Trazim partnera za vjezbanje rijeka - Datiranje za seks
četvrtak , 20.12.2018.Dijaspora bošnjačka [broj 42, 15.10.2007]
Click here: Trazim partnera za vjezbanje rijeka
I zato nemam straha, jer nemas sta izgubit... Na kraju cjeline, ovog dugackog dijela sure, dolazi upozorenje muslimanskoj zajednici da od svojih prirodnih neprijatelja ne uzima prisne prijatelje i da od njih ne pravi sigurne cuvare svojih tajni i interesa jer su oni, onima koji vjeruju, neprijatelji... Pazljivo posmatrajte sebe dok jedete. Naslov: Odg: Članovi foruma...
Ko ne zna za se,nek' travu pase,vala bas. Tada lako mozete da prosudite o kojoj se 55 kolicini radi. Konvencija je prihvaena sirom zemlje, tako da je ovo pljuvaonica.
Katekizam Katolicke Crkve, PDF - Nedjeljom na kraju napornog radnog tjedna, ispečem kokice i kupim pivo koje više ne pijem i veselim se što su sljedbenici NWO-u kulta, otvorenog u ponedjeljak, krenuli na put mislim samo na one koji su to potvrdili i uplatom članarine u bolje sutra, okrenem se na bok jer na leđima hrčem i spreman sam za novi tjedan, novu borbu za svoje mjesto ispod Sunca.
Gunaratana Mahathera Paznja - Put svjesnosti 3 Anguttara nikaya III. Moj otac je cak imao jezera u palati, u jednom su cvetali crveni lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u treem su cvetali plavi lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban bese iz Varanase, kao i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrtac. Hladovinu su mi pravili danju, stitili me od hladnoe i rose nou. Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za toplo vreme i jednu za kisno vreme. Tokom cetiri meseca monsuna zabavljale su me u palati za kisno vreme pevacice i igracice, bez ijednog muskarca meu njima. I dok su se sluge, radnici i cuvari u kuama drugih ljudi hranili skromno, u domu moga oca sluge, radnici i cuvari su se hranili obilno. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: 'Kada neki neupuen, svetovan covek koji je podlozan starenju, ne moze izmai starenju, vidi drugog coveka koji je ostario, on je uplasen, ponizen i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podlozan starenju, da ne moze izmai starenju. Ako i ja -- koji sam podlozan starenju, ne mogu izmai starenju - treba da budem uplasen, ponizen i zgaen kada vidim drugog coveka koji je ostario, na to ne pristajem. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: 'Kada neki neupuen, svetovan covek koji je podlozan bolesti, ne moze izmai bolesti, vidi drugog coveka koji je bolestan, on je uplasen, ponizen i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podlozan bolesti, da ne moze izmai bolesti. Ako i ja - koji sam podlozan bolesti, ne mogu izmai bolesti - treba da budem uplasen, ponizen i zgaen kada vidim drugog coveka koji je bolestan, na to ne pristajem. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: 'Kada neki neupuen, svetovan covek koji je podlozan smrti, ne moze izmai smrti, vidi drugog coveka koji je mrtav, on je uplasen, ponizen i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podlozan smrti, da ne moze izmai smrti. Ako i ja - koji sam podlozan smrti, ne mogu izmai smrti - treba da budem uplasen, ponizen i zgaen kada vidim drugog coveka koji je mrtav, na to ne pristajem. Opijenost mladosu, opijenost zdravljem, opijenost zivotom. Pijan od opijenosti mladosu, neupuen, svetovan covek cini lose stvari telom, govorom, mislju. Cinei lose stvari telom, govorom, mislju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na losem odredistu, u nizim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti zdravljem, neupuen, svetovan covek cini lose stvari telom, govorom, mislju. Cinei lose stvari telom, govorom, mislju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na losem odredistu, u nizim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti zivotom, neupuen, svetovan covek cini lose stvari telom, govorom, mislju. Cinei lose stvari telom, govorom, mislju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na losem odredistu, u nizim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti mladosu, monah napusta vezbanje i vraa se nizem zivotu. Pijan od opijenosti zdravljem, monah napusta vezbanje i vraa se nizem zivotu. Pijan od opijenosti zivotom, monah napusta vezbanje i vraa se nizem zivotu. Ako i ja treba da budem zgaen nad biima koja su podlozna svemu tome, ja onda ne pristajem, da zivim kao i oni. Zadrzavajui taj stav znanje o Dhammi lisen svakog poseda prevazioh svaku opijenost bogatstvom, mladosu i zivotom kao onaj sto u odvraenosti vidi spokojstvo. U meni se javi energicnost, osloboenost jasno sagledah. Sada vise nema nacina da uzivam u culnim zadovoljstvima. Slédei tok svetackog zivota, ja se vise ne preporaam. Jednom je Blazeni boravio meu Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovackom centru naroda Kuru. A Blazeni ovako nastavi:,,Jedini put, monasi1, da se procisti bie, prevlada zalost i patnja, razori bol i zalost, da se dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu cetiri temelja sabranosti paznje. Koja su to cetiri temelja? Ovde u ovom ucenju monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu2, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavsi zelju i zalost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju oseaja u oseaju, revnostan, jasno shvatajui i sabran, nadvladavsi zelju i zalost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu3, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladaMonasi pali: bhikkhave; jedn. Bhikkhu je onaj koji je primio vise zareenje upasampada u budistickoj monaskoj zajednici sangha , a koje je zasnovano na prihvatanju pravila discipline vinaya. Za ovaj kontekst, meutim, komentar kaze: 'Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posveeni praktikovanju Ucenja... Ko god da preduzme vezbanje... Na primer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant moze i nesvesno biti odvucen u razmatranje svojih oseanja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan napustanja prvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju oseanja. Kontemplacija tela A kako to, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju tela u telu? Tako sto, otisavsi u sumu, u podnozje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, seda nogu prekrstenih, tela uspravnog i budnog uma. Udisui dugi dah, on zna 'Ja sada udisem dugi dah'; izdisui dugi dah, on zna 'Ja sada izdisem dugi dah'; udisui kratak dah, on zna 'Ja sada udisem kratak dah'; izdisui kratak dah, on zna ' Ja sada izdisem kratak dah'. Kao sto vesti drvodelja ili njegov pomonik pravei dugi okret zna 'Sad pravim dugi okret', ili pravei kratki okret zna 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udisui dugi dah zna 'Sad udisem dugi dah'; izdisui dugi dah zna 'Sad izdisem dugi dah'; udisui kratak dah zna 'Sad udisem kratak dah'; izdisui kratak dah zna 'Sad izdisem kratak dah'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Ili je njegova sabranost na cinjenicu 'ovo je telo' 9 ucvrsena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost paznje. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Polozaji tela I opet, monasi, kada hoda monah zna 'Ja hodam'; kada stoji, zna 'Ja stojim', kada sedi, zna 'Ja sedim'; kad leze, zna 'Ja lezem'; svestan je i svakog drugog polozaja tela. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Odgovarajuu formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj nacin. Sabranost je gola paznja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadrzi u domenu i unutar svrhe odgovarajue za ovaj metod vezbanja. Ne treba da ga zavedu razmisljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak registrovati i okrenuti se od njih. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Sabranost paznje i jasno shvatanje I opet, monasi, idui tamo ili idui ovamo monah primenjuje jasno shvatanje; gledajui pravo i gledajui u stranu, primenjuje on jasno shvatanje; savijajui i pruzajui svoje udove , primenjuje on jasno shvatanje; nosei na sebi ogrtac i u ruci posudu za prosenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dok jede, pije, zvae i uziva u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje; kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dok hoda, stoji, sedi, leze da spava, budi se, govori i uti, primenjuje on jasno shvatanje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmisljanje o odbojnosti tela I opet, monasi, razmislja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kozu i prepunom necistoe, ovako: 'Ovo je telo nacinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, koze, mesa, tetiva, kostiju, kostane srzi, bubrega, srca, jetre, plune maramice, slezine, plua, creva, crevne maramice, grkljana, izmeta, zuci, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoe, pljuvacke, slina, sekreta, mokrae. Isto tako, monasi, razmislja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kozu i prepunom necistoe: 'Ovo je telo sacinjeno od: kose... Uz kasniji dodatak 'mozga u lobanji', ova 32 dela tela cine cest objekat meditacije u budistickim zemljama. Radi detalja o ovoj meditaciji vidi Put procisenja, pogl. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmisljanje o materijalnim elementima I opet, monasi, razmislja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo polozaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Devet kontemplacija na groblju 1 I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan posle smrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto, pomodrelo i puno gnoja, baceno na mesto za spaljivanje, tada on takvo opazanje primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sacinjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moze umai'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... Vidi Put procisenja, pogl. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na cinjenicu 'ovo je telo' ucvrsena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost paznje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui 12 ni za sta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Kontemplacija oseanja A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima? Kad oseti prijatno oseanje, monah zna: 'Oseam prijatno oseanje'; kad oseti bolno oseanje, on zna: 'Oseam bolno oseanje'; kad oseti neutralno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno oseanje'. Kad oseti prijatno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam prijatno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti prijatno uzviseno oseanje, on zna: 'Oseam prijatno uzviseno oseanje'; kad oseti bolno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam bolno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti bolno uzviseno oseanje, on zna: 'Oseam bolno uzviseno oseanje'; kad oseti neutralno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam neutralno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti neutralno uzviseno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno uzviseno oseanje'. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u oseanjima. Tu se ovozemaljska oseanja nazivaju 'vezanim na porodican zivot', a uzvisena oseanja 'vezanim za odvraenost'. Uzviseno prijatno oseanje je, na primer, srea kao rezultat meditacije i uvida u nepostojanost egzistencije. Uzviseno bolno oseanje je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzviseno neutralno oseanje je ravnodusnost nastala zahva-ljujui uvidu. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima. Kontemplacija uma A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu? Tako sto, kada se u umu pojavi pozuda, monah zna da je to pozuda; kada u umu nema pozude, da je to um bez pozude; kada se u umu pojavi mrznja, da je to mrznja; kada u umu nema mrznje, da je to um bez mrznje; kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to strepnja;17 kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost; 18 kada se u umu pojavi prosirena svest, da je to prosirena svest; 19 kada se u umu pojavi suzena svest, da je to suzena svest;20 kada se u umu pojavi svest o nadmasivosti, kao svest o nadmasivosti; 21 kada se u umu pojavi svest o nenadmasivosti, kao svest o nenadmasivosti;22 kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um; kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je um Ovo se odnosi na krutost uma i tromost, ukljucujui takoe stanja kao sto su letargija, sporost reagovanja, oklevanje, unutrasnja napetost izazvana potiskivanjem itd. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u umu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u umu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u umu. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu. Kontemplacija objekata uma A kako monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma? Pet prepreka Tako sto monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako koncentracija upacara-samadhi nuzna za potpuni razvoj uvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances BPS, Kandy, 1961. On zna kako se jos nepostojea culna zelja pojavljuje; on zna kako se postojea culna zelja napusta; i on zna kako se napustena culna zelja u budunosti vise ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on zna: 'U meni nema ljutnje'. On zna kako se jos nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojea ljutnja napusta; i on zna kako se napustena ljutnja u budunosti vise ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On zna kako se jos nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojea lenjost i tromost napustaju; i on zna kako se napustena lenjost i tromost u budunosti vise ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i sumnja, monah zna: 'U meni su uznemirenost i sumnja', ili kada uznemirenosti i sumnje nema, on zna: 'U meni nema uznemirenosti i sumnje'. On zna kako se jos nepostojei uznemirenost i sumnja pojavljuju; on zna kako se postojei uznemirenost i sumnja napustaju; i on zna kako se napusteni uznemirenost i sumnja u budunosti vise ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on zna: 'U meni nema sumnje'. On zna kako se jos nepostojea sumnja pojavljuje; on zna kako se postojea sumnja napusta; i on zna kako se napustena sumnja u budunosti vise ne pojavljuje. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili 27 Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao sto su pogresno razmisljanje o primamljivim objektima itd. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. Pet vrsta prianjanja I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja? Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja. Ovih pet sastojaka sacinjavaju takozvanu licnost. Cinei od njih objekte prijanjanja upadana , produzava se egzistencija u vidu stalno novih roenja i smrti. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sest unutrasnjih i sest spoljasnjih osnova cula? Tako sto, monasi, monah zna oko, zna vidljive oblike i zna okov30 koji nastaje u vezi sa to dvoje oko i oblici ; on zna kako se jos nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov napusta; i zna kako se napusten okov u budunosti vise ne pojavljuje. On zna uvo i zvuk... Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opazanje putem bilo kog od sest cula. Njihovo 'nepojavljivanje u budunosti' proizilazi iz postizanja cetiri stanja svetosti: ulazak u struju sotapatti itd. Vidi: Nyanatiloka: The Word of the Buddha BPS, Kandy 1959 str. Fakto30 18 je njegova sabranost na cinjenicu 'ovo su objekti uma' ucvrsena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost paznje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sest unutrasnjih i sest spoljasnjih osnova cula. Sedam faktora prosvetljenja I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja? I on zna kako se jos nepostojea sabranost paznje kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost paznje kao faktor prosvetljenja dalje do savrsenstva razvija. Kada je istrazivanje stvarnosti 33 kao faktor prosvetljenja - energija - ushienje - smirenost - koncentracija - ravnodusnost u njemu, monah zna: 'U meni je ravnodusnost kao faktor prosvetljenja'; ili kada ravnodusnosti kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: 'U meni nema ravnodusnosti kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se jos nepostojea ravnodusnost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve ri nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti vidi belesku 26 ; faktori kod osnove objekta uma su isti kao i oni kod oseanja vidi belesku 18. Prema komentatorima, termin dhamma ne oznacava u ovom kontekstu Budino ucenje, ve se odnosi na mentalne i fizicke fenomene nama- i rupa-dhamma predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora prosvetljenja - sabranosti. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. Cetiri plemenite istine I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za cetiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za cetiri plemenite istine? Tako sto, monasi, monah zna u skladu sa stvarnosu: 'Ovo je patnja'; zna u skladu sa stvarnosu: 'Ovo je uzrok patnje'; zna u skladu sa stvarnosu: 'Ovo je prestanak patnje'; zna u skladu sa stvarnosu: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'. A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji? Roenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, zalost i ocaj su patnja; ne dobiti ono sto zelimo je patnja; ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. A sta je roenje? Roenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo zacee, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka covekovog bia, sticanje osnova cula - to se naziva roenjem. A sta je starost? Starost je starenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove zivotne snage, slabljenje sposobnosti cula - to se naziva starosu. Odlazak i nestajanje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iscezavanje, umiranje, okoncavanje njihovog zivota, razlaganje pet ogranaka covekovog bia, propadanje tela - to se naziva smru. A sta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi; tuzenje, um ispunjen tugom, unutrasnja tuga, unutrasnji jad - to se naziva tugom. A sta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesrea koja nas zadesi znaci jadikovanje i naricanje, stanje jadikovanja i naricanja - to se naziva naricanjem. A sta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica telesnog kontakta - to se naziva bolom. A sta je zalost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica mentalnog kontakta - to se naziva zalosu. A sta je ocaj? Jad i beznae kao posledica ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, stanje ojaenosti i beznaa to se naziva ocajem. A sta znaci 'ne dobiti ono sto zelimo je patnja'? U biima koja su podlozna raanju javlja se zelja: 'Oh, kad ne bismo bili podlozni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vise novih zivota! I u biima koja su podlozna starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju, bolu, zalosti i ocaju javlja se zelja: 'Oh, kad ne bismo bili podlozni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama! Ali to se ne moze postii tek zeljom; a ne dobiti ono sto zelimo je patnja. A sta je znacenje reci 'Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja'? To su materijalni oblik, oseanje, opazaj, izrazi volje i svest. Na to se misli kad se kaze 'ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja'. Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. A sta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje? To je ona ze koja izaziva novo roenje, sto zdruzuje sa zadovoljstvom i strasu, sto uvek nalazi novo uzivanje, sad tu, sad tamo - to je ze pozude, ze za vecnim zivotom i ze za moi. Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta ze izvire i to joj je koren. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta ze izvire i to joj je koren. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadrazaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta ze izvire i to joj je koren. Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje. To je potpuno iscezavanje i iskorenjivanje upravo te zelje, njezino napustanje i odricanje od nje, oslobaanje i odvajanje od nje. Ali gde se ta zelja moze napustiti, gde se ona moze iskoreniti? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta zelja moze napustiti, tu se ona moze iskoreniti. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta zelja moze napustiti, tu se ona moze iskoreniti. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadrazaji i objekti uma: tu se ta zelja moze napustiti, tu se ona moze iskoreniti. Svaki put kada se susretne sa razlicitim manifestacijama zelje u sestovrsnom culnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o sest osnova cula, a narocito za reci: 'On zna kako jos nepostojei okov nastaje'. Ovaj tekst takoe sluzi kao primer za cesto ponavljanu formulu 'On kontemplira faktore nastanka... Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje. To je onaj plemeniti osmostruki put sacinjen od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog zivljenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti, ispravne koncentracije. A sta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje. A sta je ispravna misao? Misli lisene pozude, misli lisene zlovolje, misli lisene okrutnosti: to je ispravna misao. A sta je ispravan govor? Uzdrzavati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor. A sta je ispravno delovanje? Uzdrzavanje od ubijanja, od uzimanja onoga sto nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje. A sta je ispravno zivljenje? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajui pogresan nacin zivota, provodi svoj zivot na ispravan nacin: to je ispravno zivljenje. A sta je ispravan napor? Kada se u monahu probudi zelja da izbegava nastanak losih, nekorisnih stanja, tada on cini napor, Trea istina je takoe objasnjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje zelja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se naciniti kada se pazljivo motri na nastanak zelje vidi prethodno. Ovaj cin pazljivog motrenja e nuzno zaustaviti dalji tok zelje; jer nepristrasno posmatranje i zelja ne mogu ii jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu 'On zna kako se napusta postojei okov'. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestie oseaj prilikom konacnog utrnua ili nibbane i to e osnaziti oseanje da se takav cilj moze dostii. Da bi prevazisao losa, nekorisna stanja koja su ve nastala, u njemu se budi zelja, tada on cini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tezi. Da bi podstakao korisna stanja koja jos nisu nastala, u njemu se javlja zelja, tada on cini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tezi. Da bi zadrzao korisna stanja koja su ve nastala, da ih ne bi zapostavio, ve ih osnazio do pune zrelosti i savrsenstva, u njemu se javlja zelja, tada on cini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tezi: to je ispravan napor. A sta je ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu - praktikujui kontemplaciju oseaja u oseajima - praktikujui kontemplaciju uma u umu praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, posto je prevazisao zelju i zaljenje za svetom: to je ispravna sabranost. A sta je ispravna koncentracija? Kada monah napustivsi objekte cula, napustivsi nekorisne stvari ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, zdruzeno sa zamisljanjem i razmisljanjem i ispunjeno prijatnosu i radosu. Posto se oslobodio zamisljanja i razmisljanja i postigao unutrasnju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje osloboeno zamisljanja i razmisljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnosu i radosu. Posto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodusnosti, sabran i svestan, pa telesno dozivljava ono zadovoljstvo koje plemenita bia izrazavaju recima? Posto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iscezavanje dotadasnje radosti i zalosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u cetvrto zadubljenje, koje je prociseno ravnodusnosu i sabranosu. To je ispravna koncentracija. Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. Tako monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima 24 uma. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za sta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za cetiri plemenite istine. Zaista, monasi, ko god bude vezbao ova cetiri temelja sabranosti na ovaj nacin tokom sedam godina, moze ocekivati jedan od ova dva rezultata: najvise znanje38 ovde i sada ili, ukoliko je jos preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. Ako bi neko vezbao ova cetiri temelja sabranosti na ovaj nacin tokom sest godina... To vazi za godinu, monasi. Ako bi neko vezbao ova cetiri temelja sabranosti na ovaj nacin tokom sedam meseci... To vazi za pola meseca, monasi. Ako bi neko vezbao ova cetiri temelja sabranosti na ovaj nacin tokom sedam dana, moze ocekivati jedan od ova dva rezultata: najvise znanje ovde i sada ili, ukoliko je jos preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. Zbog toga je receno: 'Ovo je jedini put, monasi, ka procisenju bia, ka prevazilazenju tuge i naricanja, ka razaranju Faktore nastanka i razlaganja u okviru cetiri plemenite istine trebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili zelje; i kao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuu ne bi trebalo ukljuciti u ovu kontemplaciju, posto nibbana ni ne postaje, niti se razlaze. To je poslednji stupanj pred postizanjem konacnog cilja. Radosni u srcu, monasi pozdravise reci Blazenog. Jednom je Blazeni boravio u Savatiju, u Istocnom manastiru, u palati Migarine majke, zajedno sa mnogim drugim dobro znanim starijim ucenicima -- sa postovanim Sariputom, Maha Mogalannom, Maha Kasapom, Maha Kaajanom, Maha Kotitom, Maha undom, Revatom, Anandom i drugim dobro znanim starijim ucenicima. Tom prilikom stariji monasi su poducavali i upuivali. Neki stariji monasi su poducavali i upuivali deset monaha, neki su poducavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poducavali i upuivali trideset monaha, neki su poducavali i upuivali cetrdeset monaha. Mladi monasi, posto su ih poducavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, u vreme Pavarana praznika -- Blazeni je sedeo na otvorenom, okruzen monasima. Presavsi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati: ,,Monasi, ja sam zadovoljan ovom praksom. Ja sam zadovoljan u srcu ovom praksom. Zato budite jos istrajniji da biste postigli jos nepostignuto, stigli do jos nedostignutog, ostvarili jos neostvareno. Onda su stariji monasi poducavali i upuivali jos intenzivnije. Neki stariji monasi su poducavali i upuivali deset monaha, neki su poducavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poducavali i upuivali trideset monaha, neki su poducavali i upuivali cetrdeset monaha. Mladi monasi, posto su ih poducavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom - na uposatha dan, petnaesti dan meseca Belog ljiljana, cetvrtog meseca sezone monsuna - Blaze- 27 ni je sedeo na otvorenom, okruzen monasima. Presavsi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati: ,,Monasi, ovaj skup je osloboen dokonog razgovora, ispraznog razgovora, i ustaljen je u onome sto je sustina: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. Ovakav skup vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan ponuda, vredan postovanja, on je uzviseno polje zasluga za ovaj svet: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojem i mali poklon kada je dat postaje veliki, a veliki dar jos vei: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojeg je retkost videti na ovome svetu: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup -- to je skup za koji vredi putovati kilometrima, ponevsi sa sobom opskrbu, da bi se video. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti, cija mentalna prljavstina je uklonjena, koji su dosegli ispunjenje, izvrsili zadatak, odlozili teret, dostigli istinski cilj, potpuno unistili okove preporaanja i koji su osloboeni ispravnim znanjem: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju cetiri temelja sabranosti... U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju blagonaklonosti... U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani sabranosti paznje na dah. Sabranost paznje na dah, monasi, negovana i redovno vezbana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost paznje na dah, negovana i redovno vezbana, vodi do savrsenstva cetiri temelja sabranosti; cetiri temelja sabranosti, negovana i redovno vezbana, vode do savrsenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora prosvetljenja, negovani i redovno vezbani, mudrost i izbavljenje dovode do savrsenstva. Sabranost paznje na dah A kako to negovana i redovno vezbana sabranost paznje na dah daje veliki plod i veliku blagodet? Tako sto, monasi, otisavsi u sumu, u podnozje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrstenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udise i, sabran, on izdise. Na taj nacin negovana i redovno praktikovana, sabranost paznje na dah daje veliki plod i veliku blagodet. Usavrsavanje temelja sabranosti A kako to negovana, kako to redovno vezbana sabranost paznje na dah dovodi cetiri temelja sabranosti do savrsenstva? Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces. Jer puna paznja posveena udisanju i izdisanju je, kazem vam, jedno od oseanja. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kazem vam, ne moze razviti sabranost paznje na telo. Posto se mudro odrekao zelje i zaljenja, boravi on u savrsenoj ravnodusnosti. Na taj nacin, monasi, negovana i redovno vezbana sabranost paznje na telo dovodi cetiri temelja sabranosti do savrsenstva. Sedam faktora prosvetljenja A kako to negovana i redovno vezbana cetiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrsenstva? U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushienje. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savrsenom ravnodusnosu. Na taj nacin negovana i redovno vezbana cetiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrsenstva. Mudrost i izbavljenje A kako to negovani i redovno vezbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrsenstva? Tako sto, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istrazivanje stvarnosti, energiju, ushienje, smirenost, koncentraciju i ravnodusnost, zasnovane na neprianjanju, zasnovane na bestrasu, zasnovane na utrnuu, a sto sve rezultira odvraenosu. Na taj nacin negovani i redovno vezbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrsenstva. Vesela srca, monasi se obradovase recima Blazenog. Jednom je zgodom Blazeni boravio u Savatthiju, u istocnom gaju, u zgradi Migarine majke. Tada redovnik Anando, kad je pred vecer izasao iz osamljenog boravista, otie da posjeti Blazenoga. Kad ga je pozdravio i sjeo sa strane, redovnik Anando oslovi Blazenog ovako: ,,Jednom zgodom, gospodine, kad je Blazeni boravio kod plemena Sakya, u njihovu gradu Nagarakam, cuo sam neposredno od Blazenog i zapamtio ove rijeci: 'Anando, ja sada pretezno boravim u stanju nistavila sunnata. Kao i prije, Anando, tako i sada pretezno boravim u stanju nistavila. On tom predodzbom sume prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodzbe sela vise ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodzbe ljudi. Jedina briga koja postoji ogranicena je na jedinstvo paznje na osnovu predodzbe o sumi. Ovako usmjereno predocavanje ne ukljucuje nista sunnam od predodzbe sela, a ni od predodzbe ljudi. Neponisteno asunnatam je samo jedinstvo paznje na osnovu predodzbe o sumi. Tako za ono sto nije tu uvia: 'To nije nista'. Preostaje ono sto je tu. Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, prociseni pristup nistavilu sunnata. A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni predodzbi ljudi ni predodzbi sume, nego na osnovu predodzbe o zemlji odrzava jedinstvo paznje. Tom predodzbom zemlje pro- 33 zimlje, bistri, stisava i oslobaa duh. Kao kad se volovska koza napne na stotinu klinova, tako da na njoj ne ostane nijedan nabor, isto tako, Anando, isposnik ne poklanja paznju ni uzvisinama ni udubinama zemljista, ni nanosima rijeka, drvlju i kamenju, ni brdima, ni dolinama, nego na osnovu predodzbe o zemlji odrzava jedinstvo paznje. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodzbe ljudi vise ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodzbe sume. Jedina briga koja postoji ogranicena je na jedinstvo paznje na osnovu predodzbe o zemlji... To vazi i za formulaciju slijedeih stepeni redukcije noematskog podrucja. Odlomci 36 odnose se na cetiri stepena arupa-hanam. A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni predodzbi sume ni predodzbi zemlje, nego na osnovu predodzbe podrucja neogranicenog prostora odrzava jedinstvo paznje. Tom predodzbom podrucja neogranicenog prostora prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodzbe sume vise ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodzbe zemlje. Jedina briga koja jos preostaje ogranicena je na jedinstvo paznje na osnovu predodzbe podrucja neogranicenog prostora... A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni na predodzbu zemlje ni na predodzbu podrucja neogranicenog prostora, nego na osnovu podrucja neogranicene svijesti40 odrzava jedinstvo paznje. Tom predodzbom podrucja neogranicene svijesti prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh... A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni na predodzbu podrucja neogranicenog prostora ni na predodzbu podrucja neogranicene svijesti, nego na osnovu predodzbe podrucja ni-cega akinannam odrzava jedinstvo paznje. Tom predodzbom podrucja ni-cega prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodzbe podrucja neogranicenog prostora vise ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodzbe podrucja neogranicene svijesti. Jedina briga koja jos postoji ogranicena je na jedinstvo paznje na osnovu predodzbe podrucja ni-cega. Ovako usmjereno predocavanje ne ukljucuje nista sunnam od predodzbe podrucja neogranicenog prostora, a ni od predodzbe podrucja neogranicene svijesti. Neponisteno asunnatam je samo jedinstvo paznje na osnovu predodzbe podrucja ni-cega akinannam... A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni na predodzbu podrucja neogranicene svijesti ni na predodzbu podrucja ni-cega, nego na osnovu predodzbe ni-predocavanja-ninepredocavanja odrzava jedinstvo paznje. Tom predodzbom podrucja ni-predocavanja-ni-nepredocavanja prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh... A zatim, Anando, isposnik vise ne obraa paznju ni na predodzbu ni-cega ni na predodzbu podrucja ni-predocavanja-ninepredocavanja, nego na osnovu sabranosti samadhi duha eto bez obiljezja a-nimittam odrzava jedinstvo paznje. Tom sabranosu bez obiljezja prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh ittam. Jedina briga koja preostaje ogranicena je na ovo tijelo ciji zivot zavisi od sest podrucja osjetilnosti. Radi se o staroj indoiranskoj mitoloskoj teoriji sikustva ciji mitoloski karakter u modernoj filosofiji -- kod Humea i Kanta -- razotkrivaju tek M. Neponisteno asunnatam je samo ovo tijelo ciji zivot zavisi od sest podrucja osjetnosti. I dok tako vise ne obraa paznju ni na predodzbu podrucja ni-cega, a ni na predodzbu podrucja ni-predocavanja-ninepredocavanja, nego na osnovu sabranosti duha bez obiljezja odrzava jedinstvo paznje i tom sabranosu bez obiljezja prozimlje, bistri, stisava i oslobaa duh, isposnik spoznaje: 'Ova je sabranost duha bez obiljezja cvrsto utemeljena i proniknuta. Pa ipak je i sve ono sto je cvrsto utemeljeno i proniknuto tek nepostojana i prolazna pojava. U osloboenome se spoznaja osloboenja ocituje ovako: 'Iscrpljeno je raanje, izivljen je asketski zivot, ucinjeno je sta je trebalo uciniti, tako da vise nista ne preostaje. Taj je kult materije u Iranu dokinuo Zarathustra. U indijskim sistemima samkya i vaisesika raspravljaju se isti problemi na istom nivou teorijske apstrakcije kao kod Aristotela. O toj mogunosti raspravlja, ali je odbija, i Aristotel. De anima, 413a-414b, 246b. Briga koja jos preostaje ogranicena je na ovo tijelo ciji zivot zavisi od sest podrucja osjetnosti. Neponisteno je samo ovo tjelo ciji zivot zavisi od sest podrucja osjetnosti. Tako za ono sto nije tu uvia: 'To nije nista. Preostaje ono sto je tu. Svi asketi i brahmani, Anando, koji su u dalekoj proslosti dosegli potpuno cisto konacno nistavilo sunnata i odrzali se u njemu, dosegli su upravo to postpuno cisto i konacno nistavilo i odrzali se u njemu. I u budunosti -- kao i u sadasnjosti -- isto e tako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno cisto konacno nistavilo i odrze se u njemu, dosei upravo to potpuno cisto konacno nistavilo i odrzati se u njemu. Zato i vi, Anando, treba da nastojite da dosegnete to potpuno cisto konacno nistavilo i da se odrzite u njemu. A redovnik Anando je radosno prihvatio njegov govor. U budizmu ona oznacava dve vrste meditacije - jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao dah i svu paznju usmeravamo na oseaj strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu pocinjete da oseate smirenost uma, jer uklanjate sve druge podrazaje koji dolaze kroz cula. Objekti koje koristite sa smirenje jesu smirujui ako to uopste treba isticati! Ako hoete uzbuen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne u budisticki manastir, u disko na primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuenje, zar ne? Vibracije su tako snazne da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opcini. Ne treba da ulozite nimalo napora da biste gledali nesto sto je uzbudljivo, romanticno ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujuih objekta moze biti strasno dosadno. Sta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da ulozite napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantican, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora, jer nemate nikakvu stimulaciju spolja. Kod ove meditacije ne pokusavate da stvorite nekakvu sliku, ve samo da se skoncentrisete na uobicajeni oseaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite i odrzite svoju paznju na disanju. Kada to cinite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za snizavanje krvnog pritiska, posto smiruje srce. Dakle, ovo je praksa smirivanja. Mozete odabrati i druge objekte da se na njih koncentrisete, da vezbate odrzavanje paznje 38 sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objektom. Sa meditacijom uvida otvarate um za sve, ne birate neki poseban objekat da se na njega koncentrisete ili udubite u njega, ve posmatrate da biste razumeli kako se stvari odvijaju. A ono sto mozemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je svako culno iskustvo prolazno. Sve sto vidite, cujete, pomirisite, okusite, dodirnete; sva mentalna stanja - vasa oseanja, seanja i misli - jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i nestaju. U vipassani uzimamo ovu karakteristiku prolaznosti ili promene kao nacin gledanja na svako culno iskustvo koje se javi tokom sedenja. To nije neki filozofski stav ili verovanje u odreenu budisticku teoriju: prolaznost upoznajemo otvarajui svoj um da je posmatra i bude svestan onoga sto jeste. Ne radi se ovde o analiziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da budu ovakve ili onakve, iako nisu, pokusavajui zatim da otkrijemo zasto stvari nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu. Vezbajui uvid mi ne pokusavamo da analiziramo sebe, cak ni da nesto promenimo kako bi se poklopilo sa nasim zeljama. Tokom ove vezbe mi samo strpljivo posmatramo kako sve sto nastane takoe i nestaje, bilo da je mentalnog ili fizickog porekla. To dakle ukljucuje same organe cula, objekte cula, kao i svest koja se javlja pri kontaktu ovo dvoje. Tu su takoe mentalna stanja svianja ili nesvianja u odnosu na ono sto vidimo, mirisemo, okusimo, osetimo ili dodirnemo, imena koja svemu tome dajemo; i ideje, reci i pojmove koje stvaramo oko culnih iskustava. Dobar deo naseg zivota zasnovan je na pogresnim pretpostavkama, zasnovanim na nerazumevanju i nedovoljnom istrazivanju onoga sto jeste. Zato zivot za nekog ko nije probuen i svestan obicno postaje deprimirajui ili zbunjujui, pogotovo kada naiu razocarenja i nesree. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismo posmatrali stvari onakve kakve jesu. Na taj nacin vise ne reagujemo slepo na iskustva svojih cula, ve 39 ih razumemo, i kroz to razumevanje prestajemo da se dalje za njih vezujemo. Pocinjemo sami sebe da oslobaamo toga da budemo preplavljeni, zaslepljeni ili zavedeni spoljasnjosu stvari. Dakle biti svestan i probuen nije stvar postajanja ve bivanja takvim. Dakle, posmatramo stvari kakve jesu sada, umesto da radimo nesto sada kako bismo postali svesni u budunosti. Posmatramo telo kakvo jeste, sedei ovde. Ono citavo pripada prirodi, zar ne? Ljudsko telo pripada zemlji, potrebno mu je da ga u zivotu odrzavaju stvari koje poticu od te zemlje. Ne mozete ziveti samo od vazduha ili pokusati da uvezete hranu sa Marsa i Venere. Morate jesti ono sto zivi i raste na ovoj Zemlji. Kada telo umre, ono se vraa zemlji, trune i raspada se, postaje ponovo isto sto i zemlja. Ono sledi zakone prirode, stvaranja i unistavanja, raanja i umiranja. Nista sto je roeno ne ostaje vecno u jednom stanju, ono raste, stari i zatim umire. Sve stvari u prirodi, cak i sam univerzum, imaju svoj zivotni vek, roenje i smrt, pocetak i kraj. Sve sto opazamo i pojmimo menja se, nepostojano je. Zato vas nikada ne moze trajno zadovoljiti. U praktikovanju Dhamme mi takoe posmatramo ovu nemogunost zadovoljavanja culnog iskustva. Uocite samo u sopstvenom zivotu da uvek kada ocekujete da vas zadovolje objekti cula ili iskustva, to moze biti jedino privremeno, trenutno oseanje sree - a onda se menja. Razlog je u tome da ne postoji tacka u culnoj svesti koja ima kvalitet ili sustinu trajnosti. Zato je iskustvo cula uvek promenljivo i iz neznanja i nerazumevanja mi obicno od njega ocekujemo vise nego sto moze da nam da. Skloni smo da zahtevamo, ocekujemo i stvaramo razne vrste stvari, da bi potom bili samo uzasno razocarani, ocajni, ispunjeni tugom i strahom. Upravo nas ta ocekivanja dovode do ocaja, patnje, tuge i zalosti, naricanja, starosti, bolesti i smrti. A kako mozemo istraziti svest nastalu na osnovu cula? Um moze misliti u apstrakcijama, moze stvoriti najraznovrsnije ideje i slike, moze stvari uciniti vrlo suptilnim ili vrlo grubim. Postoji citava lepeza mogunosti od vrlo suptilnih stanja najvise sree i ekstaze do veoma grubih stanja patnje: od neba do pakla, mogli bismo slikovito rei. Ali ne postoji vecni pakao, ni vecni raj, zapravo ne moze se uociti ili zamisliti nijedno vecno stanje. Tokom meditacije, kada jednom pocnemo da uviamo ogranicenja, nepouzdanost, promenljivost svih culnih iskustava, pocinjete 40 isto tako da shvatate da ona ne pripadaju vama, nisu vasa, da su ona anatta, bez sopstva. Ovo je sustina znacenja kljucnog pojma u budizmu, anatta: nije nase svojstvo. Pogresno je naglasavati ovaj pojam kao 'bez duse'. Odatle potice negativna konotacija i zlonamerna kritika budizma da je 'religija bez duse'. Uviajui to, pocinjemo da se oslobaamo identifikacije sa culnim stanjima. I ovo cinimo ne kroz averziju prema njima, ve kroz razumevanje sta su ona zapravo. To je istina koju treba razumeti, ne verovanje. Anatta nije neko budisticko verovanje, ve stvarni uvid. No, ukoliko nikada u zivotu niste odvojili vreme za pokusaj da ovo istrazite i razumete, verovatno ete citav zivot provesti voeni pretpostavkom da vi jeste vase telo. Mozete pomisliti kako je to dobra ideja da mi nismo isto sto i nase telo, ali vi to zapravo niste jasno shvatili. Kroz ovu praksu meditacije, kroz istrazivanje i razumevanje stvari kakve one zaista jesu, pocinjemo sebe da oslobaamo vezanosti. Kada vise ne ocekujemo ili zahtevamo, tada naravno ne oseamo neizbezno ocajanje, tugu i bol kada ne dobijemo ono sto zelimo. Dakle, to je cilj - nibbana ili stanje u kojem ne posezemo za bilo kojim fenomenom koji ima svoj pocetak i kraj i koji nije nase sustinsko svojstvo. Kada napustimo ovu prikrivenu i naviknutu vezanost za ono sto se raa i umire, i sto nam nije svojstveno, tek tada stupamo u podrucje besmrtnosti. Sva mesta su mirna. To sto se neka cine uznemiravajuim jeste zbog nasih misli. Pa ipak, tiho mesto moze nekom pomoi da se smiri, pruzanjem sanse za vezbanje i samim tim za usklaivanje sa okolnom tisinom. Trebalo bi svi da budete svesni da je ovo vezbanje tesko. Vezbati druge stvari nije tako tesko, lako je, ali ljudski um je tesko obuciti. I Buda je vezbao svoj um. Um je jako vazan. Sve unutar ovog sklopa telo-um povezuje se u umu. Oci, usi, nos, jezik i telo primaju nadrazaje i salju ih u um, koji nadgleda sve druge culne organe. Zato je vazno da se um uvezbava. Ukoliko je um dobro uvezban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi jos postoje, to je zato sto um jos sumnja, sto ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi. Otuda, budite svesni da ste svi vi ovde dosli potpuno spremni za vezbanje Dhamme. Bilo da stojite, hodate, sedite ili lezite, orue koje vam je potrebno za vezbanje vam je uvek dostupno, bilo gde da ste. Ono je ovde, isto kao i Dhamma. Dhamma je nesto cega svuda ima u izobilju. Bas ovde, na zemlji, ili u vodi.... Dhamma je uvek ovde. Dhamma je savrsena i potpuna, ali nase vezbanje je ono koje jos nije potpuno. Uzviseni, potpuno prosvetljeni Buddha je poducavao nacinu koji svi mi mozemo vezbati i upoznavati Dhammu. To nije nesto veliko, malo je, ali ispravno. Na primer, pogledajte kosu. Ukoliko poznajemo makar i jednu vlas kose, tada poznajemo svaku vlas, kako svoju tako i drugih. Poznavajui jednu vlas kose, mi ih poznajemo sve. Ukoliko vidimo pravu prirodu stanja u nama tada takoe poznajmo sve druge ljude u svetu, zato sto su Jedan od mnogih manastirskih ogranaka Aan Caovog glavnog manastira, Wat Pa Pong. Takva je i Dhamma. Ona je mala stvar, a istovremeno je i velika. Videti istinu jednog stanja znaci videti istinu svih stanja. Kada poznajemo istinu onakvom kakva ona jeste, svi problemi se zavrsavaju. Pa ipak, vezbanje je tesko. Tesko je zbog zudnje, tanhe. Ali ukoliko vezbas voen zudnjom, nees videti Dhammu. Razmislite o tome, svi. Ukoliko ne zelite da vezbate ne mozete da vezbate. Morate prvo da zelite da vezbate pre nego sto stvarno pocnete da vezbate. Bilo da koracate napred, ili nazad, susretaete zudnju. Zbog ovoga su ucitelji u proslosti rekli da je ovo vezbanje nesto sto je uzasno tesko. Ne vidite Dhammu zbog zelje. Nekada je zelja vrlo snazna, zelite da vidite Dhammu smesta, ali Dhamma nije vas um -vas um jos nije Dhamma. Dhamma je jedno, a um je drugo. Nije da sve sto vi volite jeste Dhamma, a sve sto ne volite nije. Tako stvari ne stoje. U stvari nas um je, jednostavno, stanje Prirode, kao i drvo u sumi. Ukoliko zelite dasku ili gredu oni moraju poticati od drveta, ali drvo je i dalje drvo. Ono jos nije daska ili greda. Pre nego sto bi nam zaista moglo biti od koristi, moramo uzeti to drvo i obraditi ga u dasku ili gredu. To je i dalje isto drvo, ali transformisano u nesto drugo. U osnovi to je samo drvo, stanje prirode. Ali u svom sirovom stanju ono nije od velike koristi onima kojima je potrebna drvena graa. I nas um je ovakav. On je stanje Prirode. Kao takav on opaza misli, deli ih na lepe i ruzne i tako dalje. Ovakav um mora biti dalje obucavan. Ne mozemo ga ostaviti da bude takav kakav je. On je stanje Prirode... Obucite ga da shvati da on jeste stanje prirode. Razvijajte Prirodu tako da moze da odgovara nasim potrebama, to je Dhamma. Dhamma je nesto sto se mora vezbati i ostvariti iznutra. Ukoliko ne vezbate neete znati. Iskreno govorei, neete spoznati Dhammu samo citajui o njoj ili proucavajui je. Ili ukoliko je poznajete vase znanje je i dalje nepotpuno. Na primer, ova pljuvaonica. Svi znaju da je to pljuvaonica, ali ne znaju u potpunosti pljuvaonicu. Zasto je potpuno ne znaju? Ukoliko nazovem ovu pljuvaonicu tiganjem, sta ete vi rei? Zato sto vi u potpunosti ne znate pljuvaonicu. Kada biste znali tada ne bi bilo problema. Jednostavno biste pokupili predmet i dodali mi ga, zato sto u stvari i nema nikakve pljuvaonice. Ovo je pljuvaonica samo zahvaljujui konvenciji. Konvencija je prihvaena sirom zemlje, tako da je ovo pljuvaonica. Ukoliko neko zeli da ovo nazove tiganjem, ono moze biti i tiganj. Moze biti bilo sta, u zavisnosti od toga kako ga nazovemo. Ukoliko zaista znamo pljuvaonicu, cak i ukoliko je neko naziva tiganjem, nema problema. Kako god da je drugi nazovu, mi nismo zbunjeni zato sto nismo slepi za njenu pravu prirodu. Tako se poznaje i Dhamma. Sada se vratimo nama samima. Pretpostavimo da nam neko kaze, ,,Ti si lud! Iako mislite da to nije istina, neete se oseati prijatno. Sve postaje tesko zbog nasih ambicija da imamo i da postignemo. Zbog ovih zelja da dobijemo i budemo, zato sto ne znamo u saglasju sa istinom, mi nismo zadovoljni. Ukoliko znamo Dhammu, prosvetljeni smo Dhammom, pohlepa, odbojnost i iluzija nestaju. Kada razumemo kako stvari zaista stoje, ne postoji nista na cemu bi se te tri negativnosti zasnovale. Zasto je ovo vezbanje tako tesko i naporno? Cim sednemo da meditiramo, zelimo da postanemo smireni. Da nismo zeleli da naemo mir, ne bismo ni seli, ne bismo ni vezbali. Cim sednemo zelimo da mir odmah bude tu, ali zelja da um bude miran stvara zbunjenost i mi oseamo nemir. Zato Buddha kaze, ,,Ne govorite iz zelje, ne sedajte iz zelje, ne hodajte iz zelje... Sta god da radite, ne radite to sa zeljom. Ukoliko nesto ne zelite neete to ni raditi. Ukoliko nase vezbanje doe do ove tacke mozemo postati poprilicno obeshrabreni. Tek sto sednemo, u umu je zelja. To je zbog toga sto je nase telo i um tesko posmatrati. Ukoliko oni nisu nasi ili ne pripadaju nama, kome pripadaju? Tesko je razluciti ove stvari, moramo se osloniti na mudrost. Ako napustimo, tada ni ne vezbamo, zar ne? Zato sto smo napustili... Ako ne zelite da pojedete ljuske, zasto ste onda kupili i nju? Kako ete odgovoriti na ovakvo pitanje? Mi vezbamo sa zeljom. Da nije u nama bilo zelje, ne bismo ni vezbali. Vezbanje sa zeljom je tanha. Znate, razmisljanje na ovaj nacin moze da donese mudrost. Na primer, ovi kokosi: da li ete da pojedete i ljuske? Zasto ste ih onda uzeli? Zato sto jos nije doslo vreme da ih bacite. One su korisne za drzanje unutrasnjosti kokosa. Ukoliko, nakon sto ste pojeli kokos, bacite ljuske, nema problema. Nase vezbanje je ovakvo. Buddha je rekao: ,,Ne postupajte voeni zeljom, ne govorite iz zelje, ne jedite iz zelje. To znaci radite to ne vezujui se. Kao i kod kupovine kokosa na pijaci. Neemo pojesti ljuske, ali jos nije vreme da ih bacimo. Ovakvo je i vezbanje. Pojam i transcendencija 45 su koegzistentni, kao i kokos. Srz i ljuska su zajedno. Kada ih kupujemo, kupujemo ih zajedno. Ukoliko neko zeli da nas optuzi da jedemo kokosove ljuske to je njegov problem, mi znamo sta radimo. Mudrost je nesto sto svako od nas pronalazi za sebe. Da bismo je pronasli, ne treba da se kreemo ni brzo ni sporo. Sta treba da uradimo? Treba da odemo tamo gde nema ni brzine ni sporosti. Brzina ili sporost nisu pravi nacin. Ali svi smo mi nestrpljivi, svi smo u zurbi. Cim nesto pocnemo, ve zelimo da odjurimo do kraja, ne zelimo da kasnimo. Kada doe do popravljanja sopstvenih umova, neki ljudi odlaze predaleko... Oni zapale mirisni stapi, zauzmu polozaj i zavetuju se: ,,Sve dok stapi potpuno ne izgori, Pojam sammuti odgovara pretpostavljenoj ili privremenoj stvarnosti, dok transcendencija vimutti odgovara osloboenju od nje same ili njene iluzije. Donevsi takav zavet, oni sednu. I cim sednu Marine 46 horde ih napadnu sa svih strana. Sede samo trenutak i ve misle da je stapi sigurno izgoreo. Stisnu zube i sede jos malo, oseajui vrelinu, uzbuenje, rastresenost i zbunjenost... Nije jos ni do pola! Ovo samo daje snagu frustracijama i preprekama. Zove se prepreka ljutnje. Ne mogu da krive druge, pa zato krive sebe. U stvari, nije neophodno da se prolazi kroz sve ovo. Koncentrisati se znaci koncentrisati se ne vezujui se, a ne koncentrisati sebe vezujui sebe u cvor. Ali mozda citamo spise, o Budinom zivotu, kako je seo pod bodhi drvo i resio: ,,Sve dok ne dostignem najvise prosvetljenje neu ustati sa ovog mesta, pa cak i ako mi se krv sasusi u zilama. Da uradite isto kao Buda. Ali niste razmotrili da su vasa kola samo mala kola. Budina kola su bila zaista ogromna, on je mogao sve postii u jednom pokusaju. Samo sa svojim siusnim, malenim kolima, kako je mogue da sve postignete odjednom? To je potpuno druga prica. Zasto razmisljamo na taj nacin? Zato sto smo previse ekstremni. Ponekad idemo prenisko, a ponekad previsoko. Tacku balansa je tesko pronai. Sada govorim iz svog iskustva. U proslosti moje vezbanje bilo je ovakvo. Vezbanje sa ciljem da se prevazie zelja... Ako ne zelimo, mozemo li da vezbamo? Tu sam se zaglavio. Ali vezbati sa zeljom je patnja. Nisam znao sta da radim, bio sam zbunjen. Tada sam shvatio da je neprekidno vezbanje vrlo vazna Mara je budisticka personifikacija zla, iskusavalac, sila koja se suprostavlja bilo kakvom pokusaju razvoja dobrote i vrline. Mora se vezbati konstantno. Usavrsavajte vezbanje, ne dopustite da se pretvori u potpunu katastrofu. Vezbanje je jedno, a katastrofa drugo. Kada se oseaju lenjim, oni se ne optereuju vezbanjem, jedino vezbaju kada se oseaju punim energije. Ovako sam i ja radio. Pitate se sada, da li je ovo ispravno? Vezbati kada se ovako oseate, a ne vezbati kada ne: da li je ovo u saglasnosti sa Dhammom? Da li je pravilno? Da li je u skladu sa Ucenjem? Upravo to je ono sto vezbanje cini nestalnim. Bilo da se dobro oseate ili ne, trebate da vezbate na isti nacin: tome je Buda ucio. Veina ljudi ceka da bude raspolozena za vezbanje; kada nisu raspolozeni, onda se ne zamaraju. Na kraju tako i zavrse. U pravom vezbanju, bilo da si sretan ili neraspolozen, ti vezbas; bilo da je tesko ili lako, ti vezbas; bilo da je vrue ili hladno, ti vezbas. U pravom vezbanju, bilo da stojis, hodas, sedis ili lezis, moras imati nameru da postojano nastavis vezbanje, cinei svoj sati paznju konstantnim u svim polozajima. Na prvi pogled se cini da bi trebao da stojis jednako koliko i hodas, da hodas jednako koliko i sedis, da sedis jednako koliko i lezis... Pokusao sam, ali nisam to mogao da uradim. Ukoliko meditant hoe svoje stajanje, hodanje, sedenje i lezanje ucini jednakim, koliko li e dana uspeti to da izdrzi? Stajati pet minuta, sedeti pet minuta, lezati pet minuta... Nisam to mogao dugo da radim. Tako sam seo i jos malo porazmislio o svemu. Ljudi u ovom svetu ne mogu ovako da vezbaju! Stajanje, hodanje, sedenje, lezanje... Uciniti polozaje konstantnim na nacin kako je objasnjeno u knjigama je nemogue. Mogue je da imas sati- paznju, sampajańńu - samosvest i pańńu sveobuhvatnu mudrost. To mozemo da uradimo. To znaci da dok stojimo imamo sati, dok hodamo imamo sati, dok sedimo imamo sati, dok lezimo imamo sati - neprekidno. Okreemo svesnost ka nasem stajanju, hodanju, sedenju, lezanju -- ka svim polozajima. Kada je um ovako uvezban, stalno e sebe podseati recju Buddho, Buddho, Buddho... Znanje sta je dobro, a sta lose u svakom trenutku. Da, to je mogue. Ovo je zapocinjanje prave prakse. Sto znaci, bilo da stojimo, hodamo, sedimo ili lezimo postoji nepomuen sati. Tada treba da razumete ona stanja koja treba napustati i ona koja treba razvijati. Poznajete sreu, poznajete nesreu. Kada poznajete sreu i nesreu vas um e se smiriti na tacki koja je slobodna i od sree i od nesree. Srea je meki put, amasukha llikanuyogo. Nesrea je kruti put, attakilamathanuyogo. Znamo kada um stremi bilo radosti ili nesrei, i tada ga zaustavljamo, ne dopustamo mu da se prepusti. Imamo ovu vrstu opreznosti, sledimo jedini put, jedinstvenu Dhammu. Predani smo opreznosti, ne dopustamo umu da sledi svoje sklonosti. Ali u vasem vezbanju se sve to i ne odvija bas tako, zar ne? Vi sledite svoje zelje. Ukoliko pratite svoje zelje sve je jednostavno, zar ne? Ali to je spokojstvo koje prouzrokuje patnju, kao sto se neko ne zeli da radi. Odmara se, ali kada doe vreme za jelo, nema ga. Tako sam se u proslosti borio sa mnogim stranama Budinog ucenja, ali nisam mogao da ga pobedim. Prihvatam da su mnoga ucenja Budina potpuno ispravna, uzeo sam ta ucenja i koristio ih da obucavam i sebe i druge. Vezbanje koje je vazno jeste patipada. Jednostavno, ona je sve nase razlicite aktivnosti, stajanje, hodanje, sedenje, lezanje i sve ostalo. Ovo je patipada tela. A sada patipada uma: koliko puta ste se danas oseali lose? Koliko ste se puta oseali odlicno? Da li je bilo uopste uocljivih oseanja? Moramo upoznati sebe na ovaj nacin. Zapazivsi ta oseanja, Ovo dva ekstrema je Buda opisao kao pogresna u svom prvom govoru. Koje god jos uvek ne mozemo da ostavimo, moramo sa njim da radimo. Kada vidimo da jos uvek ne mozemo da ostavimo neko specificno oseanje, moramo ga uzeti i ispitati mudrosu. Na primer, kada se osea to energicno, vezbajte, ali i onda kada se oseate lenjo pokusajte da nastavite vezbanje. Ako ne mozete da nastavite punom snagom, pokusajte bar sa pola. Nemojte da potrosite dan zbog lenjosti i nevezbanja. To vodi u katastrofu, to nije put oplemenjivanja. Cujem da ljudi govore: ,,Oh, mi je stvarno bilo lose. Nisam uopste mogao da vezbam. Ako ne vezbaju kada je smrt blizu, pa kada e uopste vezbati? Ne, oni se zaborave u radosti. A ako pate opet ne vezbaju, zaborave se u bolu. Ne znam kada ljudi misle da vezbaju! Oni samo mogu da vide da su bolesni, da pate, da su skoro mrtvi zbog groznice... Tako je, gde je tesko tu je i vezbanje. Kada se ljudi oseaju sretnima samo to im je u glavama i oni postanu razmetljivi i sujetni. Moramo da negujemo nase vezbanje. Znaci, bilo da ste sretni ili nesretni, morate isto da vezbate. Ako se oseate dobro treba da vezbate, a ako se oseate lose treba opet da vezbate. Ovo je pogresno, a ne ispravno misljenje. To je razlog zbog koga su svi ucitelji iz proslosti neprekidno vezbali svoje srce. Ako stvari idu u pogresnom smeru, pustimo ih da budu u telu, a ne u umu. U mome vezbanju bilo je trenutaka, nakon vezbanja od oko pet godina, kada sam oseao da je zivot sa drugima prepreka. Seo bih u svoju kuti, pokusavao da meditiram, a ljudi su neprekidno dolazili na razgovor, uznemiravajui me. Pobegao sam da bih ziveo sam. Mislio sam da ne mogu vezbati sa tim ljudima sto me uznemiravaju. Bilo mi je dosta, pa sam otisao u mali, osamljeni manastir u sumi, blizu jednog seoceta. Bio sam tamo sam, nisam pricao ni sam kim - zato sto i nije bilo nikoga sa kim bi se moglo pricati. Bilo bi dobro imati iskusenika ili pa-kowa 49 ovde sa mnom. Mogao bi mi pomoi oko nekih malih poslova. Rekao si da ti je dosta tvojih prijatelja, dosta monaha i iskusenika, a sada zelis iskusenika. Gde su svi ti dobri ljudi, mozes li da naes nekoga? Gde es da pronaes dobru osobu? U celom manastiru bili su samo losi ljudi. Ti mora da si bio jedina dobra osoba, kada si tako pobegao! Moras da ih ovako pratis, da pratis delove sopstvenih misli sve dok ne uvidis.... Gde se dobra osoba moze pronai. Ne postoje dobri ljudi, moras da dobrotu potrazis negde drugde, moras da pogledas unutar sebe. Ukoliko si tu dobar, tada gde god odes bie dobro. Bilo da te drugi kritikuju ili pohvaljuju, i dalje si dobar. Ukoliko nisi dobar, tada kada te drugi kritikuju, pobesnis, a kada te hvale, prijatno ti je. Dobrota se mora potraziti unutra. Cim sam ovo shvatio zelja za bezanjem je nestala. Kasnije, kada god bi mi se javila ta zelja, pustao sam je da proe. Kada god bi se javila bio sam je svestan i zadrzavao sam svoju svesnost na njoj. Tako sam imao cvrstu osnovu. Bilo gde da sam ziveo, bilo da su me ljudi osuivali ili sta drugo govorili, razmisljao sam kako sustina nije u tome da li su oni dobri ili losi. Dobro ili zlo mora biti vieno unutar nas samih. Kakvi god da su drugi ljudi, to je njihova briga. Kakav god da je dan on je jednostavno takav. Zaista vi samo krivite vreme za sopstvenu Pa - kow: kandidat osam pravila, koji cesto zivi sa bhikhuima poboljsavajui sopstvenu meditativnu praksu, a pomaze im u odreenim poslovima koji su Vinaya pitakom zabranjeni za bhikkhue. Moramo da vidimo Dhammu unutar nas, da tu postoji pouzdani mir. Za sve vas koji ste dosli da vezbate ovde, cak iako je to samo na nekoliko dana, mnoge stvari e se desiti. Mogu nastati mnoge stvari kojih niste ni svesni. Mozda ispravno razmisljanje, mozda pogresno... Zato kazem da je ovo vezbanje tesko. Ako neki od vas postignu izvestan mir kada sednu da meditiraju, ne zurite da cestitate sami sebi. Takoe, ukoliko postoji zbunjenost, ne optuzujte sebe. Ako se stvari cine dobrima ne radujte im se, a ako su lose nemojte da ih odbacujete. Samo ih posmatrajte, gledajte sta je to sto imate. Samo posmatrajte, ne optereujte se suenjem. Ako su dobre, ne vezujte se brzo za njih, ako su lose, ne lepite se za njih. I dobro i lose mogu da povrede, zato se ne vezujte odmah za njih. Vezbanje jeste da jednostavno sednete, sednete i posmatrate sve ovo. Nemojte da samo hvalite vas um ili samo da ga osuujete, shvatite pravo vreme za ove stvari. Kada je vreme za cestitanje onda cestitajte, ali samo malo - ne preterujte. Kao i sa vaspitavanjem deteta - ponekad morate da ga malo udarite. U nasem vezbanju ponekad moramo da kaznimo sami sebe, ali ne kaznjavajte se non-stop. Ukoliko se stalno kaznjavate, zacas ete se okrenuti necem prijatnijem. Tako se ne vezba. Mi vezbamo u skladu sa Srednjim putem. Sta je Srednji put? Srednji put je tesko slediti, ne mozete se osloniti na vasa raspolozenja i zelje. Nemojte da mislite da je samo sedenje sa zatvorenim ocima vezbanje. Ukoliko mislite da je samo to nacin, brzo promenite svoje misljenje. Neprekidno vezbanje jeste posveenost vezbanju dok stojimo, hodamo, sedimo i lezimo. Kada sedate da meditirate, shvatite da jednostavno menjate polozaj. Ako ovako shvatate, biete mirni. Gde god da ste, konstantno ete zauzimati stav vezbanja, imaete stabilnu sabranost unutar sebe. Nema temeljne smirenosti zato sto ste je gubili tokom dana. Ako ovako vezbate, vas um se postepeno sve vise i vise udaljava od vezbanja. Kada upitam neke od 51 mojih ucenika: ,,Kako ide sa meditacijom? Oni mogu da izdrze mesec ili dva, ali za godini ili dve sve je gotovo. Zasto je to tako? Zato sto ne ukljucuju ovu sustinsku stvar u svoje vezbanje. Kada zavrse svoje sedenje oni gube svoj samadhi. Sede sve krae i krae, sve dok ne dou do trenutka u kom cim su seli zele da zavrse. Na kraju ni ne sednu. To je isto kao i klanjanje Budinom kipu. Na pocetku se trude da se poklone svake veceri pred spavanje, ali nakon nekog vremena umovi pocinju da im lutaju. Uskoro se ne optereuju klanjanjem uopste, samo klimnu glavom, dok najzad i to ne nestane. Odbacuju vezbanje u potpunosti. Zato razumite vaznost sati, vezbajte neprekidno. Ispravno vezbanje je neprekidno vezbanje. Bilo da stojite, hodate, sedite ili lezite, vezbanje se mora nastaviti. To znaci da se vezbanje, meditacija, cini u umu, a ne u telu. Ukoliko nas um poseduje predanost, savestan je i marljiv, tada e postojati sabranost. Um je taj koji nadgleda sve sto radimo. Kada pravilno razumemo, tada i pravilno vezbamo. Cak i kada cinimo samo malo i to je u redu. Na primer, kada zavrsite sedeu meditaciju, podsetite sebe da niste u stvari zavrsili meditaciju, ve jednostavno promenili polozaj. Vas um je i dalje miran. Bilo da stojite, hodate, sedite ili lezite imate sati sa sobom. Ukoliko imate ovakvu vrstu sabranosti, mozete da zadrzite vase unutrasnje vezbanje. Navece kada ponovo sedate, vezbanje se nastavlja neometano. Vas trud nije propao, omoguavajui umu da postigne mir. Ovo se zove neprekidno vezbanje. Bilo da pricamo ili da cinimo druge stvari, pokusajte da vezbanje ucinite neprekidnim. Ukoliko nas um neprekidno ima sabranost i samosvest, nase vezbanje e se prirodno razvijati, postepeno e se ujedinjavati. Um e nai mir, zato sto e znati sta je dobro, a sta lose. Uvidee sta se desava unutar nas i ostvariti mir. Ukoliko hoemo da razvijemo silu moralnu vrlinu ili samadhi nepokolebljivost uma moramo prvo da posedujemo pańńu mudrost. Neki ljudi misle da e razvijati moralnu vrlinu, samadhi sledee godine, a godinu posle toga razvijae mudrost. Misle da su ove tri stvari odvojene. Misle da e napredovati, ali ako um nije koncentrisan samadhi , kako e to uraditi? Ukoliko 52 nema razumevanja pańńa , kako e to uraditi? Bez samadhi i pańńa, sila e biti nepotpuna. U stvari ovo troje ukrstaju se u istoj tacki. Kada imamo silu imamo i samadhi, kada imamo samadhi imamo i pańńu. Oni su jedno, kao mango. Bilo da je mali ili potpuno izrastao, to je i dalje mango. Kada je sazreo i dalje je isti mango. Ukoliko razmisljamo ovako jednostavnim pojmovima lakse emo to da vidimo. Ne moramo da naucimo mnogo stvari, ve samo ovo - da shvatimo nase vezbanje. Kod meditacije neki ljudi ne dobiju ono sto zele, pa tako jednostavno odustanu, govorei da jos nemaju vrline da vezbaju meditaciju. Mogu da rade lose stvari, imaju za to talenat, ali nemaju talenat da cine dobro. Odustaju, govorei da nemaju dovoljno dobro uporiste. Takvi su ljudi, priklanjaju se svojim slabostima. Sada kada imate sansu da vezbate, molim vas razumite da bilo da otkrijete da je tesko ili lako razvijati samadhi, to potpuno zavisi od vas, ne od samadhija. Ako je tesko, to je zato sto pogresno vezbate. Ukoliko je nase razumevanje ispravno, tada je i sve ostalo ispravno: ispravan razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan nacin zivljenja, ispravan napor, ispravan sabranost, ispravna koncentracija - osmostruki put. Kada imamo ispravno razumevanje svi ostali faktori slede. Sta god da se desi, nemojte da dopustite da vas um skrene sa smera. Gledajte unutar sebe i jasno ete videti. Za najbolje vezbanje, kako ga ja vidim, nije neophodno da procitate mnogo knjiga. Uzmite sve knjige i zakljucajte ih negde. Citajte samo sopstveni um. Zatrpavali ste se knjigama od trenutka kada ste posli u skolu. Sada kada imate priliku i imate vremena, uzmete knjige, stavite ih u orman i zakljucajte ga. Citajte samo svoj um. Samo ovim jednim oruzjem mozete sve da posecete. Za vreme jednomesecnog boravka u ovom sumskom manastiru napraviete mnogo vaznih stvari. Sta god da se pojavi, samo mu prilepite tu oznaku... I vremenom, kada doe red, ponovo e se javiti... Videete ono sto vas je lagalo mesec i vise, godinu i vise, od dana kada ste se rodili. Tu je samo to sto vas je dugo lagalo. Uvidite to i shvatite kako stoje stvari. Kada vase vezbanje dosegne ovu tacku, neete se lepiti za utiske, zato sto su svi utisci nepouzdani. Da li ste to ikada primetili? Mozda primetite sat i pomislite: ,,O kako je lep. Ne zadugo, dojadila vam je, ponovo. Gde je tu izvesnost? Ukoliko vidimo sve stvari kao neizvesne, tada njihova vrednost opada. Sve stvari postaju nevazne. Zasto da se drzimo stvari koje nemaju vrednost? Cuvamo ih onako kao sto bismo mozda cuvali staru krpu da njome obrisemo noge. Sve culne podrazaje vidimo kao jednako vredne zato sto svi imaju istu prirodu. Kada shvatimo te podrazaje shvatamo i svet. Svet su podrazaji i podrazaji su svet. Ukoliko nismo njima prevareni, nismo prevareni ni svetom. Ukoliko nismo prevareni svetom nismo prevareni ni podrazajima. Um koji ovo vidi imae stabilnu osnovu znanja. Takav um nee imati mnogo problema. Koje god probleme da ima, moze da ih resi. Kada vise nema problema, nema vise ni sumnji. Umesto njih dolazi mir. Ukoliko zaista vezbamo, to mora biti ovako. Ovo je veoma vazno. Ne pokusavajte da svojom praksom bilo gde stignete. Sama zelja da budete osloboeni ili da budete prosvetljeni bie ona zelja koja sprecava vase oslobaanje. Mozete se truditi koliko hoete, , marljivo vezbati dan i no, ali ako vam je u umu zelja da nesto postignete, nikada nee pronai mir. Energija te zelje bie uzrok sumnje i nespokojstva. Bez obzira koliko dugo ili vredno vezbate, iz zelje nee iznii mudrost. Zato, jednostavno se opustite. Pazljivo posmatrajte svoj um i telo, ali ne pokusavajte bilo sta da postignete. Ne vezujte se cak ni za praksu koja vodi ka prosvetljenju. A sta je sa snom? Koliko bi trebalo da spavam? Nemojte mene da pitate, ja vam ne mogu rei.. Obicno je dobar prosek cetiri sata nou. Meutim, ono sto je vazno je da posmatrate i upoznate sebe. Ako pokusate da premalo spavate, telo e biti iscrpljeno i sabranost paznje e biti tesko odrzati. Suvise sna vodi do otupelog ili nemirnog uma. Pronaite za sebe prirodan balans. Pazljivo posmatrajte um i telo i vodite racuna koliko spavate, sve dok ne pronaete optimum. Ukoliko se probudite, a onda okrenete na dugu stranu da biste jos dremali, to je necistoa uma. Kad otvorite oci uspostavite pazljivost sto je mogue pre. A sta je sa jelom? Koliko bi trebalo da jedem? Sa jelom je isto kao i sa spavanjem. Hrana je neophodna da bi se odrzavalo telo. Hranu posmatrajte kao lek. Jedete li previse, pa ste zato posle obroka pospani i stalno se gojite? Istrazite sopstveno telo i um. Nema potrebe za gladovanjem. Umesto toga, eksperimentisite sa kolicinom hrane koju unosite. Pronaite prirodnu ravnotezu za svoje telo. Sledei asketsku praksu, stavite sve sto pojedete za jedan obrok u istu posudu. Tada lako mozete da prosudite o kojoj se 55 kolicini radi. Pazljivo posmatrajte sebe dok jedete. Sustina naseg vezbanja je upravo to. Nista specijalno ne morate da radite. Tada ete znati sta je za vas prirodna ravnoteza. Jesu li umovi Azijata i Zapadnjaka razliciti? U osnovi, ne postoje razlike. Nasi obicaji i jezici mogu izgledati drugaciji, ali ljudski um ima prirodne karakteristike koje su iste za sve ljude. Pohlepa i mrznja su iste i u umu Istocnjaka i u umu Zapadnjaka. Patnja i prestanak patnje su isti za sve ljude. Je li preporucljivo citati ili proucavati kanonske tekstove kao deo prakse? Budina Dhamma se ne moze pronai u knjigama. Ako zaista hoete da vidite o cemu je Buda govorio, nije neophodno da se bakete oko knjiga. Ispitujte kako oseanja nastaju i nestaju, kako misli nastaju i nestaju. Ne vezujte se za bilo sta. Samo budite svesni onoga sto je mogue uociti u umu. To je put do Budine istine. Ako praznite posudu sa otpacima ili cistite toalet, ne oseajte kao da to cinite za nekog drugog. Dhamma je i u cisenju otpadaka. Nemojte misliti da vezbate samo kad sedite, nogu prekrstenih. Neki od vas zale se da nemate dovoljno vremena za meditaciju. Imate li dovoljno vremena da disete? To je vasa meditacija: sabranost paznje, prirodnost u svemu sto radite. Zasto nema razgovora sa uciteljem svaki dan? Ako imate neka pitanja, mozete doi u bilo koje vreme i postaviti ih. Ali mi ovde nemamo redovne, svakodnevne intervjue. Ako vam bude odgovarao na svako pitanje koje vam padne na pamet, nikada neete okoncati taj proces sumnje u svome umu. Kljucno je da naucite da sami sebe istrazujete, da sami sebe intervjuisete. Pazljivo saslusajte govor o Dhammi svakih nekoliko dana, tada to ucenje uporedite sa svojom praksom. Ko je taj sto sumnja? Jedino kroz samoistrazivanje mozete razumeti. Ako ubijem slucajno nekog insekta, je li to lose? Sila ili disciplina i moral jesu sustinski vazni za praksu, ali ne smete se slepo vezivati za pravila. U ubijanju zivotinja ili u krsenju nekog drugog pravila vazna stvar jeste volja, namera. Ne treba suvise da se brinete oko monaske discipline. Ako je koristite na pravi nacin, ona potpomaze praksu, ali neki monasi su toliko zaokupljeni pravilima da ne mogu ni da spavaju. Disciplinu ne treba nositi kao neki teret. U nasoj praksi ovde osnova jeste disciplina, dobra disciplina plus asketska pravila i vezbe. Biti svestan i voditi racuna cak i o mnogim sporednim pravilima, kao i o osnovnih 227 pravila, donosi veliku korist. To zivot cini veoma jednostavnim. Nema potrebe da se kolebamo kako da postupamo, tako da mozete izbei razmisljanje i jednostavno biti pazljivi. Disciplina nam omoguuje da zajedno zivimo skladno, zajednica je bez trzavica. Spolja gledano svako izgleda i radi isto. Disciplina i moral su kameni temeljci za dalju koncentraciju i mudrost. Ispravnom upotrebom monaske discipline i asketskih pravila, prinueni smo da zivimo jednostavno, da ogranicimo svoj posed. Tako ovde imamo kompletnu Budinu praksu: uzdrzavaj se od loseg i cini dobro, zivi jednostavno, zadovoljavajui osnovne potrebe, procisti svoj um. To znaci, budi pazljiv u odnosu na svoj um i telo u bilo kom da je polozaju: sedeem, stojeem, hodajuem ili lezeem. Sta mogu da uradim sa sumnjama? Ima dana kad sam ophrvan sumnjama o praksi, sopstvenom napredovanju ili ucitelju. Sumnja je prirodna pojava. Svako pocinje sa sumnjama. Od njih mozete mnogo toga nauciti. Ali je vazno da se ne identifikujete sa svojim sumnjama: to znaci, ne dopustite da vas one zarobe. One e vas um vrteti u stalno istom krugu. Umesto toga, posmatrajte citav taj proces sumnjanja ili cuenja. Vidite ko je taj koji sumnja. Vidite kako sumnja nastaje i nestaje. Tada vise neete biti zrtva svojih sumnji. Iskoraciete iz njih i um e vam biti miran. Tada mozete videti kako sve stvari dolaze i odlaze. Samo napustite ono za sta ste vezani. Napustite svoje sumnje i jednostavno posmatrajte. Tako ete okoncati sumnje. Danas izgleda da ima toliko ucitelja i toliko razlicitih sistema meditacije da to zbunjuje. To vam je kao da idete u grad. Mozete mu prii sa severa, sa jugoistoka, iz raznih pravaca. Cesto se ti sistemi razlikuju samo spolja. Bilo da idete jednim ili drugim putem, brzo ili polako, ako ste pazljivi, sve je to isto. Postoji samo jedna kljucna tacka, a to je da svaka dobra praksa mora na kraju doi do - nevezivanja. U krajnjoj liniji, svaki sistem meditacije mora biti oslobaanje. Ne vezujemo se ni za ucitelja. Ukoliko sistem vodi ka napustanju, ka neprianjanju, onda je to ispravna praksa. Mozete zeleti da putujete, da posetite druge ucitelje i isprobate druge sisteme. Neki od vas su to ve cinili. To je prirodna zelja. Ali ustanoviete da vas hiljadu postavljenih pitanja i poznavanje mnogih sistema nee dovesti blize istini. Na kraju e vam postati dosadno. Uvideete da jedino kad zastanete i istrazite sopstveni um mozete otkriti to o cemu je Buda govorio. Nema potrebe da idete i tragate izvan sebe. Na kraju se uvek morate vratiti da se suocite sa sopstvenom prirodom. I tek tu mozete razumeti Dhammu. Cesto izgleda da mnogi monasi ovde uopste ne vezbaju. Izgledaju nemarni i nepazljivi. Ne treba se obazirati na druge ljude. To vam nee pomoi u vasem vezbanju. Ako ste ozlojeeni, posmatrajte tu ozlojeenost u svom umu. Ako necija disciplina nije dobra ili neko nije dobar monah, nije na vama da prosuujete. Neete otkriti mudrost posmatrajui druge. Monaska disciplina jeste alatka koju treba koristiti u sopstvenoj meditaciji. Ona nije oruzje za kritikovanje ili pronalazenje tuih gresaka. Niko ne moze vezbati umesto vas, niti vi mozete vezbati za nekog drugog. Samo budite svesni onoga sto cinite. To je put kojim treba da vezbate. Bio sam izuzetno pazljiv u obuzdavanju cula. Uvek pogled drzim oboren i svestan sam svakog svog postupka. Kada jedem, na primer, ne zurim i nastojim da pratim svaki korak: zvakanje, ukus, gutanje itd. Svaki korak koji nacinim je promisljen i sa paznjom. Vezbam li na pravi nacin? Trebalo bi da o tome vodimo racuna tokom celog dana. Ali ne preterujte u tome! Hodajte, jedite i ponasajte se prirodno. I onda razvijte prirodnu sabranost paznje na ono sto se dogaa u vama. De gurajte svoju meditaciju i sebe u bilo kakve zbunjujue obrasce. To je samo jos jedna forma zelje. Strpljenje i postojanost su neophodni. Ako se ponasate prirodno i sabrani ste, i mudrost e prirodno doi. Je li neophodno dugo sedeti? Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da sto duze mogu da sede to mora da su mudriji. Viao sam kokoske kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti paznje u bilo kojem da ste polozaju. Vasa praksa treba da pocne cim se ujutru probudite. I treba da se nastavi sve dok ne zaspite. Ne lupajte glavu oko toga koliko dugo mozete da sedite. Vazno je da ste pazljivi bilo da radite ili sedite ili idete da okupate. Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi e umreti u pedesetoj, neki u sezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni vasa praksa nee biti identicna. Ne razmisljajte i ne brinite oko toga. Pokusajte da bude sabrani i pustite da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada vam um postati smireniji u svakoj situaciji. Postae miran poput bistrog sumskog jezera. I onda e razne vrste prekrasnih i retkih zivotinja doi da piju iz tog jezera. Jasno ete videti prirodu svih stvari sankhara u ovom svetu. Videete mnoge divne i neobicne stvari kako dolaze i odlaze. Ali vi ete biti mirni. Pojavljivae se problemi i viete istovremeno moi da vidite kroz njih. To je srea Bude. Jos uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokusavam da budem sabran na jednu stvar.. Ne brinite zbog toga. Pokusajte da svoj um odrzite u sadasnjosti. Sta god da se pojavi u umu, samo ga posmatrajte. Ne vezujte se za to. Cak ni ne zelite da se otarasite misli. Tada e um dostii svoje prirodno stanje. Nema razdvajanje na dobro i lose, toplo i hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopste. Postoji samo ono sto jeste. Kada idete u prosnju hrane, nema potrebe da cinite bilo sta posebno. Jednostavno hodajte i 59 posmatrajte ono sto jeste. Nema potrebe da se vezujete za izolovanje ili osamu. Gde god da ste, upoznajte sebe tako sto ste prirodni i pazljivi. Ako se javi sumnja, posmatrajte je kako dolazi i odlazi. Ni za sta se ne vezujte. To je kao da idete putem. S vremena na vreme naii ete na prepreke. Kada se susretnete sa necistoama, samo ih uocite i prevaziite ne vezujui se za njih. Ne razmisljajte o onim preprekama koje ste ve savladali. Ne brinite o onima koje niste jos ni videli. Drzite se sadasnjeg trenutka. Ne lupajte glavu oko duzine puta ili o odredistu. Pored cega god da proete, ne vezujte se za to. Na kraju e um dostii svoju prirodnu ravnotezu kada je vezbanje automatsko. Sve stvari dolaze i prolaze same od sebe. Jeste li ikada citali Altar sutru sestog patrijarha, Hui Nenga? Hui Nengova mudrost je veoma britka. To je veoma duboko ucenje i nije bas lako za pocetnike da ga razumeju. Ali ako vezbate sa nasom disciplinom i strpljenje, ako vezbate nevezivanje, na kraju ete razumeti. Jednom sam imao ucenika koji je boravio u kolibi prekrivenoj travom. Ta kisna sezona bila je bogata padavinama ijednoga dana snazan vetar oduvao mu je pola krova. Nije se trudio da ga popravi, ve je pustio da kisa pada unutra. Proslo je nekoliko dana i upitao sam ga za kolibu. Odgovorio mi je da vezba neprianjanje. Ali to je neprianjanje bez mudrosti. To je otprilike ista ravnodusnost kao kod bivola. Dakle, ako zivite sa ispravnim zivotom i zivite jednostavno, razumeete mudrost Hui Nenga. Rekli ste da su samatha i vipassana ili koncentracija i uvid isto. Mozete li to malo bolje objasniti? To je sasvim jednostavno. Koncentracija samatha i mudrost vipassana rade zajedno. Prvo um postane smiren drzei se nekog objekta meditacije. Smiren je i na kraju ta samadhiosnova omoguuje mudrosti ili vipassani da se javi. Tada je um smiren bilo da sedite zatvorenih ociju ili setate centrom velikog grada. Nekada ste bili dete. Sada ste odrasla osoba. Mozete rei da jesu ili, gledajui na drugi nacin, mozete rei da su razliciti. Na taj nacin se i na samathu i vipassanu moze gledati kao da su odvojene. Ili, 60 to je isto kao hrana i izmet. Hrana i izmet se mogu posmatrati kao da su isto, a mogu i kao da su nesto razlicito. Nemojte uzimati zdravo za gotovo ono sto ja kazem, vezbajte i vidite sami za sebe. Za to nista posebno nije potrebno. Ako ispitujete kako nastaju koncentracija i mudrost, sami ete za sebe otkriti istinu. Danas se mnogi ljudi slepo drze reci. Oni svoju praksu zovu vipassana, a na samathu gledaju sa nipodastavanjem. Ili svoju praksu zovu samatha. Neophodno je prvo praktikovati samathu pre nego sto se pree na vipassanu, kazu. Sve su to gluposti. Ne gnjavite se razmisljajui o tome na taj nacin. Jednostavno vezbajte i sami ete videti. Je li neophodno postii zadubljenje u nasoj praksi? Ne, zadubljenje nije neophodno. Morate uspostaviti barem minimum smirenost i usredsreenosti uma. Tada to koristite da biste sami sebe istrazivali. Nista posebno nije potrebno. No, ako se tokom vase prakse javi zadubljenje, i to je u redu. Samo se ne vezujte za njega. Neki ljudi jako se vezuju za zadubljenje. To moze biti jako lepa igracka. No, morate znati pravu meru. Ukoliko ste mudri, tada ete znati koristi i ogranicenja zadubljenja, bas kao sto znate ogranicenja dece u odnosu na odrasle. Zasto sledimo asketska pravila, kao sto je to da jedemo iz svoje monaske posude? Asketska pravila nam pomazemo da uklonimo necistoe.
Magic Well - fitness za žene - sprave i vježbe
A ako pate opet ne vezbaju, zaborave se u bolu. Nikolom, Seljom Deljanin, Izetom Deljanin, Perom Saljanin, Redzom Vukelj,.. Allali je Vjecan, On ne umire. Oni ne mogu biti vase mjesto povjerenja, tajne i dogovora. Disciplina nam omoguuje da zajedno zivimo skladno, zajednica je bez trzavica. Od ove optuzbe spasio ga je Taha Husain, tadasnji glavni inspektor ovog Ministarstva. Ako se prerano govori o svojim iskustvima, energija e se rasipati, osobito ako je osoba s kojom razgovaramo nepovjerljiva ili pak otvoreno sumnja.
[Halo oglasi novi sad posao|Iskrica i smokva slike|Srodna dusa upoznavanje]
komentiraj (0) * ispiši * #
