ponedjeljak, 19.11.2007.

Jedna moja slabija drama

Ovo je mali dio jedne drame s kojom nikad nisam bio do kraja zadovoljan. Drama se zove "Bačva" i napisao sam je prije četiri godine, snimio i spremio u folder. Eto, sad je opet malo čituckam ali ne mogu biti objektivan. Mislim da je bolja nego prije, ali ni sam ne znam što bih s njom. Pa eto, da malo proučite što je to "Work in progress" na papiru. Ako bude volje, objavim je cijelu.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

-1-

Na sceni je bačva.
Odjednom dolazi ALEKSANDAR VELIKI, raskošno odjeven ali podosta zapušten što se tiče brijanja. Odjeća mu je izgužvana. Nosi mač. Stane nasred scene leđima okrenut bačvi.


ALEKSANDAR VELIKI:
( glasno se dere)
Oj, čujte me , čujte , planine Korinta ! Čujete li me? Čujte i strahujte! Jer ja sam Aleksandar! I ne bilo koji Aleksandar! Koji to Aleksandar, pitate me! Aleksandar Veliki! Da! Onaj Aleksandar! Strah i trepet Helene, jeza Azije, smrt Tebanaca! Moj mač je proburazitelj neprijatelja Makedonije!

Iz bačve proviri raščupana glava. To je DIOGEN. Odjeven je u bijelu potkošulju.

ALEKSANDAR:
Aleksandar Veliki! Da! To mi je ime! A čuo sam da tu, negdje ovdje, postoji mudrac čija mudrost dolazi od samih visina! Neka se pokaže velikom Aleksandru! Neka priđe! Želio bih ga pitati nešto!

Tišina. Diogen hladno, nezainteresirano gleda iz bačve.

ALEKSANDAR:
Što je? Šutite! Šutite pred strahom od Velikog Aleksandra? Ah, i pravo vam je! Jer sve vas mogu osvojiti sa svojim vojnicima! Kao što sam osvojio tisuće planina i sela koja danas spadaju pod Makedoniju!

Diogen se sakrije u bačvu i počne se derati iz nje.

DIOGEN:
O Aleksandre, mi smo planine!O reci nam, Veliki Aleksandre , zašto si ti tako velik? Zašto te ljudi nazivaju velikim kada jedva da imaš pet lakata, Aleksandre ?

Aleksandar je zbunjen. Izvlači mač.

ALEKSANDAR:
Tko je to ? Tko to govori ?

DIOGEN:
Aleksandre-e-e-e! O Aleksandre-e-e-e!
Mi smo planine, Aleksandre-e-e-e! Ta ti si nas zvao, Aleksandre-e-e-e!

ALEKSANDAR:
( zbunjen ali i prestrašen )
Ja...mislio sam da planine ne govore.....ono kada sam vas zvao....to je bilo.... mislio sam da ima ljudi koji žive u vama, pa da se oni....jave...planine....nikada nisam razgovarao s planinama.....

DIOGEN:
Aleksandre-e-e-e, Aleksandre-e-e-e!
Reci nam, Aleksandre-e-e-e, zašto si ti velik sa pet lakata?

ALEKSANDAR:
Ja.....ja tu to već dugo........nikada nisam..... više izrastao....od pet lakata....

Aleksandar se povlači leđima prema bačvi držeći nervozno mač, Diogen se digne iz bačve i stoji u njoj, nastavljajući razgovor.

DIOGEN:
O Aleksandre, rekao si da si hraba-a-a-a-a-r!
Reci nam Aleksandre, hoćeš li se boriti sa nama?

ALEKSANDAR:
Ja....hoću....onako sportski.....da se natječemo a da se ne povrijedimo....ali kako ćemo kada ste vi tako goleme i stare....moćne.... a ja tu.... s mačem..... pomičan i vješt?

DIOGEN:
O Aleksandre, ti ćeš se boriti s mačem a mi ćemo se boriti s odronima kamenja!

ALEKSANDAR:
Ali nemojmo.... ozlijediti ću vas....možda....ako pretjeram....uvijek sam sa mačem....jako nasilan....

Aleksandar se bojažljivo približava bačvi leđima, dok se Diogen sve jače i jače dere.

DIOGEN:
O Aleksandre!
O Aleksandre!

Diogen se zadere iz sve snage i primi naglo Aleksandra za rame kada se približi bačvi.

DIOGEN:
Bu, Aleksandre!

Aleksandru od straha padne mač iz ruke. Zadihan, promatra Diogena neko vrijeme a tada pun agresije uzima mač sa zemlje i dere se.

ALEKSANDAR:
Gnjusobo seljačka! Barbarine! Smutljivče! Naseobinjače!

Navali na Diogena. Međutim, on se sakrije u bačvu i začepi je poklopcem- tako da se Aleksandrov mač samo zabija u drvo.

ALEKSANDAR:
Gnjusobo jedna! Ispljuvku vola! Sada će te Aleksandar Veliki naučiti što se događa onima koji pokušavaju napraviti budalu od .... od Aleksandra Velikog....

Bijesno lupa mačem po bačvi iz svih kuteva.

ALEKSANDAR:
Tako....je li ti dosta?

Odmiče se od bačve. Diogen proviruje van.

DIOGEN:
Jesi li završio?

Aleksandar ponovo navaljuje, Diogen se vraća pod poklopac bačve.

ALEKSANDAR:
( udarajući bačvu)
Šuti, bezobrazniče, da ne završim s tobom prije vremena ! Ti ćeš mene pitati da li sam završio! Ja kada s nečim završim to se vidi nakon što počnem i zato kada završim s tobom neće od tebe ništa ostati jer ja uvijek završim što počnem i nikada ne završavam nešto a da prije toga nisam to nešto počeo s namjerom da završim to što sam počeo!

Aleksandar, sav uspuhan, odmiče se od bačve. Diogen proviruje van.

ALEKSANDAR:
Donesi mi vode, kmete!

DIOGEN:
Pobrkao si lončiće, niti sam ja kmet niti ovdje ima vode u blizini.

ALEKSANDAR:
Kako se usuđuješ protusloviti mi?

DIOGEN:
Ako hoćeš, možeš se zatrčati do mora. Za par dana ćeš stići do obale. Onda uzmi vodu u ruke i stavi ih na sunce pa čekaj da sol izađe van. Ponovi to par puta i za tjedan dana ćeš imati času vode. Onda se vrati do mene!
( vrati se u bačvu)

ALEKSANDAR:
Ti to tako meni! Ti bi da ja idem skroz do mora?
Ah, dobro , nisi svjestan s kojom veličinom razgovaraš... reci, ima li u toj bačvi nešto za mene? Platiti ću ti zlatom, kada nećeš bolje!

DIOGEN:
U ovoj bačvi nema ničeg što bi se moglo kupiti zlatom. Nažalost.
Da se neke stvari mogu kupiti zlatom ja bih prodao sve što imam za njih.

ALEKSANDAR:
Ma nemoj! A koje su to stvari, kmete?

DIOGEN:
To su....ah, ništa! Zaboravi!

ALEKSANDAR:
Ne tuguj kmete! Nema te stvari koju ja ne mogu dobiti ako želim!

DIOGEN:
( vadi deku iz bačve i trese ju)
Kada si već van moje bačve, možeš li se zaletjeti do grma s bobicama i donijeti mi ih par? Vrijeme je ručka.

ALEKSANDAR:
Ja? Ja tebi? Kako se usuđuješ?

DIOGEN:
Znači nećeš?

ALEKSANDAR:
Pa kako bih? Ja sam Aleks---

DIOGEN:
To nećeš učiniti zato što ne želiš?

ALEKSANDAR:
Pa naravno. Ne prekidaj me usred----

DIOGEN:
A kada bi želio, da li bi to učinio?

ALEKSANDAR:
( trenutak razmišlja)
Ne!

DIOGEN:
Zašto?

ALEKSANDAR:
Zato što sam ja Aleksandar!

DIOGEN:
Upravo si priznao da ne možeš učiniti sve što želiš.

ALEKSANDAR:
( ne shvaća )
Kako?

DIOGEN:
Tvoja ličnost nameće ti društvenu odgovornost koja ti na papiru daje potpunu slobodu ali u životnoj praksi nisi je sposoban ostvariti upravo zbog uloge koju igraš. Nisi u mogućnosti činiti što želiš, već si primoran djelovati u skladu sa svojim položajem.

ALEKSANDAR:
( zbunjeno čeka, onda iziritriano nastavlja)
Nemoj ti meni te svoje cimbale-bimbale! Ja ću tebi dovesti svojeg učitelja, striku Aristotela. On će tebi soliti pamet!

DIOGEN:
Aristotel. Da. Znam za njega. Pametan čovjek.

ALEKSANDAR:
Pametan! On je najpametniji!

DIOGEN:
Pametniji , znači, i od tebe?

ALEKSANDAR:
To je drugo. Ja sam Aleksandar!

DIOGEN:
Aha. Opet to.

ALEKSANDAR:
Koje?

DIOGEN:
Tvoje ropstvo.

ALEKSANDAR:
Moje što?

DIOGEN:
Ropstvo tebe samog samim sobom.

ALEKSANDAR:
Ja da sam rob?

DIOGEN:
Da.

Aleksandar navali na bačvu s mačem. Diogen se skriva u njoj, pokrivši se poklopcem.

ALEKSANDAR:
Gnjusni seljaku! Psu! Ti ćeš mene nazivati robom! Kako se usuđuješ? Evo ti na i na i na!

Mrak.
- 18:17 - Komentari (11) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>