Svakodnevnica na poslu zna da dovede nekad covjeka do frsutracija, jednostavno cjelu sedmicu nisi nizasta, nisi raspolozen, in the move sto bi rekle kolege sa bbc-a i sl. Sta ja znam, meni je danas puko film, jednostavno na nerviran, kad ti nadredjeni dodju i pametuju, a ti radis posao maltene vishe od ostalih, i da iskreno kazem nije maltene, al svoj posao koji mi je u okviru duznosti a i vishe radim bolje nego drugi.. a isto tako i par kolega mojih, i sad se slomilo nad nama zbog drugih, mislim znam da niko nist nije kriv, al neznam koji djavo brane drugu stranu koja je stvarno kriva za sve to sto je ispalo tako. Jel se to samo meni desava il je to kod svakog? Mislim gledajuci druge kako zabusavaju radeci svoj posao meni stvarno postane muka, jer ja svoj posao savjesno obavljam, i casno i posteno zaradjujem svoju platu. Uh stvarno nekad neke stvari covjeka znaju da sjebu, i ja znam da ce mi ovako sedmica cjela da prodje u kurcu krasnom. Jednostavno mi se zbog nekih ljudi gadi na posao ici, na posao koji toliko volim i cjenim. Neznam kako da to opisem jednostavno. Desavaju se neke stvari na koje nadredjeni " zazmire " a na stvari koje su normalne otvore i izbece ci i seru.... mislim.... Ah moram napomenuti da mi je nekad odlazak na posao predstavljao ono JEDVA CEKAM DA DODJEM NA POSAO. al se sada to izgubilo da nisam ni postao svijestan toga, odnosno sad jesam al neznam ni sam kad sam izgubio takav osjecaj. al svjedeno mislim da cee to sve da prodje dure... Trebalo bi, jer ipak glava svega toga je postena osoba, al neki drugi ljudi tu bubice neke utjeruju. uh stvarno sam ko kurac, i nizasta nisam, sto se odrazava na sve ljude oko mene...Nist mi se neradi, najradije bi cjelu sedmicu prespavao........

toliko... hvala na razumjevanju blogeri dragi.