Žanr: Biography-Drama /// Trajanje: 85 min
Posedujem ovaj film već neko vreme, nemajući nikakvog predznanja o njemu osim da je drama i da je insipiran istinitim događajima. I tako krenuh u slučajno gledanje, ne znajući šta da očekujem. Sad mi je drago što sam izabrao ovaj film ovako na slepo i pogledao ga.
Priča prati Oscara, 22-ogodišnjeg afro-amerikanca kojeg život ne mazi i koju pokušava zaraditi za život svoje porodice i samog sebe. Sve se događa i opisano je u danu, danu koji bi trebao biti običan kao i svaki drugi do sada, a koji je zapravo naterao Oscara da odluči da uvede neke promene u svome životu (za što su zaslužna sećanja i flešbekovi). Nakon događaja u proteklom danu, proslave rođendana njegove majke, Oscar ide sa svojom devojkom i ortacima, metroom u grad da proslave novogidšnje veče, neočekujući katastrofu katastrofu i zlo koje ga čeka.
Film me je stvarno dirnuo, jednostavan je i kreiran sa jednom namerom. Da pošalje jasnu poruku gledaocima o surovom svetu u kojem živimo gde vlada brutalnost, nemilost i nepravda. Ta jednostavnot u filmu daje režiseru da se fokusira na usavrši scene koje su milion puta prožvakane, ali im daje tu neku čar jer istinski znamo da je to istina što gledamo u tom trenutku. Lepih referenca ovde ima, od poštovanja, ljubavi, poštenja i dobrote, do najmračnijih ljudskih osobina surove svakodnevnice. Priznaću i nemam šta da krijem, presudna scena i poslednjih par minuta u filmu me je odvelo u suze od kojih se nisam mogao odupreti. Verovatno bi moja reakcija bila slična ali opet manje intenzivna i da film nije po istinitom događaju (jer imaš u glavi onu trip utehu "ma to je samo film"), ali činjenica da se ovo stvarno desilo 2008. u metrou na Fruitvale stanici je potresna i pretužna, rekao bih za svakog čoveka.
Na početku pre filma, imamo poveznicu sa stvarnim događajem, video koji je snimljen na mestu zločina, dok je isti bio u toku, 2008. Na kraju imamo isto snimljeni video, njegove porodice i ljudi koji su se skupili da slave Oscar-ovo ime... "Oscar Grant - Gone but not forgotten" (što je pisalo na jednom transparentu iz mase). Ovaj film me je "naterao" ili ajmo reći to umetnički, potakao da mrzim policiju još više nego što je obično mrzim (pogledajte film i otkrijte zašto), te i da pogledam A.C.A.B. (2012) ovih dana, koji mi već dugo stoji na watchlisti, ali bliži se dan kad ću i na njega bacit oko, te baciti koju reč o njemu ovde.
Fruitvale Station je odličan, glumački i scenarijski korektan, pun osećaja film kojeg bi preporučio apsolutno svakome da pogleda. Pored te kvalitete filma, ne pokušavam reći da je film remek-delo, ali imam neki osećaj da će mi zbog određenih stvari zauvek ostati u pamćenju.
Do sledećeg pisanja!
