Molim malo objašnjenje :)
Recite Vi meni mlade dame moje, zašto skoro nikada ne dajete korisne savjete nekome tko se tuži da mu je loše (90% tužbi se odnosi na ljubavni život) nego istu osobu tapšete, šaljete tisuće pusa i govorite: znamo mi kako je tebi, proći će, ne moj se dati, sve je to za ljude… itd itd. Zašto ne date neki konkretni odgovor, neku ideju, nešto: pa makar to bilo možda i pogrešno, ali jednostavno da sa svojom idejom postignete da se osoba trgne iz stanja u koje je zapala i da počne razmišljati svojom glavom. Ovako osobi date lažnu sigurnost da netko zajedno sa njom "suosjeća" i date joj lažnu nadu da će se nešto već riješiti samim čekanjem, ali se zapravo nikada i ništa tako ne rješava. Znam da cure drukčije razmišljaju od nas momaka, ali to nije generalni izgovor. Ima cura koje se jednako dobro znaju boriti sa ljubavnim problemima kao i "jači spol", a ostale se prepuste nekom cmizdrenju i plakanju.
Ako im ne želite pomoći nemojte ih lažno smirivati, radije nemojte reći ništa. Mislim da je to puno kvalitetnije nego bilo koje drugo rješenje.
P.S Znam da ćete me sada zamrziti zbog ovoga, ali ne mogu stalno čitati iste osobe koje plaču, a vi se nesvjesno hranite tim plačem i ništa ne poduzimate da taj plač nestane.