Ispijam piće, tražim samoću, spokoj i mir te pijuckam pomalo... Zen.

Prilazi mi dobronamjerno poznanik i objašnjava mi moj promašeni život.
Ja mu kažem: Možda ja nikud ne putujem, nego samo sjedim na ovom zidiću i opijam se, ali ja vidim dvostruko više....
Ha, ha, vidiš dvostruko, ha, ha... kaže dobronamjernik i ode. A što da čovjek uradi sa ovakvom budalom, nema mi nit' nade nit' spasa...

Uostalom, što meni ima netko drugi da objašnjava, kao da ja ne znam svoje pogreške, i promašene životne puteve.
Nejedamput sam samome sebi rekao: Moraš prestati sa opijanjem, alkohol će te uništiti...
Ali onda si kažem: Ma zašto uopće slušaš jednog alkoholičara... i posegnem za novom bocom...