plava brazda

četvrtak, 13.03.2008.

GINKO ?

Išla Anđa sa Svojim brat masline. Ona sitna i mršava, reka bi čovik da će je najslabiji vitar otpuvat, pa se lako uspne i na sasvin tanke grane. U neka doba uvatija Ivan granu na kojoj je bila Anđa, i kako je nije tu očekiva, pripadne se, pusti granu, a moja ti Anđa poleti priko masline i u letu poviče:
-Mliko ti je u frižideru, ručak na špaheru !

Ne znan di i kad se dogodi klik u glavi pa nan svi u familiju postanu važniji od nas, samo znan da je tako.
Moj se vratija iz metropole, pitan ga jel šta vidi, koju promjenu, On ni A ni Be.
Meni pari da sve sjaji, govorin da san se ubila očistit kužinu i dnevni izvanka, iznutra, vadila suđe, čipke, ukrase, kič, čistila i beštek s kojin niko nikad nije ija niti će.
- A jesi poludila, šta nisi to sve mogla napravit pomalo, uru svaki dan pa kad bude gotovo.
To je sve šta mi je pomoga i isplatija za udarnički rad.
Kad nije On, nagradila se sama, kupila robu za kotul, zvala šnajdericu da je hitno, žena rekla nek jutros donesen robu u kafić pa će do subote bit gotovo. Zna me, il u dva dana il će me proć volja na boju, kroj, materijal i adio, više nikad mi taj kotul neće tribat.
Digla se, izvadila mu sve za ručak jer ko zna kad ću se vratit, nabacila ratničke boje na facu i krenila.
Iman se nać sa šnajdericon, otić u banku, čini mi se da in dobro ide zbrajanje u njihovu korist i odbijanje na moju štetu, uzet na pazar putericu i u poslugu, to ne znan zašto, al uvik nešto triba kupit.
Moj me pribacija, došla u kafić, pridala robu, popile makjato, ona platila.
Sva nabrušena uđen u banku, ćut će oni šta je matematika.
Puf, nema u borši takujina, u njemu sve, osobna, kartica, vozačka, ključi od kuće, ključi od drugih stvari...
Bit će osta kući, zovnit ću Mog.
Nema ni jednog moba !
Sad san se zabrinila, ne virujen da san sve zaboravila kući, ne zaboravljan ni ono šta oću, kamo li šta neću.
Vratila se potražit u kafić, nema ničeg, zamolila telefon.
Dok Moj dođe najvažnije je smislit skužu zašto moran kući bez puterice i prije posluge, kažen li istinu odma će javit bandi pa će me zezat i prozvat Ginko, a njihovih troje privjesaka ispod sebe će se smijat.
Izmislila da je pukla bičva pa ću skoknit prominit.
Bila san u gaće, bičva se nije ni vidila, On glatko popija.
Tribalo je pitat njegov ključ od kuće, rekla da mi se ne da kopat po borši, popija i to.
Našla sve.
Svakakva san znala izać vanka, al do danas nikad bez takujina.
Bit će me poremetilo šta nisan radon uspila postat tajkun, a svaka bena u nas je.

13.03.2008. u 23:30 • 25 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.