plava brazda
ponedjeljak, 14.06.2010.
EROTSKA U MOJOJ KUĆI
Sidin prid malin ekranon, čitan ode erotske a Moj stoji iza mene, nagnija se i viri pa će iz čista mira :
-Aj ti napiši jednu.
-Uimeisusovo šta ti je ?
-Ništa, moš ti to.
-Malo šta si blesav, sad si i lud. Kako bi ja ozbiljna žena, ćer, mater i nona mogla napisat erotsku, a ? Oćeš da mi pročitaju starci il dica, zeta i neviste da ne spominjen, evo san se sva zajapurila od muke. A i ne sićan se ničeg o tom, šta je znan šta je to.
-Tako bi na sudu rekla da ne znaš šta je seks i erotika al ako se mene pita mislin da znaš.
-Ko, jel ja ? Ono kad me se dva put misečno uvatiš ka pijan kape možda i je seks, al erotika ? Di je tu erotika ?
-Pa eto, ja san pun erotike čin te se, kako kažeš, uvatin. A tebi mrsko, ti ne bi.
-Aj muči da te ko ne čuje, još će ispast da mi je u ovin godinama do seksa.
-A nije, znan. Mučat ću ako ćeš napisat jednu.
-Napisat ću ako ti spremiš lipu erotsku večeru.
-Oću, al nemoj krivo gledat ne stavin li čipkani stolnjak i ne upalin šterike.
-Nema erotske bez čipke i šterika.
-E. Aj onda obuci crne najlonke, haltere i čipkani ređipet.
-Sveti moj Ante čuješ li ga, misli da je u kažinu a ne u svojoj poštenoj kući.
-Neš, a ? Neću spremat večeru.
-Dobro, ostavi me na miru čitat.
Posli po ure dala mu za večeru pasjih radosti šta ne voli ni čut ni vidit pa sila prid veliki ekran gledat seriju.
Čekan kad će po običaju zagrintat „jel ovo večera, muka li je izvadit iz frižidera sira i salama pa nabacat na pjat, prije je poštena žena spremala svom mužu večeru, sad nema vrimena Odnija đava i kompjuter i televiziju i ko ih je izmislija“.
Al nije se čuja, šuška je nešto po kužini, ugasija letriku, upalija mirisnu šteriku pa ka da neće sija do mene, uvatija se kokolavat i šapjat :
-Aj reci kome je vako lipo, sami, sve nan po volji, guštamo ka nikad.
-A e.
Drž, ne daj i sitin se šta bi mogla bit erotika a onda i...
Utekla mi serija. Eto.
P.S. Samo da ko ne ugasi ove stranice, tribaju mi, ne zbog seksa jer meni ka ozbiljnoj ženi, ćeri, materi i noni ne padaju na pamet te stvari, nego zbog kuvanja.
Svaku večer ću Mog puštat pročitat 2-3 riči, dobro mu činu, posli njih ne grinta na pasje radosti.
A ako mi opet uteće serija ne mogu tu ništa, za ne kuvat večeru isplati se koji put žrtvovat seriju 
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Komentari da/ne?
Opis bloga
jučer, danas, sutra
Dobila od Franca za Valentinovo
Može me se nać na Facebooku
il mi impoštat pismo na :
katjaplava@gmail.com
Copyright by Katja
Zabranjeno korištenje objavljenih tekstova bez pristanka autora
ISPOVIJED
Ko bratu da ti se ispovijedim :
nikada mi neće biti jasno
zašto mi nisi rekao da si mi brat
i da sam ti ja to isto tako,
a naši su se koraci ispreplitali -
tvoji u moje, moji u tvoje
na istoj životnoj stazi.
Ti možda znaš kako je lijepo
biti brat cvrčku i korijenju trava,
ali si zaboravio kako je zanosno
biti brat čovjeku koji se spašava.
Daj, sagni se samo
i pogledaj kolika sličnost stopala,
stopala tvojih i onih
koji te nazivlju braćom.
Naučimo :
sve je prolazno osim prolaznosti
samo se strvinar raduje
nad svojom daćom.
Janko Bubalo
Blog.hr
BARBARA
Barbara bješe bijela boka
Barbara bješe čvrsta, široka
Barbara bješe naša dika
Barbara, Barbara, lijepa ko slika.
Kad si je vidio, gospe draga,
kako je stasita sprijeda i straga,
srce se strese ko val na žalu
ko štandarac lagan na maestralu.
To je lađa što rijetko se rađa
to je prova staroga kova,
to je krma što sitno se drma
kad vješto promiče između molova
ko mlada krčmarica između stolova
(Ah, barba, barba, gdje nam je Barbara
Modro, i bijelo i crno farbana!)
Je l' danas u brodova takav stas,
ima l' još ljudi poput nas,
ima l' još mora, ima l' zemalja,
ima l' još vina, koje valja?
U kakvim olujama imadoh sreću!
Na kakvim sam munjama palio svijeću!
Koliko puta rekoh na siki:
"Kupit ću sviću svetom Niki
ako se spasimo Barbara i ja,
e tutti quanti in compagnia."
Kakvo sve more vidjeh daleko!
Bilo je jedno bijelo ko mlijeko,
morske smo krave muzli jutrom,
uvečer - bijeli kruh sa putrom.
A žuto more žuto ko limun!
Odonda sam za skorbut imun.
Bijela jedra i bijela bedra,
svojeglava Barbara, Barbara dobra,
spora ko kornjača, brza ko kobra,
nijedan brod joj nije rod!
More je tamnocrvene boje,
stari mornari na palubi stoje.
"Parone, dobar odabraste pravac,
more je gusti stari plavac."
"Još jedan kablić nek prođe kroz stroj
provjere radi" - nalog je moj.
"Barbaro brodi, more nam godi,
nijedna stvar ti nije par."
I tako je Barbara sve dalja i dalja,
crvenim morem se pospano valja
e il naufragar xe dolce in questo mar.
Ivan Slamnig