka igra pčela, te zanosne lepote mnogobrojnog cveća i medonosnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage, zdravlja i optimizma, kakvo imaju 15 hiljada stanovnika plemena Hunza 20, sa svojom izvanrednom čvrstinom i postojanošću, nervima jakim kao konopac a tankim i nežnim kao strune na violini. Nikada se ne srde, ne ljute, niti se nerviraju, ne žale se i ne ispoljavaju netrpeljivost, ne svađaju se i ne znaju za zavist. Sa potpunim duševnim spokojstvom podnose fizički bol, neprijatnosti koju donosi sušno leto i surova zima, buku i tome slično, izvestio je Mak Karison, vojni lekar, prema Malahovu, 2003. Zato smo joj dužni pokloniti brigu da je sačuvamo od umanjenja njene snage, bolesti i gladi, štiteći njene prirodne odbranbene mehanizme KAKO SE MI AKTUELNI PČELARI ODNOSIMO PREMA NJENOM VELIČANSTVU PČELI? Naši pčelarski priručnici i udžbenici iz pčelarstva, sa pohvalnim bombastim recenzijama uglednih profesora univerziteta, te članci u raznim novinama, pa i u našem časopisu»pčelar preplavljeni su receptima o pogačama u kojima glavninu belančevinaste hrane čini sojino brašno i mleko u prahu, a o polenu u pogači nema ni traga, dok se med mogao naći mikroskopom. Težište je nažalost, isključivo na šećeru, sojinom brašnu i mleku u prahu uz dodatak pekarskog ili pivskog kvasca, pa se pitamo zašto je Marku, Životi, Prvoslavu, Neši, Miši, Boži, Borivoju, Živadinu, Milosavu, Stanislavu, Milanu, Jovanu... U Srbiji je, južno od Save i Dunava, do sada 20. K , nedovoljna količina kvalitetne hrane i primena loše tehnike pčelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pčelara. Dakle, čovek, nedoučen pčelar je uzrok stradanja pčelinjih društava. Moguće je da je poslednjih nekoliko godina kašmirski virus bio odgovoran za neke gubitke društava koji su najčešće pripisivani Varroi 25. Uzroci leže u izgubljenom imunitetu pčelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskg stepena higijene u košnicama, te industrijakog načina pčelarenja. Još je pre dvesta godina prota Somborski, Avram Maksimović kritički ukazivao i pčelare okrivljivao, da vosak što je stariji, to je tamniji od čestog rađanja legla, dok naposletku sasvim pocrni, pa pčele u takvom saću bedno umiru 26. Zbog Božine pogače, usled Markove pogače, Jovine, Perine, Srboljubove, Brankove, Jevremove, Miloševe... Božo, Marko, Jovo, Pero, Srboljube, Miroljube, Branko, Jevreme, Miloše. U cvetnom prahu, odnosno PERGI je sadržano više od 300 supstanci 28 koje štite zdravlje i produžuju život pčele, matice i truta. Vaša šećerno-mlečno-sojina pogača je bez svega toga. U svojoj evoluciji od 160 miliona godina pčela nije pila ni mleko, niti je jela proizvode od soje. Prema Bronsu 1958 , prve su u zimskom periodu uginule pčele koje u crevima nisu imale svarena zrnca polena. U slučaju nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. Kad u košnici nema cvetnog praha, nema ni hrane za pčele dadilje, pa nema ni legla, niti mladih pčela. Zbog nedostatka polena u košnici nastaje kanibalizam, pa pčele dadilje pojedu larve momentom njihovog ispiljenja. Usled nedostatka legla pojavljuje se u košnici deficit mladih pčela, koje su po prirodi, zadužene da hrane maticu, dok pčele iz svite pratilje matice, u starosnoj dobi do 14 dana, gube sposobnost lučenja mleča. Mladih naslednica nema, nisu rođene, pa je matica 35 35 neishranjena te prestaje da polaže jaja, naglo počinje da stari i gubi matičnu susptancu. Sa preranom starošću, matica u početku blago smanjuje, pa naglo prestaje sa lučenjem matične supstance, feromona odgovornog za koheziju pčelinjeg društva, čime daje povod pčelama da tihom smenom izvedu drugu maticu, odnosno da svoju uklupačaju i uguše. Kada društvo na ovaj način izgubi maticu, ostatak starih kućnih pčela radilica ne prihvataju nikakvu zamenu, jer u takvim prilikama pčele ne raspolažu dovoljnim količinama sveže hrane - matične mleči i nemaju šanse da novouvedenu maticu, koju pčelar dodaje, hrane matičnom mleči. Zato društvo umesto nje prihranjuje nekoliko desetina pčela čiji se zakržljali jajnici aktiviraju, pa polažu neoplpđena jaja. Bez polena kao osnovnog izvora azota dušika za radilice, hitin pčele-dadilje postaje krht i lomljiv, usled crpljenja azota iz njihovog tela u cilju ishrane mladog legla, čime pčele-hraniteljice postaju fizički nesposobne da obave zadatke u košnici. A Pčela sa bogatim masnim tkivom sigurno prezimljava, B Pčela bez masnog tkiva ne može prezimiti ni do januara Inače, pčele negovateljice služe i kao žive rezerve azota neophodnog za normalan razvoj legla, pošto larve samo jednu desetinu potrebnog im azota dobijaju iz polena, dok ostali azot 90% nadoknađuju iz zaliha svog tela. A kada nema u košnici polena, onda je naprezanje organizma negovateljica još više izraženo, a životni vek pčela sveden na minimum od samo nekoliko dana. Mlade pčele i radiličke larve koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču veliko masno tkivo potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina 8-40% , sadrži i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda. Larvama su potrebni produkti polena za izgradnju svog masnog tkiva, a služi im kao hrana u stadijumu lutke Bandžov. Kao građevinski materijal, belančevine iz polena obnavljaju ćelije organa i sistema organizma pčele, ali su značajne i u metabolizmu, jer bez njih ne bi bilo hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i u pčelinjem otrovu Klinar. Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od aminokiselina arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika Aranđelović, Danijela. Manjak perge prerađenog polena ima za posledicu slabo razvijene hipofaringealne žlezde u pčela dadilja, što se negativno odražava na ishranu larvi, jer oskudna ishrana larvi produkuje slabo razvijene i manje sposobne pčele. Takve pčele nemaju sposobnost lučenja voska i prerade nektara u med. Ako u društvu postoje stare pčele, koje su učestvovale u sakupljanju i preradi nektara ili šećernog sirupa, a u gnezdu nema legla, prihranjivanje takvih pčela belančevinastom hranom neće produžiti njihov životni vek. Praktikuje, iz neznanja, zamenu polena sojinim brašnom. Sojino brašno u svom sastavu ima supstancu koja veoma otežava normalnu probavu. Naime, u termički neobrađenoj soji se nalaze belančevine koje u suštini vezuju za sebe enzim proteazu i tako sprečava da se aktivira tripsinogen iz soje. Blokadom proteaze u duodenumu dvanaestopalačnom crevu sisara životinje, prestaje mogućnost varenja proteina iz soje, pa životinja može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu životinjskog organizma dakako i ljudskog, i pčelinjeg prim. Istraživanja Ying Shing Penga 33 utvrdila su da je dodavanje mleka u prahu šećernom sirupu i šećernim pogačama u količini od 5 do 15% laktoze i galaktoze imalo za posledicu skraćenje života pčela. Zato Mr Vlado Hruška 34 pčelarima savetuje: Pravilo, da dodavanje mleka u prahu u šećerne pogače i šećerni sirup za prihranu pčela nema ekonomskog opravdanja, a može biti štetno, pa se ne preporučuje. Kravlje mleko makar se nalazilo i u obliku praška sadrži sedam, puta veću količinu kalcijuma i 10 puta više kazeina nego majčino mleko. Razumljivo, budućim volovima treba da porastu rogovi, papci, dlaka 35, a pčele svega toga nemaju... Šta se onda dešava s viškom kalcijuma i kazeina kod čoveka i kod pčela? Kod čoveka mogu da izazovu stvaranje kamena u bubrezima ili žučnoj kesi, a mogu da se talože i na zglobovima, kičmi, krvnim sudovima. Kalcijum se skoro dva puta više usvaja iz obranog mleka, a masnoća značajno otežava njegovo iskorišćavanje. Kod pčela se dešava proliv i smrt. Od kazeina se pravi lepak, koji pčelarima služi u poslu pri izradi košnica, a pčelama donosi smrt. U mleku majke žene-dojilje ga ima između 0,3 i 0,5 odsto, a u kravljem i do 5 odsto 36! Mleč sa više od 300 supstancija visoke biološke vrednosti sadržanih u sekretu koga luče pčele negovateljice iz gornjoviličnih, ždrelnih i donjousnenih žlezda, pod uslovom da im pčelar ne uzme prirodni med i polen i ne daje neprirodno kravlje mleko i šećer, predstavljaju osnovnu hranu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi, kao i elementarnu hranu za maticu. Pošto naši pčelari više veruju učiteljima sa spiska predavača SPOS-a pa pčele umesto prirodnom hranom ishranjuju kravljim mlekom i proizvodima od soje plus kuhinjski šećer, ostaju bez pčela. Jer, samo gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde mladih pčela luče sekret zvani mleč kad u izobilju imaju cvetnog praha, a ne Božinu pogaču, kad u izobilju imaju pergu, a ne pogaču, kad u izobilju imaju poolena a ne mleka u prahu, kad u izobilju imaju perge a ne sojinog brašna... Međutim, sve su češće godine sa žarkim letima i sa vrlo siromašnom polenskom i nektarnom pašom, što nameće izuzetnu potrebu spašavanje od smrti pčelinjih društava dodavanjem šećerno mednih pogača i prihranjivanje pčela šećernim sirupom uz dodatak KAS-a 81. Mleč predstavlja osnovnu, elementarnu harnu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi, prevashodno matičnih. Biohemijskim istraživanjima otkrivena je razlika između mleči larvi pčela radilica, mleči larvi trutova i matične mleči. U matičnoj mleči mladih matičih larvi ima četiri puta više pantotenske kiseline i dva puta više folne kiseline u odnosu na pčelinju mleč. Istraživanjima Šela i Diksona 1959 otkrivena je takođe razlika u sastavu belančevina i ugljenih hidrata između hrane matičnih larvi i hane larvi pčela radilica u uzrastu od 0 do 30 časova 37. Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleči: matičnim mlečom, mlečom za ishranu larvi trutova i mlečom za ishranu larvi radilica, koje pčele hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavi medonosnih pčela radilica, a to su: već pomenute gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Svoju funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu između 5-tog i 14-naestog dana starosti radilica. Sojino brašno ima više belančevina nego mnoge vrste polena, dok je količina masti i minerala približno ista kao i u cvetnom prahu. Prema Stronovu, 40 u sojinom brašnu su nađene materije što paralizuju proteinske fermente 41, koji doprinose njegovom iskorišćavanju od strane pčela, a kada se hrŕne surogatima sa sojinim brašnom, pčele ne mogu dugo da neguju leglo, zbog nedovoljnog sadržaja vitamina B 1 riboflavina , B 3 niacin, nikotinska kiselina... Ono sadrži više od 50% materija koje pčele ne mogu koristiti i svaki pčelar koji je koristio sojino brašno u šećernim pogačama, odnosno u šećernom testu, veoma dobro zna da je podnjača puna otpadaka od tog brašna koje pčele, konzumiranjem čvrste šećerne hrane odbacuju. Prema Dong Bingyi-u 2001 42, korišćenje zamene za cvetni prah, kao što je sojino brašno, mleko u prahu i kvasac, u vreme intenzivnog razvoja legla, uzrok su bolesti puzanja pčela. Kada imaju meda i cvetnog praha u dovoljnim količinama, pčele dobijaju za organizam potrebne hranjive materije na kojima se normalno razmnožavaju, normalno žive i čine ih otpornim na spoljne nepovoljne faktore PROFESOR FARAR PROTIV SOJINOG BRAŠNA U KOŠNICI Profesor dr Farar 43 je sugerisao Taberu da ne upotrebljava sojino brašno u mešavinama za prihranjivanje pčela. Steve Taber, bivši student profesora Farara, a sada naučnik svetskog glasa, poslušao je svog profesora da iz eksperimenata isključi sojino brašno. Hraneći ih 38 38 mešavinom koja se sastojala iz tri dela polena i jednog dela sojinog brašna primetio sam čudne abnormalnosti na nepoklopljenom leglu društava koja su dobijala ove pogače. Matičnjaci sa mladim larvama su dobijali velike količine hrane, ali su larve često uginule. Svi problemi su nestali kada sam počeo da prihranjujem pčele polenom bez sojinog brašna, što je indiciralo da u sojinom brašnu postoji neki toksični sastojak za pčele, piše u»american Bee Journeal«-u Taber NI SVAKI POLEN NIJE DOBAR A ni svaki polen nije dobar polen, kaže Taber, što se vidi iz tabele 1. Kada bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, mešavina bi bila zadovoljavajuća, piše Taber i savetuje da se u proleće koristi polen sakupljen tokom proleća na vašem terenu, a u jesen sakupljen tokom jeseni. Jer ako u proleće prihranjujemo pčele polenom sakupljenim sa biljaka koje cvetaju u jesen, može se dogoditi da društva, umesto da krenu u razvoj, da se pripremaju za zimu. Obrnut slučaj je u jesen. Razlog je u saznanju što u polenu nekih biljaka postoje supstance koje pčelama ukazuju na doba godine. Hemijski sastav cvetnog praha u biljaka Preuzeto od Krivcova i sar. Pekarski i pivski kvasac ima visok sadržaj belančevina 46 39-58% i vitamina B-kompleksa 47. Pošto pekarski kvasac pre upotrebe u šećernoj hrani moramo prokuvati, vitamini u kvascu gube značaj jer na visokoj temperaturi uništavanjem kvasnih gljivica uništavamo i vitamine, pa je stoga upotreba pekarskog kvasca kao zamenika polena necelishodna. Zato treba koristiti pivarski kvasac koji je praškast. Pivarski kvasac kao dehidritisan, ne ponaša se pri kuvanju kao pekarski, pa se može kuvanjem mešati sa šećerom i pčelama dodavati kao punovredna pogača 39 NE POGAČU IZ VOLGINE 7 NA ZVEZDARI NEGO POGAČU TABERA I BILAŠA Stewe Taber preporučuje mešavinu od tri dela pivskog kvasca i jednog dela polena sa medom. Inače pivski kvasac sam za sebe nije naročita blagodet za pčele, ukazuje cenjeni stručnjak i sugeriše njegovu upotrebu sa polenom. Trutovi koji u prvih 6-7 dana svog života nisu hranjeni cvetnim prahom nesposobni su za osemenjavanje matica jer u spermoteci nemaju dovoljne količine kvalitetnih spermatozoida. Velike zalihe cvetnog praha imaju poseban značaj pri izvođenju matica. Matična larva za vreme svog razvića ima potrebu za velikom količinom matičnog mleča, za čiju je proizvodnju potrebna velika količina kvalitetnog polena. Zbog toga nedostatak polena u toku dužeg vremena dovodi do neuhranjenosti matičnih larvi, što ima za posledicu izvođenje matica nisokog kvaiteta, zapisao je Bilaš 49. Kada nemaju polena pčele ubrzano fiziološki stare, skraćuje im se životni vek, manje su otporne na bolesti i teže preživljavaju na niskim tempraturama. Nedostatak polena u jelovniku pčelinje zajednice s jeseni jedan je od uzroka invazionih i pojave infektivnih bolesti. Kada pčelinje društvo oskudeva u polenu, odnosno pergi, nozemoza nanosi veliku štetu pčelama Bilaš. Zamena polena u ishrani pčela nije mogla da se nadoknadi sirovinama sa kojima je eksperimentisao Jojriš 1968. Pri prihranjivanju pčela konzervisanim polenom zalivenim medom, pčelinje zajednice su, prema Jojrišu, odgajile prosečno po 175 larvi na dan, suvim kvascem 84, suvom pavlakom 30, punomasnim mlekom 27, žumancetom jajeta 17, celim jajetom 16, belancem jajeta dve i raženim brašnom nijednu larvu PRIRODNA PČELINJA HRANA JE NEZAMENJIVA Nedostatak polena iz prirode i ishrana surogatima menja prirodno ponašanje mladih pčela, što ima za posledicu neprirodnu ishranu larvi i rađanje zakržljalih i malo produktivnih pčela. Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva, ističe dr Klinar. Deo polena unetog u košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod čijim dejstvom se razvijaju mlečne žlezde za proizvodnju mleča. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pčele radilice, radi razvitka masnog tkiva, voštanih žlezda. Zato mlade pčele radilice uskoro posle izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njime u vreme hranjenja legla i gradnje saća, zabeležili su Lavrehin i Pankova, 1984. Zato i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog uzrasta. U tom periodu u njima se završava proces formiranja ždrelnih hipofaringealnih žlezda, ističe Bilaš. Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog života izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja. Dovoljna količina polena, odnosno perge u košnici od oko 4,4 kg, kako su zapisali Bilaš i Rjamova, povećava dužinu života pčela dva puta. Alfonzus je utvrdio da je za izvođenje jedne pčele potrebno 0,145 grama polena sa sadržinom 20,2% belančevina. Za izvođenje pčela potreban je jedan normalan okvir 42 27 cm ispunjen ľ cvetnim prahom. Ovo je podudarno s proračunom Vajpla koji je utvrdio da je za jedno pčelinje društvo, koje godišnje izvede više od pčela, potrebno 40 40 oko 25 kg cvetnog praha 50. Prema Boren-u 1961 u nedostatku belančevinaste hrane broj ćelija sa leglom opada i do 15 puta 51. Pčele zatvorene u termostatu i hranjene samo medom živele su prosečno dana, a najviše dana. Pčele hranjene polenom i medom živele su dana, a najviše preko 100 dana. Uzimanjem polena može se obnoviti sekrecijska delatnost ždrelnih žleda i kod starijih pčela. Ako nema dovoljno mladih pčela i starije pčele sa zakržljalim žlezdama uzgajaju leglo ako imaju dovoljno polena 52. Neprimereno čuvan veštački cvetni prah sa kojim često pokušavamo nadomestiti belančevine iz prironog polena veoma brzo ubuđavi i lako može da se pokvari i postane leglo zaraznih bakterija, a preradom sirovina i šećera iz Božine pogače i šećera iz Jovanovog sirupa pčele troše svoje gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Ovo ima za posledicu prekid lučenja sekreta tih žlezda i pomanjkanje hrane za leglo, neotpornost pčela na oboljenja već prilikom izleganja, a vezano s tim i osetna prijemčivost na bolesti GLAD ZA BELANČEVINAMA I KANIBALIZAM PČELA Lavrehin i Pankova 1984 ističu da su belančevine koje sadrži polen, apsolutno neophodne za razvoj hipofaringealnih žlezda, koje proizvode hranu mleč za larve. Ove žlezde počinju funkcionisati obično 5-tog ili 6-tog dana života pčele. Dok one ne počnu funkcionisati mlada pčela nije u stanju da snabdeva larvu odgovarajućom hranom mleči. Pčelinje društvo koje ne unosi polen, a ostalo je bez zaliha perge nije u stanju da se razvija jer nedostatak belančevina ima za posledicu gubljenje na telesnoj težini pčela, a vrlo brzo i uginuće. Ova pojava se naziva glad za belančevinama, a uslovljava prekid rada žlezdanog sistema pčela, naročito voštanih i mlečnih žlezda. Ovo ima za posledicu prekid izgradnje saća i prekid lučenja mleča, kao i obustavljanje hranjenja larvi i matice. Ako pak matica u tom periodu polaže jaja, iz njih se neće roditi nove pčele, jer će kućne pčele da pojedu larve čim se ove ispile iz jaja, a društvo će da postne slabo i neotporno na bolesti, što potvrđuju nalazi sa Poljoprivrednog i Pedagoškog instituta u Novosibirsku. Naime, rezultati istraživanja Kaškovskog i Mašinskaje sa Poljoprivrednog i Pedagoškog instituta u Novosibirsku, pokazali su da se bez perge, odnosno polena, pčelinja društva ne samo nisu razvijala, već su sistematski slabila i uginula za 42 dana, jer nedostatak hrane koja sadrži belančevine i vitamine, prisiljava pčele da pojedu svoje larve i predlutke. Društvo, koje i pored obilja meda, nije imalo polen, uginulo je, jer je samo sebe pojelo. U društvima neobezbeđenim pergom, broj pojedenih larvi iznosio je 80 do 90% od broja zaleženih jaja, jer su pčele usled nedostatka belančevina prisiljene da pojedu i potpuno zdrave larve 53. Boren 1961 je utvrdio da nedostak belančevinaste hrane umanjuje broj ćelija sa leglom i do 15 puta 54. Dakle, pčelinje zajednice koje pčelar zazimljava bez polena vrše samoubistvo. Koliko je takvih bilo među onih 600 uginilih pčelinjih zajednica na Božinom pčelinjaku godine? Med kao hrana i lek protiv bolesti pčela ima više od 300 supsatnci, koje štite zdravlje pčele. Ljudskoj pohlepi za lakom i brzom zaradom nema premca, pa mnogi pčelari ne biraju sredstva ni prilike da nečasno profitiraju. Bezgranično i bezdušno osuše košnice od meda, a pčelama daju šećer u svim oblicima: šećerna otopina u vodi popularno nazvana šećerni sirup 1:1, 3:2, 2:1, 2,5:1, 3:1; šećerna pogača, šećer u kristalu... Šećer je razarač organizma pčela u košnici. Neki šećeri koji su hrana za sisare mogu biti otrov za pčele. To su šećeri sa niskim nivoom saharoze. Sirup koji sadrži galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu, manozu, rafinozu, atahiozu i laktozu, toksičan je za pčele. S druge strane glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne za pčele 55. ALI: Med od šećernog sirupa ne sadrži ni aminokiseline, ni fermente, ni vitamine, ni minerale, a i energetska vrednost meda od šećernog sirupa je manja za oko 30% od prirodnog meda, kaže profesor Lebedev 56. Istražujući uzroke zimskih gubitaka pčelinjih zajednica mnogi naučni instituti i samostalni istraživači došli su do zajedničkog zaključka da je šećer iz džaka, pored Varroze i nozemoze jedan od uzroka milionskih brojeva smrti pčelinjih zajednica. Naučna istina izrečena na javnom skupu, u govoru profesora dr Lebedeva dana 20. Bilaš, Krivcov i Lebedev u zajedničkoj knjizi «KALENDAR PČELARA 2000 , su konstatovali da upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do degradacije pčela u bukvalnom smislu. Protivprirodno opterećenje pčelinjih društava šećerom imalo je za posledicu uginuće društva. U Institutu Ribnoje uvrdili su da je pčelinje društvo koje je u julu preradilo i u saće lagerovalo 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, i za vreme glavne paše sakupilo 48,3 kg meda 10. Dodavanjem kiselina u šećerni sirup, postiže se invertovanje, ali su fruktoza i glikoza dobijene na taj način štetne za pčele dr Vlatko Petrić 57. Bjorkman 1995 ističe da prehranu šećerom treba izbegavati, jer produktivnost ne prati veliki broj dobijenih pčela, pošto su kratkog veka, nekvalitetne i slabe fizičke konstitucije. Johanson 1977 posle dugogodišnjeg ispitivanja zaključili su da mnogo manje legla imaju društva koja zimuju na medu od šećera, a da društva 42 42 koja su zimovala na medu mnogo manje troše hrane, imaju više pčela i odgoje veću količinu legla u proleće. Cvetkov je utvrdio da su društva koja su zimovala na šećeru uzgojila za 12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na zajednice koje su zimovale na medu 59. Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom 21,6 dana i enzimskim invert sirupom 20,9 dana , a najkraće pčele hranjene sa frudeksmalom 11,2 dana i šećernim sirupom 14,4 dana SUVI I MOKRI ŠEĆER SE NE PREPORUČUJE ZA STIMULATIVNO PRIHRANJIVANJE NI U PROLEĆE NI U JESEN Ispitivanjima je utvrđeno da pčele ne rastvaraju ponuđeni suvi šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih ždrelnih, mlečnih žlezda. U hrani koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata invertaze i diastaze malo vode 15,8% , veoma visok invertni broj 663 , mnogo saharoze 7%. Na taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. Zato se šećer ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje ni u proleće niti u jesen 60. Jedan od utemeljivača pčelarstva u Crnoj Gori, češki đak Filip Koprivica je još godine u svojoj knjizi Uvod u pčelarstvo upozoravao pčelare da najgore rade oni koji med prodaju, a pčele prihranjiju šećerom jer dobar med ne mogu zameniti nikakvi sirupi 61. Naučna istraživanja o štetnosti šećera na organizam pčela, potvrdila su rezultate medicinskih stručnjaka da šećer nema poput meda zaštitna svojstva, već je razarač metabolizma čoveka 62 i pčel5. Mahmašaripov 1994 , sa Naučno istraživačke pčelarske stanice Grozni utvrdio je da su pčele u pčelinjim zajednicama hranjene šećerom bile -lakše 14%; -imale manje masti 17,6%; -posedovale manje azota u telu 9,6%; -šestodnevna larva bila lakša 8%. Glen Sanly piše da pčele hranjene šećerom kraće žive dana; Haydak 1930 , Batler 1946 , ističu da šećer nije punovredna hrana, kao i Taranov 1939 , koji je utvrdio da su u proleće pčele ranije umirale, imajući pri tom 30% manje legla. Taranov je još utvrdio da su pčele koje su zimovale na medu i šećeru pokazale veliku razliku u razvoju legla tabela 2. Uticaj tipa hrane na brzinu prolećnog razvoja pčelinjeg društva Za 36 dana posle iznošenja iz zimovnika Šećer Zimovanje na Med Leglo Indeks ,7 43 43 Tabela 3. Dužina života pčela u danima u zavisnosti od tipa hrane Bealey, prema Öröšiju Pčele hranjene u kavezu Medom čistim šećerom kiselina u šećeru Dužina života, dana 40,5 34,5 4-6,5 Sadržaj debelog creva, mg 20,9 34,5 50,6 Pčele mogu relativno dugo da žive hraneći se šećernim sirupom. Međutim, one ne mogu uzgajati leglo, lučiti vosak, intenzivno sakupljati vosak i obavljati mnoge druge poslove, jer je šećer čisto ugljenohidratna hrana i ne sadrži druge materije od životne važnosti za pčele, utvrdio je Taranov 64. Prihranjivanje pčela šećernim sirupom radi dopune zimskih rezervi dovodi do deficita belančevina u njihovom organizmu, tj do iscrpljivanja pčela mr hemije, ing J. U Institutu za pčelarstvo Ribnoje bio je izveden ogled radi upoređivanja razvoja i produktivnosti pčelinjih zajednica koje su se hranile medom i, onih koje su prihranjili šećerom. Za ogled je izdvojeno 20 pčelinjih zajednica, koje su podeljene u dva grupe. Zajednice prve grupe imale su u proleće u gnezdima med, kojim su se hranile celi period do medobranja. Srazmerno utrošku meda, u gnezda su postavljali novo saće s medom. Zajednice druge grupe imale su s proleća iste količine guste šećerne hrane, koja je takođe, prema potrebi, dodavana. Zajednice obe grupe slobodno su unosile u košnice cvetni prah. U toku proleća 4 puta posle svakih 12 dana izračunavana je količina odnegovanog legla zajednica tabela 5. Do početka unosa nektara zajednice prihranjivane šećernim sirupom odnegovale su za 12,7% manje legla, a u vreme glavne paše sakupile su za 24,6% manje meda; ovo govori o činjenici, da šećer po svojoj hranjivoj vrednosti znatno zaostaje za prirodnim medom 66. Uzgajanje legla i sakupljanje meda u pčelinjim zajednicama po podacima I. Cvetkova , preuzeto od Taranova 2001 Grupa pčelinjih zajednica Količina zatvorenog legla - ćelija Svega Sakupljeno meda, kg Prihranjivana medom ,9 Prihranjivana ,8 šećerom Mirjanić i sarad. Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom 21,6 dana i enzimskim invert sirupom 20,9 dana , a najkraće pčele hranjene frudeksmalom 11,2 dana i šećernim sirupom 14,4 dana. Dosadašnja i sadašnja edukacija pčelara zasnovana na zabludama da je šećerna hrana i surogati kao zamena za med i polen u ishrani pčelinjih društava dobra i ekonomična, pčelari su je svesrdno prihvatili i bez zazora primenjivali, nesvesni činjenice da su pčelama oštetili i totalno uništili prirodne odbranbene mehanizma na bolesti. Ako se ipak koristi saharoza u bilo kom obliku dodavanja, ona prethodno mora biti invertovana sa kontrolisanim ph i bez sadržaja HMF 5hidrxy-methyl-furfurol-dehidre. Neprihvatljiva je izrazito kiselinska invertaza na visokoj temperaturi koju mnogi pčelari primenjuju, a upravo to su idealni uslovi za nastanak HMF koji je vrlo otrovan za pčele, mr hemije, ing J. Marković PRIRODNA OTPORNOST PČELA NA BOLESTI ODBRAMBENI MEHANIZMI PČELA NA BOLESTI. Malo je tako ograničenog prostora u životu ljudi na kome bi se okupila, živela i radila kolonija od oko duša, a da sve bude potaman rad, red i čistoća. U životu ljudi to biva nekoliko puta u godini dana, ali za kratko vreme, kada se organizuju sportske manifestacije, na primer, pa se na stadionu Marakana u Brazilu okupi i do ljudi. Da, ali oni su tu svega 120 minuta, za koje vreme uživaju u lepoj i dopadljivoj igri svojih ljubimaca, i uzgred nesvesno grickaju razne semenke i piju osvežavajuća pića, pa kada napuste stadion za sobom ostave brda limenki i gomile smeća. Savremena standardna košnica 45 Vrhunska higijena u košnici Pčelinjoj zajednici od do jedinki mali, suženi i ograničeni prostor je sudbina. I one u tom skučenom prostoru, upravljane prirodom, sasvim normalno rade, odgajaju mlade, uspešno se brane od neprijatelja i grade velike rezerve hrane - meda i polena. Niko nikom ne smeta, i sve poslove u košnici obavljaju u veseloj igri savršeno stručno i sa mikronskom preciznošću tačno. Ništa se u košnici ne dešava slučajno, a najmanje je slučajna savršena čistoća i higijena u pčelinjem domu. Kada se plodište odvoji od podnjače, pada u oči savršena čistoća patosa i užurban rad mnogih pčela-čistačica na njenom održavanju. Kada otvorite plodište, osetite najpre snažan prijatan miris, potom vidite ramove ispunjene leglom, polenom i medom i, na samom kraju, primetite da su svi otvori manji od 3 mm zapečaćeni propolisom, a praznine veće od 10 mm popunjene voskom. U mirisnom i veoma čistom domu pčelinje zajednice nema mesta bolesti. Njeno veličanstvo Priroda je pčeli podarila odbrambene mehanizme. To su: Polen i nektar kao hrana i kao lek Mehanizmi otpornosti pčelinje zajednice u celini zasnovani su na antibakterijskoj aktivnosti meda, nektara, polena, propolisa, produktima lučenja žlezda pčele i antimikrobnoj aktivnosti propolisa. Antimikrobna aktivnost pčelinjih proizvoda sprečava razvoj mnogih saprofitnih bakterija 68 i gljivica u uskladištenoj hrani, a delotvorna je i protiv nekih patogenih mikroorganizama 69 Tokom svog dugog bitisanja na planeti Zemlji, pčele su ceo svoj život sudbinski vezale za biljke cvetnice i adaptirale se na jednostranu hranu odnosno usko specijalizovan jelovnik na nektar i cvetni prah iz kojih obezbeđuju životno važne sastojke-belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu. Cvetni prah polen 71 je jedini produkt prirode u kome se nalaze sve komponente bez kojih ne bi bilo MLEČI ni života pčelama. Svako zrnce polena je biološko jedinstvo koje sadrži sve što je neophodno za život belančevine, vitamine, aminokiseline, masti, ugljenohidrate šećere , fermente, kofermente, hormone i mnoge druge sastojke, od kojih neki nisu još proučeni. U jezgru svoje ćelije polen sadrži tajnu života molekule DNK i RNK koji određuju oblik i razvitak živih bića. Nijedna naučna laboratorija nije u stanju da stvori takav kompleksan proizvod kakav postoji u prirodi u vidu cvetnog praha 72. Abadžić, 1982 u knjizi»pčele i zdravlje«piše: U životu pčela cvetni prah je veoma značajan, ne samo kao hrana već kao biološki faktor za održavanje vrste. To je osnovna sirovina iz koje mlade pčele, preradom u svom organizmu, stvaraju mleč neophodnu za ishranu legla i matice. Akademik Kulagin ogledima je ustanovio da pri odsustvu polena u nekoj košnici matica prestaje da odlaže jaja, a pčele graditeljice prestaju da luče vosak i da grade voštane ćelije, čime je takvo društvo osuđeno na propast. Za pčelinju zajednicu polenova zrnca su izvor belančevina, masti, minerala, vitamina tj. Za 46 46 invertovanje šećera značajna je proizvodnja enzima invertaze, a to je po hemijskom sastavu belančevinasta materija mr hemije, ing J. Tek rođene pčele radilice, između prvih 42 i 52 sata počinju da konzumiraju veće količine polena po izleganju. Sadržaj polena u digestivnom traktu dostiže maksimum kod radilica u dobu 8-9 dana starosti, a zatim se smanjuje na veoma nizak nivo kod jedinki starijih od dvadesetak dana. Adekvatna zaliha polena je nezamenljiva za razvoj nekih unutrašnjih organa radilica. Dovoljne količine proteina su potrebne za povećanje sadržaja proteina u hipofaringealnim žlezdama i masnim naslagama na početku odraslog stadijuma. Ukoliko se novoizležene pčele drže na ishrani čistim šećerom u mešavini sa vodom, njihove hipofaringealne žlezde ostaju nerazvijene. Polenska ishrana, s druge strane, podstiče rast ovih žlezda i masnih naslaga. Veličina hipofaringealnih žlezda pokazuje sličnu zavisnost od uzrasta kao i intenziteta konzumiranja polena, tj, dostiže svoj vrhunac kod pčela starih desetak dana. Upravo pčele u ovom uzrastu su najaktivnije u obavljanju dužnosti uzgajanja, odnosno hranjenja legla u društvu 74. Deo polena unetog u košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod čijim dejstvom se razvijaju mlečne žlezde za proizvodnju mleča, hrane za larve i maticu. Stoga i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog, odnosno devetodnevnog uzrasta Kaller i s. U tom periodu u njima se završava proces formiranja ždrelnih hipofaringealnih žlezda Bilaš. Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog života izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja. I ruska nešto kasnija istraživanja pokazuju da je za gajenje jedne pčele potrebno 89,4-108,0 mg polena. Jedino Ladislav Sevčik 1975 tvrdi da je za uzgajanje jedne pčele potrebno čak 142,8 mg polena 75. Kvalitet zazimljenih pčela zavisi od količine cvetnog praha i veličine masnog tkiva, kao rezervoara masti i belančevina, pa svaka takva kvalitetna pčela uzgaji s proleća 3-4 nove mlade pčele 76. Mlade pčele koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču veliko masno tkivo potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina 8-40% , sadrži i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda 77. Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od aminokiselina arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki utiču samo podsticajno, a druge utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika 78. Pored nezamenjivosti za razvoj legla, uzgoj i hranjenje matice, cvetni prah koriste mlade pčele starosti 7-12 dana koje su veliki potrošači polena kao sirovine za proizvodnju mleči osnovne hrane mladih larvi starosti 1-3 dana. Kvalitet mleča zavisan je od kvaliteta polena koji sakupljaju pčele polenarice i lageruju u zoni legla. Znajući da je najkvalitetnija mleč ona koja pored sadržaja mnogobrojnih vitamina naročito onih iz grupe B i pantotenske kiseline ima i radioaktivne osobine, polenarice razlikuju radioaktivnost pojedinih vrsta polena i biraju onaj sa najvećom radioaktivnošću, ističe Borda, i pojašnjava da biodinamičke i energetske osobine polena i mleča ne treba da se svode samo na vitamine i hormone, nego i na njihove 47 47 radioaktivne osobine. Pored iznetog, najvažnija uloga polena je u stvaranju otpornosti organizma pčele na bolesti, pri čemu najveću ulogu imaju vitamini, fermenti, mikroelementi, fitoncidi, a takođe i materije koje imaju dejstvo slično hormonima. U polenovim zrncima se nalaze vitamini A, C, B 1, B 3, B 5, B 6, B 12, PP, K, folna kiselina, a najviše od njih ima vitamina A i B 1. Osim toga u cvetnom prahu se nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih elemenata 79. Folna kiselina ili vitamin M, sadržana u polenu potpomaže resorpciju vitamina E, kompleksa vitamina B i to tiamina B 1 , riboflavina B 2 , piridoksina B 6, bez koga je nemoguće uzgajanje legla i cijankobalamina B 12 i naravno vitamina C. Na primer, za uzgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4 g vitamina B 6. Osim što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u uzgoju legla, ima indikacija da su ovi vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su sadržani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je veoma značajno za ćelijsku razmenu materija 80. Zoranu Stanimiroviću 2000 , perga izvornog kvaliteta, odnosno ona koja nije oštećena unošenjem antibiotika u košnicu, je prirodno sredstvo borbe protiv kuge, akaroze i nozemoze. Ako je pak perga nastala preradom polena u uslovima dejstva antibiotika u košnici koje je pčelar uneo kao lek protiv kuge - hidrotetraciklin, krečnog legla - nistatin ili nozemoze - fumagilin , ta perga će biti mršavog sastava i nepunovredna belančevinasta hrana, jer su antibiotici uništili 227 humanih mikroorganizama 107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i 39 vrsta bakterija 81. Upravo pčele, kao svoje pomoćnike, koriste pomenute mikroorganizme za preradu polena u pergu. One znaju u kom momentu prerađivačkog ciklusa treba da dodaju odgovarajući mikroorganizam. Verovatno pretpostavljate šta se događa kad pčelama damo antibiotik. Na taj način perga ima znatno umanjenu vrednost u odnosu na onu izvornu. A poznato je da su Vorst i Jacobs 1980 , prema Živadinoviću 2001 otkrili da pčele duže žive ako se hrane pergom, nego čak i svežim polenom. Isti autori su takođe potvrdili, kao i Butler 1949 da i pčele zaražene nozemozom duže žive pri ishrani pergom, nego svežim polenom. Lavrehin i Pankova 1975 , zapisali su: da postoji tesna veza između količine upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pčela na uzročnike bolesti. U slučaju nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. I mnogobrojnim eksperimentima je utvrđeno ogroman značaj cvetnog praha za životnu sposobnost društava medonosne pčele. U sastavu praha otkrivene su sve materije koje se nalaze u mleču: belančevine, masti, viamin A, vitamini kompleksa B... Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka kreće se od 8 do 80%. U vreme kada četinari obilato daju polen, prijem larvi u starterima je neverovatno nizak, čak ispod 10%, jer pčele sakupljajući polen sa četinara ne osećaju slab kvalitet, pošto u to vreme nema drugih polenarica livada stiže kasnije, a voćna paša je prošla 82. Ana Mauricio, u svetu poznati i priznati naučnik iz Švajcarske, izvršila je klasiranje polena u tri kategorije: I kategorija polen od kestena, II kategorija polen od maslačka, kukuruza, suncokreta, bukve, bresta, III kategorija polen od lešnika, bora, jele, smreke 83. Taranov 2001 ističe da kvalitet i vednost polena zavisi od njegovog hemijskog sastava. Približno 30% polena čine ugljeni hidrati koje pčele u znatnoj 48 48 količini dodaju polenu, kako bi on postao lepljiv i sigurno se držao na nožicama za vreme letenja. Kao osnovno merilo vrednosti polena za pčele služi njegova sadržina belančevinama i delimično mastima tabela 6 Količinski i kvalitetni sastav aminokiselina u smesi polena, kojima se hrane pčele, blizak je količinskom i kvalitetnom sastavu aminokiselina matičnog mleča, dobijenog iz te iste zajednice. Nesumnjivo, svi najvažniji sastavni delovi mleča, belenčavine i vitamini, prerađuju se u organizmu pčele radilice isključivo na račun cvetnog praha. Pretpostavlja se da pčele radilice daju prednost smesi praha sa raznih biljaka, zahvaljujući čemu se ujednačavaju oscilacije u hranljivim svojstvima različitog praha i garantuje se izrada mleča po kvalitetu ujednačenog sastava 84. U polenu koji sadrži mnogo masti, po pravilu je malo skroba, i obratno, pri sadržaju veće količine skroba u njemu je manje masti. Vrednost polena kao pčelinje hrane zavisi od količine probavljivih belančevina. Polen leske i vrbe, na primer, sadrži i do 46% probavljivih belančevina, oraha 22%, graba i jove 14%, breze 11%, borovnice 9% itd 85. Pregled potreba pčelinje zajednice za pergom izvor»pčelar br. Faze u životu pčelinjeg društva Količina perge po ulici pčela grama Prolećni razvoj 500 Priprema za zimu i odgajanje zimskih pčela 400 Zimovanje 200 Iz Švedske, na savetovanju u Kanadi decembra godine, izvestili su da ostavljanje u košnici velikih količina polena doprinosi zdravlju pčela i razvoju legla. Posmatrana su društva sa mnogo polena, sa manje i ona sa vrlo malo polena. Društva sa najviše polena imala su 4 puta više zatvorenog legla od onih sa najmanje, a dva puta više od društava sa srednjom količinom polena u gnezdu. I dužina života pčela u košnicama sa najviše polena iznosila je 36 dana, onih sa manje polena bila je 27 dana, a sa najmanje polena u košnici, pčele su živele svega 21 dan. Na kraju sezone prva grupa društava sakupila je dva puta više meda od grupe sa najmanje polena u košnicama 86. Perga i polenova zrnca, koje pčele donose u korpicama, sakupljena sa raznih biljaka ne utiču jednako na fiziologiju pčele, utvrdili su u Naučnoistraživačkom institutu higijene u Viljnusu, Litvanija. Po njima u normalnim uslovima pčele ne upotrebljavaju sveži polen. Larve četvrtog dana počinju jesti pergu, a u ishrani svežim polenom razvoj se usporava. Međutim, bitne razlike u količini legla pri ishrani pergom ili svežim polenom nisu ustanovljene. Neki autori dokazuju da se pri ishrani pergom život pčela produžava Strauskene, Kadžjauskene. Dakle, bilo kako bilo, cvetni prah pčelama život znači i produženje života čini Med Med je produkt koji pčele proizvode preradom nektara i služi im kao hrana i lek. U svakoj kapljici meda sadržano je više od 300 različitih materija 87, koje imaju hranidbenu i zaštitnu ulogu od bolesti u pčelinjem društvu. Med i nektar imaju antimikrobnu aktivnost zahvaljujući kiselosti, osmotskom pritisku i stvaranju vodonikperoksida 88. Nektar 89 iz nektarija cvetonoša, sa aktivnim jedinjenjima šećera, takođe životno vredan produkt prirode darovan pčelama, koji je obogaćen sa petim antibiotikom i decenskom kiselinom iz sekreta gornjovilične žlezde pčele, štiti pčelinje gnezdo od bolesti. Nektar biljke sadrži šećere 90, organske kiseline 91, vitamine 92, makro i mikro elemente 93, fenolna i polifenolna jedinjenja, belančevinaste materije 94 i slobodne aminokiseline, fermente 95 aromatske materije 96 i još neke druge 97. Mnoge od njih, među kojima i organske kiseline, prelaze sa nektarom u med bez promene. U velikim količinama u medu su prisutne benzoeva i fenilosirćetna kiselina, koja poseduje baktericidno dejstvo, kao i fenolna i polifenolna jedinjenja. Na primer, flavolnon pinocenbrin, koji poseduje baktericidno dejstvo, zastupljen je u 11 od 12 istraživanih uzoraka meda raznog porekla. Među fermentima, glikooksidaza oksidiše glikogen do glukonske kiseline, i pri tome se izdvaja vodonikperoksid 98 koji ubija 50 50 mikroorganizme. Dakle, samo prirodni med poseduje baktericidno svojstvo, i samo njegovim korišćenjem u ishrani, pčele poseduju prirodni imunitet na bolesti 99. Benzeova kiselina nastala u pupoljcima breze, topole i jasike nađena je u manjim količinama u medu Kremer i Ridman , i oko 5% u propolisu 100. Našla je primenu i u humanoj medicini, u svojstvu antigljivičnog i antimikrobnog sredstva. Istraživanja Mladenova iz Bugarske, ukazuju na antigljivična, odnosno antimikotična, kao i na protistocidna dejstva meda, tj. Eksperimentalna proučavanja antimikrobnog dejstva meda Mladenova pokazali su da su baktericidna i bakteristatična svojstva meda posledica antimikrobnih materija biljnog porekla donetih sa medonosnog bilja. I čuveni ruski naučnik Tokin je još godine utvrdio da su fitoncidi uništivači mikroba. A fitoncidi su antimikrobne supstance koje pčele donose u nektaru i u cvetnom prahu. Akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi Lečenje biljem fitoterapija piše da su antibiotici u višem bilju fitoncidi jedinjenja koja mogu da unište ili spreče razvoj izvesnih vrsta mokroorganizama bez štete po čovečiji organizam. Postoje dokazi da med sadrži izvesne supstance poznate pod imenom terpeni za koje se veruje da pomažu pčelama u borbi protiv bolesti, ističe Glen Sanley, stručnjak za pčelarstvo američke države Ajova. Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganzme, među kojima su i streptokoke što su izazivači bolesti, uspešno suzbija i ubija med. Rezultati koje je Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od jedne do šest godina pokazala su da pčelinji med sadrži antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom sprečavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim dejstvom ubijaju bakterije 101. Streptokoke su preživele u surovim uslovima klime Zemljinog satelita Meseca pune tri godine 102, a nađene su kada je posada Apolo -11 skinula neke instrumente sa Sajvejera-3 i pri povratku ih donela na zemlju, ali su u medu bile pokojne. Kisela reakcija meda ph iznosi 3,8 3,4 103 sprečava razvoj spora gljivica, bakterija truljenja, i prema tome doprinosi očuvanju meda i, sprečava neke od bolesti pčela. Možda su Hipokritu godine p. Pčelinja zajednica, po procenama Gubina i Nolana potroši godišnje na leglo i na životne potrebe preko leta i zime oko 90 kg meda, a po Hahlovu, čak 110 kg 104. NAJNOVIJE ANALIZE MEDA Pčelinje belančevine, koje pčele izulučuju u svoje proizvode tj. Enzime, koji učestvuju u promeni nektara u med: ±-glukozidaza, prilikom promene saharoze na glukozu i fruktozu. Ovaj enzim se sintetiše u hipofaringalnim žlezdama pčela radilica. Ove belančevine se distribuiraju ne samo za ishranu matice, već profilaktički za svaku pčelu ili truta ponaosob. Ovaj neposredni prenos belančevina izgrađuje unutar društva ne samo sistem transfera ishrane belančevina, već je u istu ruku i nekom vrstom vektara prenosa patogena između pojedinih pčela u društvu. Defanzivne belančevine i peptide, koje izulučuju pčele u svoje proizvode. One štite pčelinji plod u razvoju od raznih patogena. Fujiwara sa saradnicima uspešno je izolovao i sekvencirno okarakterisao peptid rojalizin, koji ima izraziti antimikrobni uticaj na grampozitivne bakterije Lactobacillus i Bifidobacterium. U našoj laboratoriji smo iz MM belančevine uspešno izolovali peptide sa antimikrobnim i antifungalnim učinkom. Polifunkcionalne biološki aktivne belančevine. Neke belančevine u matičnom mleču imaju raznovrsnu funkciju u društvu, a pritom učestvuju u procesima, koji se dešavaju u tkivima životinjskih ćelija u eksperimentalnim uslovima in vitro. Poslednjih nekoliko godina počeo je brži razvoj u istraživanju molekulskih i opštih fizioloških osobina pojedinih belančevina, koje izulučuju pčele u svoje proizvode, ponajviše u matičnu mleč. Nova saznanja o fiziološkim osobinama belančevina u matičnom mleču smo stekli posmatranjem njihovog uticaja na diferencijaciju razvoja pčelinje larve matice i radilice u laboratorijskim uslovima in vitro Šimut, neoblikovani eksperimenti i rezultati Propolis Propolis 106 predstavlja mešavinu voskova, smola, ulja i male količine polena, sadrži flavanone, flavone, kofeinsku kiselinu i njene estre, koji su nosioci njegove antibakterijske aktivnosti 107. Priroda je podarila pčelama sposobnost da sakupljaju propolis kao lekovitu materiju za zaštitu gnezda od bolesti. Propolis ispoljava raznovrsna biološka svojstva. Deluje protiv mikroba, gljivica i virusa, te sprečava rastenje biljaka i klijanje semena 108. Mladenov ističe i antiprotozojno dejstvo propolisa 109. Propolis ima dezinfekciona svojstva i igra ulogu sredstva za dezinfekciju voštane ćelije kao ostave za med i inkubatora za predlutke i lutke, te za dezinfekciju unutrašnjosti košnici Evropska trulež ima sezonski karakter i pojavljuje se obično u proleće i početkom leta, kad nema dovoljno propolisa. Pčele ga koriste za glačanje voštanih ćelija... Propolis sadrži lako isparavajuća eterična ulja koja imaju jasno izraženu antimikrobnu aktivnost, zaštićujući pčelinje društvo od patogene mikroflore. Ta eterična ulja uveliko prelaze u atmosferu košnice kad sunce zagreje njene zidove. Na zidovima košnice, pogotovu u njenom gornjem delu nalazi se tanak sloj propolisa koji pčele stalno obnavljaju. Kada je površina unutrašnjih zidova veća, i količina isparavajućih materija je znatna. Naftalin iz propolisa ima akaricidno dejstvo, a lako isparljiva benzoeva kiselina antibakterijska svojstva Pčelinji vosak Vosak 110 od koga pčele izrađuju ćelije saća 111 poseduje antibiotičko dejstvo - zaustavlja i uništava mikroorganizme izazivače bolesti. Po svojoj hemijskoj prirodi vosak spada u složena jedinjenja u kojima učestvuju preko 300 različitih materija 112. Vosak i nezasićene masne kiseline, u sastavu ili na površini kutikule, dejstvuju antifungicidno 113 Saće u košnici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih činilaca od koga zavisi život, razvitak i rast pčelinje zajednice, te njeno zdravstveno stanje. Saće je kolevka pčelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Saće je i hiper higijenska ostava za med 52 52 i cvetni prah - pergu. S pravom se može reći da saće uz maticu, pčele radilice i trutove čini biološki četverougao pčelinje zajednice. I samo mlado-devičansko saće može odgovoriti funkciji koju mu je Priroda odredila. Zato pčele radije neguju leglo u novom saću nego u starom. Proučavajući ponašanje matice i pčela dadilja u korišćenju saća, Džon Fri je utvrdio da pčele radije skladište med i nektar u korišćenom saću, a samo ponekad u njemu gaje i leglo, ali manje nego na novom. Ovu pojavu je uočio i kod divljih medonosnih pčela koje skladište rezerve hrane u starijem saću u kome je prethodno gajeno leglo, a svake godine izgrađuju novo saće i u njemu formiraju leglo. Ovakvo ponašanje pčela opisala je gospođa Bete još godine. Ona je navela slučaj jednog pčelara koji je u 50 svojih košnica stavio ramove sa starim tamnim saćem i okvire sa satnim osnovama. U svih 50 košnica pčele su, prirodno, formirale svoje leglo na saću izgrađenom na satnim osnovama, a»ignorisale su staro saće. Pčele mogu otpočeti gajenje legla i na tamnim satovima, obično krajem zime, i to zbog činjenice što se na njima nalaze zalihe prošlogodišnjeg meda i perge neophodnih za ishranu larvi. Pčele u prirodi šupljem živom drvetu nikada ne lageruju med u tamnom i starom crnom saću, već to saće prepuštaju moljcu-čistaču košnice i mravima koji počiste otpatke od moljca, čiji je mravinjak u donjem nivou šupljine istog drveta ispod roja. Iznad roja po pravilu je naseljen puh ili čvorak, čije gnezdo obezbeđuje optimalnu mikroklimu pčelama, štiteći ih od hladnoće i, upijanjem vlage iz klubeta zimi. I to je prirodni lanac u kome je Priroda podelila uloge svakoj od karika da bi se kao rezultat dobile zdrave i krupne pčele. Ove činjenice nam sugerišu da svoje aktivnosti uskladimo sa Prirodom pčela Sposobnost higijenskog i sanitetskog delovanja u košnici protiv mikroorganizama Ogledi sa pčelama to potvrđuju. Doktor Lavi, saradnik Remi Šovena, u pokušaju da inficira pčele, platinskom žicom je izbrazdao kosmate delove tela pčela, i nije imao uspeha infekcije nije bilo. Ali su muve i drugi slični insekti, krećući se preko hranjive podloge, iza sebe, iz svakog otiska stopala, ostavljali bujne kulture bakterija. Zaključak je Lavia da je cela površina tela pčele medarice prekrivena antibiotskim materijama koje ubijaju sve bakterije koje dođu u dodir sa pčelom. Drugim antibiotikom pčele presvlače svoje saće, trećim mešaju polen, četvrtim obogaćuju matičnu mleč, a petim med. Antibiotik sadržan u propolisu, osim što ubija bakterije, sprečava rast gljivica i klijanje semena Decenska kiselina Pčele decensku kiselinu precizno ugrađuju u polen tovar na nožicama 114, 1% , u propolis oko 15,8% , u med 0,1% i u matični mleč do 10%. Ovim je, kako piše Vahonjina, stvorena jedinstvena celina biljno-životinjskog porekla sa kvalitativno novim biološkim svojstvima. Ta jedinstvena celina pčelinje gnezdo štiti od bolesti, pospešuje brzu reprodukciju sa intenzivnim rastom i razvojem jedinki u pčelinjem društvu, zaključak je Vahonjine. Time se objašnjava da pčele svaku voštanu pločicu natapaju decenskom kiselinom, a u svaku ćeliju nanose tanki sloj čistog i 53 53 baktericidnog propolisa pre nego što matica u nju položi jaje. To čini odbrambeni bedem za zaštitu larvi od štetnih mikroba. Decenska kiselina se ne sreće u prirodi Hemociti Hemociti sadržani u hemolimfi pčela imaju odbrambenu sposobnost. Hemociti, proždirući bakterije i druge čvrste čestice, štite i čuvaju organizam pčele od infekcija. Progutane čestice i bakterije se u ćelijama pčelinjeg organizma vare, odnosno one se raspadaju, čime se u hemolimfi odvija pojačani proces uništavanja stranih čestica. U slučaju većih parazita, grupe bakterija ili hifa 115 gljivica, više hemocita obrazuje kapsule oko strane materije i na taj način ih eliminišu inkapsulacija. Funkciju hemocita omogućuje i potpomaže više supstanci. Na primer, lektini u hemolimfi potpomažu prepoznavanje strane materije i njenu fagocitozu, dakle učestvuju u odbrani, a pripisuje im se uloga u ishrani i razviću. Oni se verovatno uključeni u reorganizaciju tkiva i prijanjanja ćelija 116. Fagocitozom mogu da se uklone virusne čestice koje se nalaze u hemolimfi, odnosno van ćelija. Hemociti mogu da uklone mali broj virusa ili viruse slabe virulentnosti, dok je u suprotnom taj mehanizam odbrane neefikasan 117. Fagocitoza dominira kada je prisutan mali broj spora patogenih gljivica, a inkapsulacija obrazovanje kapsule oko strane materije predstavlja najefikasniji način u borbi protiv gljivica. Lizozim i apedicini i dr. Pri prodoru spora Noseme u telesnu šupljinu hemociti se nakupljaju oko parazita, vršeći fagocitozu ili inkapsuliranje. Eksperimentalno je potvrđeno da su patogene bakterije Pseudomonas unesene u hemolimfu pčele bile pojedene od strane fagocitnih krvnih ćelija granulociti u hemolimfi 119. Kod Varroozom napadnutih pčelinjih zajednica primećeno je starenje ćelija u pčela, ali i moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita 120. Nezreli hemociti ne mogu obavljati fagocitarnu funkciju, odnosno nesposobni su da obavljaju zaštitnu funkciju organizma pčele od bolesti Hemokini grupu malih sekretornih proteina, koji predstavljaju važne regulatore imunog sistema izazivajući napadačke pokrete hemocita ka stranoj materiji Lizozimi sekret pljuvačnih žlezda radilica koju pčele preciznom merom dodaju u hranu za larve, u nektar, u polen, u vosak i propolis. Proteinske je prirode i razlaže ćelijski zid bakterija. On predstavlja faktor humoralnog imuniteta odnosi se na telesne sokove koji pčelinje društvo čine imunim na mnoge bolesti pčelinje zajednice pa se može reći da ima veze sa mehanizmom otpornosti pčelinje zajednice na bolesti. Pretpostavlja se da to povećanje koncetracije lizozima smanjuje rizik od nastanka infekcije saprofitnim bakterijama kod larvenog stadijuma. Određeni delovi ćelijskog zida bakterija razloženi pod dejstvom lizozima privlače apidecine kao antibakterijske supstance. Najveća koncetracija apidecina u hemolimfi pčele javlja se posle 36 sati od infekcije, a u toku naredna 3-4 dana postepeno opada. Apicedini imaju relativno širok spektar dejstva prema većem broju bakterija, uglavnom sprečavajući njihovo razmnožavanje Abecini je antibakterijski protein koji se nalazi u hemolimfi, i svojim dejstvom na spoljnu menbranu ciljnih bakterija omogućava pristup i dejstvo lizozima i apidecina. Abecin ima uzak spektar dejstva. Apidecini i abecin predstavljaju najviši nivo adaptacije imunog sistema medonosne pčele, koji omogućava uništavanje patogenih bakterija poreklom sa biljaka i iz okruženja pčela Himenoptecin u hemolimfi stvara se podražajem veće količine bakterija, a pojavljuje se kasnije od početka infekcije i u nižoj koncetraciji od apidecina Bakterije koje se normalno nalaze u crevnom traktu pčele i čine mikrofloru, eliminišu veliku količinu spora patogenih gljivica, koje tu dospevaju hranom. Međutim, plesni koje proizvode enzim hitinazu, supstancu koja razlaže hitin kutikule mogu da prodru kroz tu barijeru. Kutikula koja je oštećena mehanički Varroa buši otvor radi hranjenja ili dejstvom enzima otvara vrata bakterijama i dolazi do fatalnog ishoda Himozin enzim u želucu pčele pospešuje obnavljanje peritrofne membrane, sprečavajući da spore noseme dođu u bliski kontakt sa ćelijama epitela creva Priroda je pčeli podarila peptide sa konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina Iako pojedinačno članovi pčelinje zajednice larve i odrasle pčele uopšte uzevši, nisu osobito otporne na patogene, Casteeles i sar. Kada su uneli strano telo u hemolimfu pčele, formirali su se peptidi sa konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina za koje je utvrđeno da ispoljavaju baktericidno dejstvo. Smanjenje GST aktivnosti može učiniti pčele mnogo ranjivijim na toksične supstance iz okruženja. U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i šećernog sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor korišćenjem normalnih doza smanjuje GST aktivnost kod pčela. Valjalo bi istražiti delovanje na GST aktivnost neprirodnih zamena i dodataka pčelinjoj hrani Izraženost higijenskog ponašanja Higijensko ponašanje je naročito važno kada je u pitanju otpornost na kameno i krečno leglo, gde radilice izbacuju uginule larve iz gnezda. Pčele koje ne otklanjaju spore gljivica iz creva i sa dlačica na telu postepeno inficiraju larve kad ih hrane ili kontaktom zaražavaju druge odrasle pčele u zajednici. Otpornost se zasniva na sposobnosti nekih radilica da u proventrikulusu filtriraju spore ili delove micelijuma gljivica koje su unele hranom. Naučno je utvrđeno da jaka društva poseduju sposobnost higijenskog i negovateljskog ponašanja kućnih pčela, pošto one u takvim društvima poseduju dva genska lokusa 123, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i na posebnim zadacima aktiviraju. Prvi aktivira pčele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a drugi podstiče mlade radilice na čišćenje ćelija saća, izbacujući obolele larve i lutke van košnice 124. Pčele iz osrednjih i slabih društava ne poseduju navedene genetske osobine, pa su stoga hronično slabe i neotporne na bolesti. Istraživanja brojnih naučnika to su potvrdila, a i iskusni obrazovani pčelari to i iz prakse znaju. Najnovija istraživanja Stanimirovića i saradnika 2001 , Pejovića 2001 i Ćirkovića 2002 su pokazala da super jaka 125 društva imaju superhigijensko ponašanje i sposobost da za vreme od 48 sati očiste mrtve lutke u procentu većem od 95%. Društva srednje jačne za isto vreme očiste 90-95% oštećenih larvi i lutaka zatvorenog legla, a slaba društva su pokazala nehigijenske sposobnosti, čija je efikasnost eliminisanja žrtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% očišćenih ćelija 126. Istraživanjima su još utvrdili da su super jaka društva poticala od jednogodišnjih matica, koje su genetski predisponirane na higijensko ponašanje. Sojevi pčela koji su osetljivi na kugu ovo ne uspevaju da urade, već delovi zaražene materije ostaju u ćelijama, ili čak, i cele bolesne i zbog toga izobličene larve Dustman 1993. Generalno uzevši, prema Dustmanu, higijensko ponašanje se bazira na tri faze: 1 pojedinačna pčela inficirana patogenom brzo reaguje na njega, te se razboli i uskoro ugine; 2 soj pčela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao nenormalno stanje; 3 soj pčela odstranjuje nenormalni stadijum legla, odnosno pčele ih izbacuju napolje. Ovim lancem se infekcija prekida. Pčelinja zajednica kao celina, a manje pčele kao jedinke, pokazuje otpornost na napad patogena. Druge bolesti, kao što su mešinasto leglo, krečno leglo, nozemoza, paraliza, septikemija... Nektar se pročišćava od suvišnog polena za vreme njegovog nalaženja u mednom želucu voljci , u središnjem delu creva 127 ventila koji spaja medni želudac sa srednjim crevom. Čim se medni želudac napuni tečnošću, lopatice glavice 128 počinju uzbudljive pokrete, otvarajući i zatvarajući otvore između njih. Pri stiskanju lopatica tečni deo hrane, koji prolazi između bodlji, izliva se natrag u medni želudac, a tvrde čestice polenova zrnca s manjom količinom tečnosti zadržavaju se u glavici i pomeraju se zatim kroz rukav u srednje crevo. Takva uzbudljiva pokretanja i filtracija tečnosti nastavlja se neprekidno dokle god je medni želudac napunjen nektarom ili zrelim medom. Ovo dovodi do postepenog prečišćavanja nektara od viška polena, ali neznatan deo polena ipak ostaje i dospeva u med. Rukav međuprostora creva unutar srednjeg creva obrazuje tanku dugačku cevčiocu s mekim elastičnim zidovima. Takva građa isključuje mogućnost premeštanja hrane u suprotnom smeru iz srednjeg creva u medni želudac. Usled neprekidnog rada ventila pčela ne može potpuno da vrati sav nektar ili med koji je dospeo u medni želudac, jer jedan deo polenova crnca zajedno sa delom tečnosti uvek prolazi u srednje crevo i utroši se na ishranu pčele, tj. Ova uzana mišićna cev ima ulogu filtera koji odstranjuje i bakterijske spore iz hrane. Ovo se vrši na četiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love čvrste materije svojim resama u vidu vlakana i spuštaju ih dole, u četiri mala udubljenja. Kada se oni napune, sadržina se prenosi do želudca radi varenja ili oslobađanja 130. Ovim putem pčela može da odstrani uzročnike bolesti bez mogućnosti da ih prenese drugoj pčeli putem socijalne razmene Priroda je pčeli podarila sposobnost konzervisanja mednopolenske hrane bez čega bi se med bez konzervanasa ukvario od gljivica kvasaca i bakterija Kisela sredina meda sprečava razvoj bakterija truljenja i, prema tome doprinosi očuvanju meda 131. U knjizi Hrana i ishrana pčela Taranov je napisao: Visoka koncetracija šećera u medu obezbeđuje njegovo dugotrajno čuvanje. Ali pčele imaju još sposobnost da trajno zaštite ovaj produkt od kvarenja pri dugotrajnom čuvanju: pčele menjaju vrednost meda povećavajući aktivnu kiselost, a u kiselim sredinama ne mogu se razvijati spore, gljivice, bakterije truljenja i druge. Naučno je utvrđeno da je visoka kiselost nektara nastala kao rezultat delatnosti pčela. Naime, u sastavu sekreta ždrelnih žlezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na glukozu, pretvarajući je u glikonsku kiselinu. Kao rezultat reakcije glikozne kiseline stvara se peroksid superoksid vodonika. Ova materija je otrovna za pčele, i ona se odmah neutrališe pod dejstvom fermenta katalaza, koji je nađen u sekretu grudne žlezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezička. Rezultati istraživanja su pokazali ulogu katalaze, koja se uvek nalazi u mednom želucu, napunjenom nektarom. Aktivnost fermenta glikogenaza smanjuje se pri povećanju aktivne kiselosti sredine. Zbog toga se reakcija stvaranja glikozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva dostigne određeni stepen kiselosti. Povećanje kisele reakcije meda služi kao dopuna 57 57 i vrlo efikasno sredstvo za njegovu konzervaciju. Kisela reakcija meda ima značaja i u sprečavanju nekih bolesti pčela. Kao potvrdu toga mogu se navesti rezultati istraživanja N. Smaragdove, koja je prihranjivala jednu grupu pčela šećernim sirupom s dodatkom alkalnih materija ph 9 , a drugu zakiseljenim sirupom ph 5-6. Pčele dižu na uzbunu celu svoju zajednicu kada zatrovane pčele-izletnice uđu u košnicu. Posle nekoliko minuta počinje na više mesta u košnici alarmni ples, pri čemu kućne pčele jure ili spiralno ili u cikcak nepravilnim smerom, i živahno mašući abdomenom pozivaju u borbu. Na ovaj signal letačka aktivnost pčela izletnica naglo se obustavlja, te i one usresređuju pažnju na igru, posle čega nastupa borba na život i smrt protiv ubilački nastrojenih zatrovanih pčela, koje budu ubijene i izbačene napolje iz košnice Priroda je pčeli podarila snažno pčelinje društvo Naučno je utvrđeno da je intenzitet leženja jaja u visokoj međuzavisnosti sa količinom sakupljenog polena i nektara. Što je pčelinja zajednica brojnija, time je i veći unos polena i nektara kao hrane za leglo. Odsustvo rezervi meda, a pogotovo nedostatak polena, pogubno se odražava na pčelinje društvo i njegovu otpornost prema bolestima. Normalno razviće hipofaringalnih i mandibularnih žlezda, koje luče sastavne delove mleča, moguće je samo pri hranjenju pčela hraniteljica pergom. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pčele radilice, kao i razvića masnog tkiva i voskovih žlezda. Zato mlade pčele radilice uskoro posle izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njim u vreme hranjenja legla i gradnje saća. Odavno je primećena tesna veza između inteziteta uzgajanja legla i količine upotrebljenog cvetnog praha od strane pčelinjeg društva, što potvrđuju istraživanja u Naučnoistraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje. Dokazano je da količina unesenog polena zavisi od količine otvorenog legla, koje se nalazi u gnezdima raznih društava, što se vidi iz pregleda koji sledi. Utvrđeno je da nedostatak cvetnog praha izaziva umanjenje količine legla u društvu. Pčelinja društva, koja se drže na belančevinastoj hrani iz cvetnog praha, otpornija su na uzročnike bolesti, nego ispitivana društva koja nisu dobijala belančevine iz polena. U poslednjem slučaju često se izvode pčele radilice i matice nakaznih dimenzija, sa nerazvijenim krilima Priroda je pčeli podarila instikt razmnožavanja kao odbrambeni mehanizam na bolesti U proleće, u maju, malo ranije ili malo kasnije, već prema pašnim prilikama, javlja se kod pčela nagon za rojenje. Karakteristično je po sve većem nagomilavanju nezaposlenih mladih pčela u košnici, u čijem telu ima viška matične mleči. Određenu ulogu u ovome ima i manjak matične supstance u košnci. Rojenje je urođeno, prirodno svojstvo pčelinje zajednice. Rojenjem se pčelinje društvo deli razmnožava i nastavlja vrstu. Drugim rečima, rojenje je način razmnožavanja koji je svojstven svakoj pčelinjoj zajednici. Pogrešno je verovanje i teška je zabluda da postoje pčelinja društva koja se ne roje. Na razobličavanju te zablude, Huber 1791 134 kaže: Da bi se pčelinja vrsta održala, potrebno je da stara matica povede prvi roj. Ako stara matica ne bi napustila svoju košnicu pre nego se iz matičnjaka ispile mlade matice, ona bi ih poubijala pre nego i dozru za život i rojenja ne bi bilo, ali time bi i pčelinja vrsta nestala. Čim radilice zatvore prvi matičnjak, stara matica napušta košnicu vodeći sobom i roj. Da ne bi u istoj košnici bilo više matica, Priroda im je usadila međusobnu netoleranciju mržnju ; one se ne mogu susresti, a da se ne uhvate odmah u koštac: da jedna drugu ubije. Ako bi bile istog uzrasta, skoro iste starosti, izgled na uspeh bio bi im isti, i samo slučaj odlučuje koja će od njih biti pobednica: ona bi jednu za drugom, ubila sve svoje suparnice, kako se koja bude izvela. Zato se Priroda postarala da od trenutka kad je počelo polaganje trutovskih jaja koje obično traje 30 dana , pčele izviđačice kreću u potragu za novim staništem, a dvadesetog ili dvadeset i prvog dana, kućne pčele počnu da grade osnove za više matičnjaka, kojih bude 16 do 20, a viđali smo ih i do Kako je to Priroda znalački uskladila da deobom, pčela već 160 miliona godina, nepogrešivo nastavlja vrstu. Instikt razmnožavanja zahvata celu pčelinju zajednicu i on postaje dominantan samo u slučaju ako u njenom gnezdu ima više od 15 kg meda u 12 - okvirnoj košnici i pološki ili više od 20 kg meda u višekorpusnoj košnic i obilje perge. Pri takvim rezervama meda pčele se obilno hrane sâme, dobro hrane leglo i maticu. Pri takvim i višim rezervama hrane, u pčelinjem društvu nema opasnosti da pčele zahvati instikt ekonomije hranom. Sa takvim rezervama hrane dejstvo nepovoljnih faktora se neprimećuje u tako jakim pčelinjim zajednicama, zapisali su rezultate istraživanja Pčelarskog instituta Ribnoje u V. Šabaršov, u knjizi Jeslji vi imeete pčel, str. Rojenje kao prirodna pojava i vegetativna podela jednog pčelinjeg organizma je savršen lek za pčelinju zajednicu i rešen problem za pčelara. Rojenjem se eliminišu negativni faktori iz starog gnezda, kao što su bolesti i paraziti. Ovo je veoma važan prekid infektivnog lanca u slučajevima bakterijskih američka kuga i parazitskih bolesti nozemoza, Varrooza, akaroza i dr. Kako ćemo otkriti pojavu rojevog nagona, i rojenjem upravljati kao jednom biotehničkom merom u tehnologiji zdravog pčelarenja? Još su pioniri pčelarske nauke i prakse, počev od Hubera do Rutnera, Wajsa i Sime Grozdanića ukazivali na simptome koje pčele pokazuju da rojenjem nastavljaju vrstu, odnosno da se spašavaju od bolesti koja ih je nemarom čoveka dovela do kraja. To su: - Pojava velikog broja matičnjaka na rubovima saća, - Pojava brade na lętu košnice, - Pojavu velikog broja neaktivnih pčela u košnici ili na lętu, - Brze i uzbudljive begove pčela preko saća i drugih pčela na njemu, - ili prestanak svake spoljne aktivnosi cele zajednice u košnici, što govori o vrlo skorom izlasku roja, Kod košnice pred rojenje, kad pogledamo u njenu unutrašnjost stičemo utisak da su sve pčele zahvaćene tom igrom. Pčela igračica podigne prednji deo tela, obuhvati jednom ili obema prednjim nogama drugu pčelu, ili maticu, ili matičnjak, te zadkom načini 4-6 energičnih pokreta gore-dole, zatim, kad umiri zadak spušta prednje noge sa pčele, nastavlja dalje kratak put po saću obuhvatajući nogama sledeću pčelu i opet izvodi iste pokrete zadkom, te tako nastavlja dalje na svom putu po saću. Pčela ili matica na kojoj uspaljena pčela izvodi igru, obično za celo vreme nepomično stoje i čekaju da se igra završi Pri izboru potencijalnog staništa, u svojoj knjizi Ekologija medonosne pčele, Silij Seely, 1977 , navodi da pčele za naseljavanje roja uzimaju u obzir najmanje sedam elemenata: 1 zapreminu šupljine; 2 veličinu ulaza; 3 da je otvor leta usmeren prema jugu; 4 udaljenost od mesta izrojavanja; 5 visina na kojoj se šupljina nalazi; 6 ekspozicija terena i 7 prisustvo saća od prethodnog roja 137. Sve ove elemente pčele izvidnice, kojih može biti nekoliko stotina i letom po grupama u više pravaca, na samo sebi svojstven način, nezavisno procenjuju kvalitet staništa da bi se to na kraju sve uobličilo u informaciju koju će pokušati da usvoje i povedu roj put staništa koga će uvesti unutar prostora. Roj se uvek naseljava u duplji živog drveta, pukotini stene, na spoju zida i krova kuće... Propolisom pčele premažu zidove, kako kroz njih unutar drveta ne bi ulazila vlaga, što u znatnoj meri štiti pčelinji stan od nagomilavanja suvišne vlažnosti koja nastaje tokom metabolizma pčela u zimskom periodu Taranov, 1983. Traženje novog staništa pčele otpočinju već u vreme prolećnog razvoja društva i pojave nagona za rojenje u kome učestvuje nekoliko stotina pčela izviđačica, koje svaka na svoj način procenjuju kvalitet elemenata, da bi na kraju jednostavnim zaključkom došle do najboljeg rešenja, piše Silij Seely. Pravi trenutak početka pretrage nastaje kad nekoliko starijih pčela prestaje da sakupljaju nektar i polen, pa se preorjentišu na izvidnice u potrazi za novim stanom. Umesto potrage za nektarom i polenom, one pretražuju mračna mesta u šupljinama drveća, pukotinama stena, otvore dimnjaka, naprsline zidova, staru burad, sanduke, napuštene košnice... Ponovljene posete pčela-izvidnica kroz duži vremenski period ima za cilj da se izvrši višestrana procena pogodnosti potencijalnog stana. Istraživanja sa italijanskom pčelom su pokazala da roj najradija naseljava šupljine čija se zapremina kreće između 15 i 80 litara sa ulazom lętom prema jugu, površine manje od 7,5 cm 2. Najpogodnijim se pokazalo lęto koje se nalazilo u podnožju duplje, udaljeno nekoliko metara od zemlje. Najčešća udaljenost novog doma od starke iznosila je između 100 i 400 metara i, objekti u kojima se nalazilo saće u izvedbi prethodnog roja. Po pronalaženju staništa, izvidnice se sa svih strana vraćaju i igrom na sŕtu prenose informaciju o svom otkriću, na druge pčele, pokazijući im razdaljinu i pravac. Istovremeno i druge pčele izvidnice prezentuju svoje nalaze, tako da je u igri za izbor čak 13 do 34 potencijalna mesta za smeštaj roja Lindauer, 1955. Ovakva brojna ponuda pomaže da se donese najkvalitetnija odluka, ali i otvara probleme konsenzusa oko najbolje opcije. Nekoliko dana je potrebno da se izvidnice usaglase u proveri informacija ponavljanjem izviđanja i da donesu odluku. Pri ovome, ispoljava se veliko razumevanje izvidnica da pred jačim argumentima odustanu od svog predloga. Pojavu naročite igre kod pčela možemo primetiti kad otvorimo košnicu i pogledamo pčele na satonošama, u ulicama ili na okviru koji izvadimo. Ta se igra može primetiti na samom početku rojevog nagona i pre izgradnje matičnjaka, ali će i u tom slučaju matica vrlo brzo položiti jaja u matičnjake. U početku rojevog nagona igra je prisutna kod malog broja pčela, da bi kako nagon jača, postojala sve masovnija i, najzad roj izleće iz košnice i hvata se za granu na drvetu u blizini pčelinjaka. Kad se odluka donese na grani, roj poleće, a pčele izvidnice njih oko pet stotina, umesto da prenesu tu informaciju, one igrom proleću kroz roj i lete u pravcu odredišta, na špici deset metara dugog roja. U trenutku napuštanja roditeljskog doma košnice, pčele vodiči roja znaju gde će ga odvesti, ali ga iz košnice najpre odvode na granu drveta u neposrednoj blizini pčelinjaka, gde se zadržava duže ili kraće vreme. Cilj zadržavanja roja na grani je dvojak: Prvo, roj želi da se uveri da li je s njim matica, i drugo, provera kvaliteta već odabranog i utvrđenog staništa. Već u vreme polaganja prvih jaja u matičnjake, otpočinje pretraga bliže i dalje okoline za novim stanom. Iz roja na grani upućuje se nekoliko stotina pčela izvidnica da istraži odabrano mesto i uvere u kvalitet. Po sticanju uverenja, polovina njih se vraća po roj, a druga polovina ostaje na lętu novog doma, intenzivno lepezeći krilima i ispuštajući feromon mirisne žlezde, 139 kao dobrodošlicu roju. Ukoliko se desi da među izvidnicama ne dođe do potpunog sporazuma, roj se može podeliti na dva ili više delova i da odleti u dva ili više različitih pravaca. Dogodi se da, zbog izostanka konsenzusa, roj ostane na grani i tu ugine, ili ga u najboljem slučaju prolaznik primeti i javi pčelaru, te ga ovaj spase Rojna matica je najbolja matica Pčelari sveta kažu da su rojeve matice najboljeg kvaliteta, zato što se pčele roje kad su jake. Kada društvo dolazi u rojni nagon, odnos pčela i legla je 10:1. Takvo stanje normalno nikada ne biva u pčelinjem društvu, da postoji tako velika 61 61 rezerva besposlenih pčela. One se roje kada u prirodi postoji odgovarajuća paša, pa je ishrana larvi na maksimalnom nivou. Rojeve matice pčele neguju od jajeta. Znači matica jaje polaže u matičnjak. Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo masa položenog jajeta određuje kvalitet buduće matice. Zato ne sumnjajte u kvalitet te matice. Pokazano je da su te matice zaista odličnog kvaliteta. Sem toga, činjenica je i da same pčele tog društva mogu da ocene kvalitet matice. Ako se poštuje naučni postupak veštačkog uzgajanja matica, njihov kvalitet može da se približi kvalitetu rojevih matica 141. Suzan Cobey 2002 , poznata američka naučnica ističe da najkvalitetnije matice nastaju iz matičnjaka iz nagona za rojenje. I Hastings 1980 ističe da su matice rođene iz nagona rojidbe obično uzgojene pod boljim uslovima nego matice uzgojene veštačkim putem. A akademik Marinković 2003 ističe da su upravo najkvalitetnje matice one koje su izvedene iz potrebe prirodnog rojenja. Takve matice su visoke vrednosti, a naročita im je osobina da su veoma plodne i da duže žive od svih matica proizvedenih na ma koji drugi način. Zoran Stanimirović i saradnici 2000 zastupaju gledište da su najbolje matice one koje su uzgojene u optimalnim biološkim, vegetacionim i klimatskim uslovima. Po pravilu, to su matice iz rojnih matičnjaka i matice uzgojene u fazi tihe smene matice. To su dobro razvijene krupne i veoma plodne matice. Matice iz tihe smene su najbolje samo u izuzetnim slučajevima, kada pčelinja zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi. To je floskula koja se prepisuje metodom resavske škole već 150 godina, i postala zabluda. A, šta je pravi razlog tihoj smeni matica u košnici? Nije ono»kada pčelinja zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi«. Ta teza se provlači i, metodom resavske škole prepisuje već 150 godina, kada je Dulittl, jedan od pionira u proizvodnji matica veštačkim putem, napisao da su to najbolje matice, ne znajući ono što je 150 godina posle otkrio dr Dušan Todorovića, docent na Fakultetu veterinarske medicine Unuverziteta u Beogradu. Docent dr Dušan Todorović, dipl. To su istovremeno slabljenje njene nosivosti i slabljenje funkcije njenih žlezda, pre svega podviličnih, koje luče feromone matičnu supstancu. On dalje navodi da je tiha smena matice u tesnoj vezi sa degeneratrivnim promenama na tkivima matice, pre svega sa amiloidozom, pri kojoj se taloži patološka belančevina AMILOID. Već posle prvog prezimljavanja, u tkivima matice sakuplja se ova patološka belančevina koja se sa starošću matice povećava. Prisustvo amiloida u većoj meri, dokaz je smanjene funkcije zahvaćenih organa centralni i periferni nervni sistem, malpigijevi sudovi, semena kesica, mišići semenog kanala , i ne zavisi samo od starosti matice, već je veoma individualno, tako da je kod matica iste starosti nekada neznatno, a nekada veoma ispoljeno. Ovo rezultira u smanjenoj nosivosti jaja i smanjenoj produkciji matične supstance, što sve utiče da pčele pripreme tihu smenu matice. Zdravko Ilijev, pčelar iz Niške Banje, Srbija, 2001 , ukazuje na čestu pojavu da dodatu maticu iz komercijalne proizvodnje, pčele u pčelinjem društvu prepoznaju kao lošu. Po nalogu Prirode prisiljene su da je menjaju,»neznajući«da je i ta 62 62 zamena podvala pčelama i pčelaru, jer od loše majke rađa se loša ćerka u - ljudskoj vrsti i, u pčelinjem društvu, takođe. Anđelković, Istorija geologije, paleozojske periode, Pčelar br prof. I časopis Pčlar br. Pomor pčelinjih društava širom Amerike, Beogradski pčelar Br 75. Konstantina Tričkovića, iz Niša 29. XII godine 17 Kreculj, D. Pomor pčelinjih društava širom Amerike, Beogradski pčelar Br 75. On je 14 godina služio u okolini severne granice Kašmira i tamo se sreo sa narodom Hunza. Pleme Hunza živi na četveromeđu između Tibeta, Kine, Avganistana i Pakistana, na planonskom zemljištu, skoro potpuno lišeno plodnog tla. Umesto šuma imaju male parcele sa plodnim drvećem, a svaki komadić zemlje zasađuju sa povrćem i krompirom. Voda je zlata vredna: slabe kiše padaju samo u zimskim mesecima. Prinuđeni su da koriste sistem kanala, pomoću kojih dovode vodu iz daleka. Male krave, mršave koze i ovce pasu planinskim padinama prepunim kamenja. U takvim uslovima životinje daju vrlo malo mleka i još manje masti loja. Krave ne daju više od dve litre mleka dnevno. Ovce uopšte ne daju mleko, a koze sasvim malo. Meso tih životinja je žilavo i bez ikakve masnoće. U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naročito zimi. Od hladnoće se sklanjaju u svojim sićušnim kamenim kućama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji služi kao dimnjak. Nikakvog nameštaja, nema, čitava porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaju, jedu i začinju potomstvo na kamenim klupama uklesanim duž stena. Pošto u okolini nema šume, nema ni drveta za ogrev, pa se vatra na ognjištima održava pomoću suvih grančica i lišća to je dovoljno da se skuva hrana, ali nedovoljno za pranje i kupanje. Štaviše, oni ne prave sapun. Nema životinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja. Taj narod živi bez kupatila, bez tople vode i bez sapuna. Njegovu pažnju privukla je divna telesna građa tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U to vreme lekare nisu zanimali zdravi ljudi samo bolesni, njihove bolesti i bolešljivosti ni kod nas u Srbiji lekare ne zanimaju zdravi, već samo oboleli. Među Hunzama nije bilo obolelih, ako se izuzme nekoliko slučajeva preloma kostiju i upale očiju. Za vreme druge ekspedicije Hunzama Mak Karison je živeo zajedno sa njima u njihovim kućama i izučavao njihov način života Malahov, 2003 Miljko Šljivić, na predavanju Šabačkim pčelarima 20. Reč urednika, Pčelar br. Na primer, za odgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4 g vitamina B 6. Osim što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u odgoju legla, ima indikacija da su ovi vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su sadržani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je veoma značajno za ćelijsku razmenu materija. Osim toga u cvetnom prahu se nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih elemenata Vračar ; 2 Belančevine: Kao građevinski materijal, belančevine. Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka kreće se od 8 do 80%. Lavrehin i Pankova 1975 Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela; 3 Aminokiseline: Neke od aminokiselina arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika. Aminokiseline omogućavaju funkciju belančevina od kojih su belančevine i izgrađene; 4 Enzimi: više od 50 enzima koji vrše funkciju katalizatora, odnosno ubrzavaju hemijske reakcije u mnogim životnim procesima pčela. Važniji od njih su invertaza, katalaza, amilaza, peroksidaza; 5 Masti: 9-14,5% masti, i vitamina za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda; 6 Šećeri: 24-48% ugljenih hidrata, 7 hormoni; 8 Mineralne materije: 0,9-8,3% mineralnih materija , 29 U Beogradu, na Zvezdari, u Volginoj br. Živadinović 31 Dong Bingyi «Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel, prevod s francuskog, «Slovenski čebelar» br. U soji se nalaze izoflavoni. Otkriveno je da se kod žena u predmenopauzi, koje imaju visoki nivo estrogena, izoflavoni iz soje vežu za receptore estrogena, tako sprečavajući njegovo delovanje. Međutim, kad žene u postmenopauzi izgube svoj estrogen, izoflavoni mogu dejstvovati kao njegova slabija verzija. To je zapanjujuće otkrić, kaže Rost Walker 2003 , čuveni kardiolog. Upotreba proizvoda od soje može sniziti verovatnoću za razvoj karcinoma povezanih sa hormonima, kao što su karcinom dojke i prostate. Pokazalo se da redovno uzimanje soje takođe snižava simptome u premenopauzi i smanjuje osteoporozu. Proizvodi od soje takođe imaju blagotvorno dejstvo na ljude s nepravilnostima holesterola. Mnoga istraživanja pokazala su smanjenje ukupnog nivoa holesterola kod onih osoba koje su uzimale sojine belančevine. Inozitol iz soje ima ogroman značaj za čovekovo zdravlje jer reguliše metabolizam kalcijuma i magnezijuma.. Blokadom proteaze u duodenumu sisara dvanaestopalačnom crevu prestaje mogućnost varenja proteina, pa životinja može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu životinjskog organizma dakako i ljudskog, prim. Blokatori inhibitori proteaze u soji pod uticajem vlage vode i toplote kuvanjem se raspadaju, ali imaju osobinu da ponovno vraćaju svoju aktivnost kad se zrno ohladi. Naučno je dokazano da ova osobina reverzibilnosti nestaje ako se sojino zrno pre kuvanja samelje nekoliko puta na mlin za meso da bi čestice granule bile što manje Mladenović, Draginja i D. Imaju važnu i nezamenjivu gradivnu ulogu. Jedan molekul proteina može da sadrži 20 do pa i više aminokiselina. U prirodi je identifikovano oko 100 različitih aminokiselina koje su podeljene na esencijalne i neesencijalne, odnosno nezamenljive koje se moraju uneti u organizam sa hranom i zamneljive, koje se mogu sintetizovati u organizmu. Esencijalne aminokiseline za pčele su treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin, fenilalanin, lizin, histidin, arginin, i triptofan De Groot, 1953, prema Đorđeviću i sar. Najveću količinu proteina pčele obezbeđuju iz polena medonosnih i drugih biljaka. Polen različitog porekla sadrži 4 do 42% sirovih proteina, dok perga u ćelijama saća sadrži oko 20% Krivcov i sarad. U poelnu biljaka koje se oprašuju vetrom uvek je manje proteina nego u špolenu biljnih vrstakoje oprašuju pčele Đorđević i sar. Svi su rastvorljivi u vodi, višak se izulučuje i zato ne mogu da se gomilaju niti sa se skladište u organizmu. Najbolje deluju kada su svi zajedno prisutni u organizmu. U prirodi ih stvaraju gljivice pekarskog ili pivarskog kvasca Mladenović, Draginja i Dušan, 2001. Riboflovin vitamin B 2 , pantotenska kiselina B 5 , piridoksin vitamin B 6 , nikotinska kiselina niacin ili vitamin B 3 nužni su za očuvanje dobrog zdravlja krava, svinja, pilića i drugih životinja Pauling, 1989 , pa je pretpostaviti slično delovanje i na organizam pčele. Nalaze se u vodi, zemljištu i u vazduhu, u pčelinjoj hrani, na površini biljaka i na telu drugih živih bića. Najveći broj vrsta nije patogen ne izaziva oboljenja , neke su uslovno patogene ili saprofitne mogu da dovedu do oboljenja u uslovima pada otpornosti organizma, obično se nalaze kao redovni stanovnici crevnog trakta , a mali broj je isključivo patogen. Neke vrste mogu dac obrazuju 66 66 spore, oblike koji su veoma otporni na nepovoljne uslove spoljne sredine visoke temperature, nedostatak vlage itd. Sve ove meterije su složene, visokomolekularne i poseduju veliku zalihu energije. U organizmu pčele se razlažu na prosta jedinjenja, formirajući na kraju prostije niskomolekularne materije koje se disanjem i sistemom za izlučivanje odstranjuju iz organizma. U crevima se prerada hrane ostvaruje pod dejstvom fermenata bioloških katalizatora. Za dejstvo fermenata neophpdna je optimalna temperatura i odgovarajuća kiselost ili alkalnost sredine. Kod pčela su fermenti najaktivnioji pri temperaturi C; takvu temperaturu pčele održavaju u svom gnezdu u prolećno-letnjem periodu, kada one uzgajaju leglo i mnogo koriste polen pergu. U zimsko vreme kada je temperatura gnezda znatno niža, pčele se hrane gotovim medom, a on sadrži uglavnom šećere, koji su u toku leta već razloženi fermentima pčela. Belančevine su materije, karakteristične po sadržini azota, zbog čega ih nazivaju još i azotnim materijama. One sadrže 15-18% azota, 50-55% ugljendioksida, 6-7% vode, 0,3-2,5% sumpora i u manjoj količini fosgor, gvožđe, magnezijum i neke druge materije. Belančevine imaju veoma složen hemijski sastav, ali u organizmu prilikom varenja, one se razlažu na konačne proizvode aminokiseline. Postoji do 30 različitih aminokiselina. Belančevine su veoma raznovrsne po svome sastavu: one se razlikuju jedna od druge količinom i kvalitetom kiselina koje sadrže i njihovim rasporedom u belančevinama. Fiziološki se aminokiseline dele na dve grupe: nezamenjive, koje životinje ne mogu sintetizovati i obe moraju doći u organizam u gotovom obliku, i zamenljive, koje pri nuždi mogu da se sintetizuju u ćelijama tela iz prostijih materija. U nezamenljive aminokiseline spadaju: lizin, triptofan, histidin, leucin, izoleucin, fanilalanin, treonin, metionin, valin, arginin. Pored belančevina u sastav hrane moraju ući azotna jedinjenja koja se nazivaju amidima, a u kojima su aminokiseline sjedinjene s drugim materijama. Od belančevina i amida izgrađeni su glavni sastavni delovi ćelija. Pri razlaganju belančevina u ćelijama tela obrazuju se ugljendioksid, voda i materije koje sadrže azote mokraća, mokraćna kiselina , a takođe organske i neorganske soli. Ove materije izbacuju se iz organizma preko organa za lučenje - kod viših životinja bubrega, a kod insekata i pčela malpigijevih sudova. Od belančevina se sastoji osnovna masa ćelija tela. Životni procesi su stalne promene u sastavu belančevina. Ove promene disimilacija i asimilacija i čine razmenu materija osnovno svojstvo živog organizma. Pri ovom nastaje oslobađanje energije tj. Razorene čestice belančevina životinje nadoknađuju uzimanjem hrane. Naročito je velika potreba za belančevinama kod organizama koji rastu. Belančevinaste materije pčele dobijaju iz polena raznih biljaka, koji one mešaju u košnici, čime dobijaju pun komplet aminokiselina i amida. Naročito mnogo polena pčele troše u periodu intenzivnog uzgajanja legla. Masti ulaze u sastav citoplazme i izuzetno su neophodne za razmenu materije unutar ćelija. U crevnom kanalu masti se razlažu na krajnje produkte: glicerin i masne kiseline, koje se spajaju s molekulom metala i pretvaraju se u materije rastvorljive u vodi. Oni se krvlju prenose u ćelije i tkiva tela, gde se ponovo sintetizuju. U fiziološkom popgledu masti su najkoncetrovaniji izvori toplote. Masti se talože u organizmu kao rezerva i troše se pri nedovoljnom unosu hrane. Pčele dobijaju masti iz polena perge. Ugljeni hidrati sastoje se od šećera, skroba, glikogena, celuloze i drugih bezazotnih materija. Osnovni značaj za pčele ima šećer koji čini osnovnu masu nektara i meda. Obični šećr, skrob i glikogen u crevima pčele razlažu se na proste šećere glukozu i fruktozu, koji zatim dospevaju u krv i raznose se po celom organizmu. Višak prostih šećera pretvara se u masti ili glikogen i u takvom obliku taloži se u masnom tkivu pčele. Pri smanjenju sadržine šećera u krvi nastaje obrnuti proces glikogen se pretvara u šećer. Na taj način održava se postojanost šećera u krvi viših životinja. Taj proces dešava se isto i kod pčele, ali sadržina šećera u krvi hemolimfi nije tako postojan, kao kod viših životinja, i koleba se zavisno od njenog stanja i rada. Jedan gram ugljenih hidrata, razložen u organizmu daje 4,1 kaloriju toplote. Celulozu iz koje se sastoji omotač polenovih zrnaca, pčele ne asimiliraju. Mineralne soli ulaze u sastav ćelija organizma u čistom obliku ili sjedinjene s belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. One igraju važnu ulogu u razmeni materije i energije. Telo životinje sadrži od 6 do 7% mineralnih materija, u čiji sastav ulaze kalcijum, magnezijum, gvožđe, sumpor, fosfor, hlor i td. Sve ove i druge mineralne materije pčele dobijaju iz polena perge , ali ponekad pčele lete i skupljaju tečnost po pomijarama, đubrišnim lokvama i drugim mestima radi uzimanja vode u kojoj su rastvorene soli. Ako se pčele hrane hranom spremljenom ujesen od šećera, koji uopšte ne sadrži soli, onda se u njihovim telu količina nekih mineralnih materija smanjuje; dodavanje u hranu soli koja im je neophodna poboljšava uslove zimovanja. Vitamini imaju značajnu ulogu u razmeni materije i dele se na rastvorljive u vodi vitamin C i B i rastvorljive u mastima vitamini A, D, E, K. Tako vitamin C askrbinska kiselina reguliše proces razmene u ćelijama organizma. Vitamin A nazivaju vitaminom rasta, jer njegov nedostatak u hrani izaziva obustavu rasta. Vitamin D antirahitični vitamin, uzima učešća u regulaciji razmene fosfora i kalcijuma. Vitamin E sudeluje u ragulaciji procesa razmnožavanja; njegov nedostatak izaziva izumiranje polnih ćelija u semenjači i nesposobnost ženki da odlažu jaja. Vitamini su neophodni za normalan rast, razvoj i životnu aktivnost pčela.
I ruska nešto kasnija istraživanja pokazuju da je za gajenje jedne pčele potrebno 89,4-108,0 mg polena. Izuzetnu zahvalnost izražavam mom cenjenom i poštovanom učitelju prof. Setih se primerka dnevnih novina koji sam sačuvao pre nekoliko godina. Biohemijskim istraživanjima otkrivena je razlika između mleči larvi pčela radilica, mleči larvi trutova i matične mleči. Takvo stanje normalno nikada ne biva u pčelinjem društvu, da postoji tako velika 61 61 rezerva besposlenih pčela. Ipak, pojavio se problem: secesionističke palate bile su u registru zavoda za zaštitu spomenika, investitori nisu pribavili urbanističku saglasnost, a u prizemlju zgrade nalazio se Savin poslovni prostor.
[Online dating bihar congratulate, magnificent|Zadarski oglasnik stanovi|Ljubavni oglasi u hrvatskoj]
Oznake: Aleksandar, Bjelogrlic, &, anonimus
komentiraj (0) * ispiši * #
