i ovaj trenutak. Nikada se zasigurno vratiti neće. Ali jedno je isto tako sigurno: svakako je ovaj trenutak propao, neiskorišten, u ponoru vremena. Ne, nije ovo neki crni i mračni post o životu, nego je samo trenutačno gledište na svaki tren koji prolazi. Jer kako je u narodu odavno rečeno: danas jesi, sutra nisi. Danas te ima, sutra te nema, i to je nažalost vrlo jednostavna, i da ne kažem okrutna činjenica.
Tuliti za prošlim vremenima kada nismo ništa napravili ( a mogli smo) je istinska tragedija. Jer osim toga što tulimo, izgleda da nismo ništa ni naučili , a lekcija se ponovila. Dakle bili smo loši učenici vremena. Vremenu se ne žuri, ono je bezvremensko. Nama se , svakako žuri, jer smo ovdje samo mali trenutak u kotaču vremena koji se sporo ali zasigurno vrti. I zato ako se sada mogli napraviti nešto ili bolje rečeno, ako ste zamislili da u skoroj budućnosti napravite nešto, onda to i napravite. Jer sutra je novi dan :) Ali ne znamo kakav :)