petak, 28.07.2006.
Though I've tried, I've fallen...I have sunk so low,I messed up,Better I should know,So don't come round here,And tell me I told you so...
sve mi se raspada.........
ja:da
stara:koliko?
ja:dosta
stara:ne bi baš rekla, šta se to događa s tobom?
više te ne poznajem....
ja:ništa se ne događa (buljenje u prazno)
stara:zaljubljena si?
eh,tu sam pukla, zašto svaki put dok se nekaj događa, mora biti povezano sa ljubavlju???
ok, da,jesam, zaljubljena sam, al nije to najveći problem.......
nakon pola sata razg. sa njom, izgubila sam sve živce, pokupila stvari i otišla....sjedila sam 3 sata iza školaka i razmišljala....u onom trenu bila sam spremna na sve...jednom sam pokušala nešto napraviti, davno, al bila je premala doza....ko, zna, možda bi mi se ovaj put posrećilo....
ipak...vratila sam se doma...stara nije ništ ni pitala, stari još manje-ili ne zna kaj je bilo ili se pravi blesav....
drugi dan je bio hladan....sva natečena, staroj žao (ili nije)..al, više nije ništa kao prije...niti neće biti...
ubija me to sve.... i faks, i prijateljstva, i život, i starci......jednostavno SVE! u sve sam razočarana, a najviše u samu sebe....ponekad mi je žao šta sam još uvijek tu,jer znam da nikad neću biti nešto, a stara će mi sa guštom cijeli život nabijati na nos :"jesam ti rekla?!?"
p.s.jedva čekam da se maknem iz svog grada i odem u ZD!!!!