12.02.2008., utorak

nastavak tragedije... zaboravila sam reć da dok sam bila u ambulanti rekli su mi da je uzrok grčeva nedostatak šećera i hrane . uglavnom, jučer sam otišla do doktorice, pošto su mi rekli da se javim. ja se javila i kaže mi doktorica da odem u laboratorij vadit krv. i danas ja odem vadit krv. i jedno 45 minuta smo čekali dok se svi mogući ljudi izredaju da bi mi došli na red. i napokon dobijem ja svoje lijepe papiriće i te sve gluposti i odem vadit tu krv, napokon, pa sam se i toga riješila. a prije toga nisam 12 sati smjela jest. i ujutro onak probudim se, neznam di sam oni meni zabadaju iglu u venu i vade mi krv, kako ljigavo! i nakon toga izađem ja iz te prostorije i sjednem na stolicu u čekaonicu i ode mi mama do tene (odmah ispod laboratorija) nešta kupit za jest i pit i taman kad se vratila ja počnem jest. i počne mi se najednom jaaaaaaaaaaaaaako vrtit u glavi. i počnu mi se same oči zatvarat od sebe, ja pokušavam otvorit al ne ide, i počne mi se onak bijela slika stvarat pred očima, polako padam u nesvjest, mene mama zove: petra, jesi tu? ja bi se opalila smijat, al nemam snage ono šta god kažem sam čuješ: "mmm?". al ono, petra, jesi tu? a ne, u vinkovcima sam, čovječe! i jedna žena se digla da bi ja mogla leć na drugu stolicu i one mene bude, al ja sam budna, sam što ne mogu niš reć.u nekoliko sekundi ja sam počela dobivat sliku pred očima, zatim mi počelo zujat u ušima i onda mi se počela bit muka. i onak stignem jedva tamo do wc-a i ispovraćam se ko zadnja svinja. još taj njihov smrdljivi wc...moš se u bolničkom wc-u zarazit prije nego na najprljavijem mjestu na svijetu. i onda sam tek mogla normalno jest i sve. i dođem na treći sat u školu na matematiku (a matematiku mi predaje razrednik koji mene najviše mrzi) i pita on mene: a di si ti na prva dva sata? ja reko: išla sam u laboratorij vadit krv. tek on, napravi svoju onu facu ko i inače (znaju oni kojima predaje matematiku) i kaže: pa jel se u pol deset ide vadit krv? ja mislim da se tamo ide u 7! ja kažem: pa bila sam ja tamo od sedam... al ne bi on povjerovo meni neg odma: neka se mama javi! ja reko: dobro, što ga je još više naživciralo jer je onda moro povjerovat (a moja mama je njemu predovala pa se nje malo boji i zato na mene stalno viče). i ja ko kreten idem radit tjelesni s rukom koju ne mogu savit. što je još gore, radili smo zgrčku. i nemoš ti to napravit bez obje ruke. i onda sam rekla profesoru da ne mogu radit zgrčku i to, onda sam poslije igrala rukomet s ovima, al samo s jednom rukom. poslije dva naporna sata likovnog, vratila sam se doma. drugi sat u drugoj smjeni, ja imam njemački. i ošla sam na njemački i poslije tog drugog sata, čekala sam da mi mama dođe ispred škole pa da odemo vidit šta je s tim nalazima. sve je bilo u redu, sve mi je na granici normale, i zato mi nije jasno zašto je na papiru, ispod cijele dijagnoze, pisalo: nije dovoljno za sedimentaciju. onak, zar će mi opet vadit krv???? neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! i vratila sam se kuć i tak, provela neko vrijeme kod kuće, bila na kompu i onda sam ošla s mamom na poštu, u banku, u trgovinu i tak. vratila sam se natrag, jela (da ne bi bilo nedovoljno hrane ) i onda sam ošla na ritmiku i kak od ponedjeljka šepam...to nisam rekla......nema veze, sad jesam,ugl. kad me malo zaboli mišić, ne mogu izravnat nogu i onda ne mogu normalno hodat.........i kak šepam to sam rekla toj curi što vodi ritmiku i onda mi nije dala da plešem...ma sjajno!!!, baš mi ne ide ovih dana, i što je najgore to nije kraj priče. sutra opet moram do doktorice i ak ona bude vidla to: nije dovoljno za sedimentaciju, nadrapala sam, poslat će me ponovo vadit krv. a nevjerujem da neće vidit jer je jako uočljivo (to je bilo prvo što sam ja primijetila da piše) ajoj...

- 22:49 - Komentari (27) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.