subota, 28.11.2009.
Navike....i promjene...
Svašta smo se mi ljudi u stanju naviknuti...i brzo promijeniti već postojeće navike... tako sam i ja nakon silnog nagovaranja, popustila i navukla se na FarmVille na FaceBook-u.. trubila sam kako je to bez veze i gubljenje vremena ( i dalje stojim da je gubljenje vremena...ali ne mogu odoljeti kad dobijem novu životinju, ili novo odlikovanje... kad obilazim tuđe farme....
)
To je sve od loše navike sjedenja za laptopom pola dana, bolje bi bilo da vrijeme tratim baveći se cvijećem ili da posjetim neka imanja u blizini Zagreba pa se uživo podivim životinjicama i seoskoj atmosferi.... no nadam se i tome u skoro vrijeme....
Možda jednog dana napravim vlastitu farmicu.. moja mama priča da bi ona vrlo rado iz grada i gužve, iz tog stresa na selo i da bi si kupila 2 koze i šetala s njima na pašu i to bi joj bile i prijateljice i kućni ljubimci.. sigurna sam da bi moja pesica uživala trčkarajući pored njih i da bi izigravala šeficu kozicama....
Navikla sam se gledati televizor dugo u noć, umjesto navike čitanja.. i to mi je jako žao.. svaki dan barem 5 puta kažem da se posvećujem čitanju i vrlo brzo odustanem.. a nekada sam uživala u tome, sada sam nekako demotivirana... žalosno....
Jedna loša navika povlači drugu, pa kasno lijeganje dovodi do spavanja do 9h, čime gubim dobar dio jutra i dan mi prolazi nevjerovatno brzo.... i ništa ne stignem.... ali kad mi dan počne oko 7 stignem sve i bolje sam organizirana.....
Zašto stavljaju dobre filmove i serije kasno navečer?!??! 
A kako sam zadnje vrijeme malo zbrčana s vremenom, i kako mi je u svemu tome najbitnije da se ugodno osjećam, onda sam se navikla uskočiti u traperice i obične majice, trenirke i tenisice... da mi bude ok, jer sam počela šetati gdje god mogu (barem neka pozitivna navika, i totalno mi odgovara.... - auto mi se tak i tak zamagli od ovog toplo - hladno, i onda se samo brinem hoću li nekoga zgaziti ili ne..) - tako da se izgubila navika sređivanja i lickanja, kao nekada... a štikle (pravo bogatstvo njih 
) čuvam za ako posebne prilike!!
Neki dan sam se sredila za fax (ne znam što mi bi..) i jedva se dovukla do faxa u čizmicama na malo višu petu... naravno da sam toliko prigovarala i na kraju zvala mamu da mi donese ravne čizme na tramvajsku stanicu jer me već opasno počelo biti strah da ne slomim nogu negdje... toliko su me izludile (još su mi i prevelike - jer sam ih probala na debele najlonke i sad su se još razgazile i stanem u njih sa 2 para čarapa.... ) - i doma sam ih odvojila za "šalji dalje bez povratka!!" - da, da vidjet ćete me još koji puta u nekim štiklama - jedino ako se ide negdje van, gdje ja mogu sjesti svakih toliko.....
Ali ok, koliko god to bila "loša" navika kaj se ne rihtam stalno, toliko je spas za moju kralješnicu (nema peta!!) - ali imam ja odmah zamjenu.. sad sjedim pred kompom i krivim se ko tužna vrba....i izgledam otprilike ovako - 
I zadnja navika na koju sam jako ponosna je - da sam navikla sve raditi sama - bez da nekoga nešto pitam, imam svoje novce, kupim kaj hoću i kad hoću... sama radim za fax... i onda me jako ljute "prijatelji" koji malo malo nešto trebaju baš od mene, neke savijete, pripreme - sve sami gotovani.....
Ja da radim, a netko da se gotivi i samo mijenja redoslijed riječi ili fotografije... i na kraju bude i pohvaljen i sve divno krasno.. na to sam luda, preluda.. sebična sam jako u nekim stvarima - ali na trenutke to ne doživljavam kao manu, nego kao vrlinu (što sama postignem i jedinstveno je - nema potrebe da se dijeli s drugima, i da drugi beru plodove moga rada!!)
I baš me briga kaj će si sad netko misliti kad to pročita, ja sam unikatna i posebna, i takvima smatram sve ljude koje poznajem.. i svatko može nešto samostalno napraviti i mijenjati se!! 
- 22:22 -
