subota, 19.08.2006.
III. post + jedna šokantna vijest za moj razred...
....ovu šokantnu vijest koja je bila za očekivat ćemo na kraju...
a sad post...
neki sam dan pročitala neki članak meni se čini baš na netu i počela razmišljat malo o tome kako mi je ovo jedini život koji imam i kako ga zapravo ne koristim onako kako bi mogla i trebala u najmanju ruku....zapitala sam se radim li u životu ono što volim, ono što želim ili ono što mogu...razbijala sam si glavu jednim pitanjem cijeli dan...
i na kraju sam skontala da ja zapravo radim samo možda 5% od onog što volim...volim se rolat a to skoro nikad ne radim...zašto?!...neznam...volim putovat...a zašto to nisam radila ovo ljeto?!...neznam... volim krdo stvari koje ne radim iz sebi jako nepoznatih razloga... sama bi sebe slagala kad bih rekla da ih ne radim zato što imam previše obaveza...pa nemam doma 3 djece i posao koji radim 12 sati dnevno, ne moram kuhat ručak i prat suđe,a opet ne radim ono što volim...neznam koji mi je....kao da nisam svjesna da mi sutra može prestat život,a onda ću najvjerovatnije biti nesretna zbog toga što nisam napravila neke stvari po zadnji put....
nakon tog mog ko fol razmišljanja odlučila sam da neće raditi stvari koje ne volim makar i moram, a one koje volim počet ću češće prakticirat...možda ću tako biti sretnija... ŠOKANTNA OČEKIVANA VIJEST....
dragi moji kolege iz razreda danas sam bila s leonardom na kavi...( da s našim latin tičrom)...i tako mi neš pričamo i ja onak nevezano za temu pitam kad mara misli ić u mirovinu zato što mi je prošli puta kad smo se vidjeli rekao da ide u 12.mj.,al da će mi još točno reć...i tako ja ga to pitam, a on mi ovim rijčima odgovara.... "ako je suditi ona ne misli u mirovinu do 65, a sada ima 60!"...
ostala sam paf..kao da je na mene pao kamen težak tone... nisam vjerovala...
ona i njena lily...baaa...!!!
sve u svemu nade (koja simbolika) za spas nam nema...!!
