plava brazda

utorak, 26.02.2008.

VRTIĆ, ŠKOLA

Bija test iz matematike, Mate dobija čistog aša, a Joso s kojin sidi u klupi četri.
Pobunija se Mate zašto je dobija aša, a Joso četri kad su skroz isto odgovorili.
- Niste, a osim toga ti si prepisa od Jose, kaže učiteljica.
- Kako znate, učiteljice, da sam ja prepisa od njega, ne on od mene ?
- E, moj Mate, znan zato šta je Joso na četvrto pitanje odgovorija "ne znan", a ti si napisao "ni ja" !

Tri blaga po tri godine vrtića, po osan godina osnovne, po četri godine srednje i po 4-5 godina faksa ! Ajme !
Baren 200 roditeljskih sastanaka !
Nije mi nikad dobro išlo ić po roditeljskin, srića, nisan puno ni morala, blaga su bila pravo blago šta se tiče učenja osin...
Toga osin ima koliko oćeš, ovo je samo jedna od njihovih baza.
Prigrmili smo prvi vrtić, ćaća mi i Moj najviše, Stariji krenija u školu. Odma san s njin raščistila - njegovo je samostalno učit, pitat nas kad zbilja, ali stvarno zbilja ne zna i ne lagat, naše je da ima sve šta mu triba.
U to vrime Sridnji je iša u vrtić, Mlađa se tek rodila.
Da Starijeg u nauci niko ne bi ometa živija je priko tjedna uglavnon kod mog ćaće, vikendon s nama, a i škola mu je tako bila bliže. Nako iskreno, da škola nije bila blizu moj ćaća bi je sigurno primistija samo da nađe skužu da Stariji bude šta više kod njih.
Prvo polugodište sve super, kad u četvrti misec zove učiteljica na telefon da hitno dođen do nje, imamo razgovarat.
Pitan Starijeg šta je učinija, on pojma nema.
Došla u školu, učiteljica namistila sažaljivo-strogu facu i govori :
-Draga moja Katja, znan da nije lako s troje dice, al stvarno nije red da tako maltretirate malog.
Jebate, zacrnilo mi se isprid očiju, zinila ka tuka, upitnici u očima.
-Znate, nije red da mali stalno čuva sestru, nema ni jednu bilježnicu, sve mu ona ispara dok ju čuva.
Zemljo, otvori se !
Da stavin tri bebe isprid njega ne bi pripozna sestru, kamo li da ju je čuva !
Iscidila dvi-tri nesuvisle riči učiteljici i na motorni pogon kod ćaće.
Mali nabija loptu na dičjen igralištu, ćaća na klupi rješava križaljku, oba se ukočila kad su me vidila.
Najprije san ćaći rekla da se ne miša i nek muči, onda ubojito pogledala Starijeg. Skupija se ka metak i s menon kući.
Ni u dide ni nigdi osin u školu nije iša 15 dana kad zove moja mater, plače, jedva razumin šta govori.
Ćaći je slabo, uvatilo ga srce, leži s nitroglicerinon pod jezikon i zaziva Starijeg, nek mu dođe baren prid smrt.
Šta ću, puštala ga, ćaćin život je u pitanju. Tako je tad za kaznu živija u komadu kući svega 15 dana, više se po tom pitanju nije dalo učinit.
Ni danas ne znan ko me češće voda žednu priko vode nit koga san odgajala, jel dicu il babe in i dide.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?