Na ovoj televiziji više nema ništa pametnog. Pod tim pametno ne mislim na dokumentarce. Prije na neke zabavne programe i emisije kao što smo ih imali kad sam ja bila u nižim razredima osnovne škole. A da sada upalim televiziju dočekalo bi me 10 različitih sapunica, tarot show ili tako nešto. I više uopće nema onih dobrih starih crtića. Sad samo neki bum tamo, bum vamo, šaka tu, šaka tamo.. I stvarno dolaze sve gora vremena. I ne mislim samo na televiziju.
Dobro, što sam se ja uhvatila televizije, nije ona sad neka važna stvar u našim životima. Ima i dobrih stvari, da se razumijemo. Ja i onako provedem oko 1 sat gledajući u televiziju (sve ostalo mi ode na PC, knjige, mobitel..) .
I čekam proljeće. Tako ga jaako čekam jer više ne mogu gledati ovu ružnu zimu, makar ju i volim..ponekad. Imam ja svoje razloge zašto je proljeće moje najdraže godišnje doba. I imam sada jedan poseban razlog. Zaljubila sam se nakon toliko vremena. Opet. I zbilja mogu reći da je on predivno stvorenje, makar ima i on mana. I veselim se ekskurziji konačno. Sad kad znam što će sve biti tamo.
