PLAVA MALA
24.11.2009., utorak
Razmišljala sam malo o kajanju... Koliko puta čovjek izgovori ili čuje kajem se zbog tog i tog... Mislim da nema osobe koja to barem jednom nije pomislila ili izgovorila... Da li se ja kajem zbog nekih svojih postupaka ili ne postupaka? Iskreno mnogo puta sam mislila da da, ali kad bolje promislim i rezoniram pomnije sve shvatim da se ne kajem zbog ničega... Sve se desilo sa razlogom, svi moji postupci i sve moje odluke su samo moje i ako sam pogriješila ja sam ta koja će se nositi sa time, ali i naučiti na tome... Nekako vjerujem i u sudbinu, da su neke stvari jednostavno morale biti takve i da je bilo suđeno bilo bi drugačije... čemu onda kajanje? Ako i čovjek shvati da je pogriješio ne isplati se kajati već mora poduzeti nesto da tu pogrešku ispravi... A neke stvari je i bolje ne ispravljati jer nema smisla... Neki rezovi i neke odluke u životu su jednostavno morale biti takve, čovjek ne može imati samo svijetle trenutke, padovi su isto tako sastavni dio života.... Nema smisla kajati se, treba se potruditi ići dalje, ispraviti ako ide, a ako ne samo se nasmiješiti i nastaviti dalje bez onog gorkog okusa u ustima.... |
