Kažeš zašto me nema? OK. Opisaću ti jučerašnji dan.
Ustao sam oko 0800. Razmišljao da li da skuham kavu ili odem do kafiča?
Napokon sam odustao od kave i vratio se u krevet.
Zaspao sam ponovo oko 1100, kad mi je zvonio telefon.
Susjed pita: Oćeš što sređivati?
Nemam love. kažem ja.
I tako uzmem njegovih 200 kn i odem si srediti svakome šut.
Sada sam OK. Osjećam se hay.
Vratim se kući i kažem sam sebi : morao bi počistiti malo stan.
Ali najprije ću malo gledati TV.
Napokon se prisilim: daj barem operi suđe i otuširaj se , sutra radiš nisi se obrijao 4 dana.
Operem suđe, tuširanje odgodim za jutro.
Večer je, ležim na krevetu i gledam TV, u ruci mi knjiga.
Zaspem i probudim se oko 0200.
Skinem odječu i pokrijem se.
Gledam TV do 0500.
Ponovno zaspem.
U 0615 ustajem i odlazim na posao.
Mrzovoljan sam i neispavan, pijem kavu do 0815.
Pravim se da radim do 1400, do tada uzimam još dvije pauze za kavu i jednu pauzu za ručak, ostatak dana brojim minute do isteka radnog vremena.
Vračam se kući, već je pao mrak.
Tješim se da sutra ne moram ustati rano. Zapravo ne moram ustati uopće.
Jutro je. 0730. Dosadno mi je i odlazim do obližnjeg kafića.
Počinje novi dan.

Cura koja radi u mome omiljenom kafiću, i zaista se razveseli svaki put kad me vidi, kaže za mene:
"Ako nema ništa sarkastično ili podlo za reći onda šuti."
Oprilike sam u takvome stanju duha kada pišem postove.!!