Nema predaje...

SLJEME 2006.

Evo, sad dok su se dojmovi malo slegli, ali ipak su još uvijek friški, bum malo napisal kak je to bilo na Sljemenu prošli tjedan, u četvrtak. A bilo je super. No polako.... U srijedu sam stigel u Zagreb, autom, sa svojima, dofurali smo i punu prikolicu drva za zimu... Mama mi je kupila kartu (100 ćuna), fala joj kaj nesem "svoje" novce trošil. I tak, otpratil sam familiju navečer doma, legel spat i počinul se ko čovek. Drugi dan krenem ja oko podne tramvajom do zadnje tramvajske stanice na Mihaljevcu, nusput sam još kupil nekakve sendviče i tak to... Na Mihaljevcu odma u bus i na Sljeme. Tam je već bilo hrpa ljudi koji su već od jutra pristizali. Bilo je još malo vremena do početka utrke u 15:15h pa sam si pojel porciju vojničkog graha, besplatnog. Volim ja graha, a ovaj je bil pravi... I počela je utrka. Zanimljivo je bilo. Jana je 7. kretala i nastalo je uzbuđenje među ljudima, zapalile se baklje, svi se deru, "navijaju", lepo, kaj drugo reći. Na isti način pozdravljene su i sve ostale skijašice, pogotove naše, naravno. Negdi oko 18:15h išla je i druga vožnja. Kak se bližil nastup Janice tak se osjećalo da se nekak atmosfera zahuktava... I onda, čim je krenula ode rukavica, štap, sve ode vrit... Nisam mislil da bu odustala, al sam mislil da bu loše završila, među zadnjima. Al grdo sam se prevaril. Skoro na svakom prolaznom vremenu bila je sve bolja, ništ mi nije bilo jasno kak je to moguće. Ja sam bil dole, skroz u cilju, pa sam pratil na video - zidu gornji dio staze, a onda dok se pojavila na onoj ciljnoj strmini opet ista priča - zapalili ljudi baklje, sve se zadimilo, trube zasvirale a onda dok je prošla kroz cilj i dok smo vidli da je prva... eee to je bilo veselje ko da smo zabili gol u finalu Svjetskog prvenstva... Al još je trebalo 6 skijašica odskijati iza nje. 4 su bile prespore i to je opet rezultiralo kaosom među ljudima. Onda smo znali da je Jana sigurno na postolju... Završila je treća. Fenomenalno, zatokaj je skijala bez kompletne opreme...

Posle utrke bilo je proglašenje pobjednice, vatromet i odlazak doma. Odma se išlo u buseve, ništ se nije čekalo. Treba istaknuti organizaciju koja je bila stvarno odlična. Od centra grada trebalo je max. 45 minuta do staze, bilo je mjesta za okrepu, čak i besplatno, eko WC-i na svakom čošku i još dosta sitnica koje čoveka čine zadovoljnim. Ajd možda jedna zamjerka na one redare na ulazima koji su se pokazali prilično nesposobni. Točno sam videl kaj se događa s njima - ima ih preveč ,muvaju se, niko ne zna svojega posla, nikomu se ne dela, neki lik (valjda njihov šef) se počel derati na njih da ne zabušavaju, ali oni samo stoje, smešno... Tolko govora da bude zabranjeno unošenje alkohola, bengalki, ostale pirotehnike a onda ništ, nisu ni pregledavali torbe ni nikaj. Mislim, još bolje, al bez veze je onda govoriti o tomu. Al dobro, nije to tak strašno da bi pokvarilo dojam. Više je smešno. A čak je i milicija bila dobra, nisu se dečki preseravali, nisu ni mogli jer došli su ljudi iz celoga sveta pa su se i oni morali malo pokazati, nisu mogli držati navijače 2 sata bespotrebno u busevima, bez jela, bez pića i bez mogućnosti odlaska na WC, nisu maltretirali navijače, nisu se bahatili, pa zato ajde ovaj put pohvala i njima.

Sve u svemu, bil je to stvarno lepi događaj, Janina vožnja za pamćenje i krasna uspomena. Na godinu se vraćamo...