utorak, 11.07.2006.

Here comes the summer's son, He burns my skin, I ache again, I'm over you

budim se rano, vrebam mamu po kući, nađem pravi trenutak i pitam ju:"imam jedno pitanje. more?" pogleda me onim svojim glupim pogledom-"gdi?s kim? bla bla...pitaj tatu"
kak mrzim dok mi to kaže....ko da ne može ona reći, ionak sve ovisi o njoj, jer bu tata rekel:""Pitaj mamu"
...ko pokvareni telefon mi je obitelj....suze mi već naviru na oči (U PMS-u sam, očito), vičem da ne želim ići, i odlazim gore....začas, dogmiže do moje sobe i objašnjava mi one svoje pričice....
ne znam, čudna sam...i dok nekaj želim, ja to ne mogu tražiti...ne znam kad sam ih zadnji put molila nek mi daju pare da odem nekaj kupiti od odjeće...prije bum štedjela 2-3 mj., nego ih molila...uvijek dok me pitaju jel imam para-kažem da imam, iako nemam....ne znam na koga sam takva....rekla mi je stara da sam malodušna...na kaj je to mislila???
otišla je dolje u sobu i za 5 min.me zvala, da o svemu popričamo, opet i počela zivkati agencije....

dobra je ona....samo kad treba........
sad, tatin blagoslov ću valjda dobiti, moram!!!!!!

ide samo ženska ekipa, 3 cure koje obožavam, ko društvo i kao frendice, zabava zajamčena + ja
ah, jedva čekam....da se maknem iz svojeg malog gradića, dalje od svih ljudi.....da se okupam...da se sunčam......komadi na plaži(p.s.opet sam slodobodna, ostavila sam onog kretena, a Mali- , vidjet ćemo šta će biti)....... aaaaaaaaa
Zadar-here we come!