Plazma je u fizici i kemiji naziv za ionizirani plin i uobičajeno je da se zbog različitih svojstava u odnosu na krutine, tekućine i plinove smatra posebnim agregatnim stanjem tvari. Ionizirani plin ima barem po jedan elektron odvojen od dijela svojih atoma ili molekula.
Gibanje slobodnih elektrona i iona u plazmi u mnogome je opisano fizikalnim zakonima. No usprkos tome ponašanje raznih plazmi ponekad je misteriozno. Počevši od dramatičnih sunčevih bljeskova ili čestih svakodnevnih munja, raznolikih atmosferskih izboja, crvenih sprajtova (vatrenjaka) ili rijetkih kuglastih munja pa do hladnih kemijski aktivnih plazmi koje se u tvornicama koriste za izradu kompjuterskih čipova ili solarnih ćelija, istraživači i inženjeri susreću se sa raznoraznim nestabilnostima, turbulencijama, nelinearnim fenomenima, kaosom i redom koji se izmjenjuju.