pišite mi malo, što se događa?
meni je nekako monotono u životu trenutno, sve se svodi na školu, internet, aktivnosti, i učenje... spavanje i jedenje isto, a i malo televizije...
nije mi to baš jasno...zašto je tako??
za početak mi fale leptirići u trbuhu,
znate oni koje imate kad ste zaljubljeni? mali, slatki, simpatični leptirići. onaj osjećaj kad sva treperim jer sam nekoga vidjela, s nekim pričala... joooj!
kad mi se to događa, onda sam često ljuta zbog toga, nervozna zbog te potrebe da nekog vidim, da dobijem koji osmije i (ne)slučajni dodir... a sad kad toga nema, kad mi je puno ljudi drago/simptično/zgodno, al u nijednog nisam zaljubljena... e sad mi pak to fali, sad želim te leptiriće, i taj poticaj tokom dana, ono što me drži veselom unutar zidova škole...
eh, škola... to je isto priča za sebe...
svi nešto očekuju, svi misle da je njihov predmet naajvažniji, da baš za njih uvijek moramo bit spremni.. a ne možemo tako.. ne možemo... al dobro, nisu svi loši, neki imaju obzira, susretljivi su, dragi... bar imamo dobru razrednicu.
što me dovodi do još jedne dileme, maturalac!
sve se sad svodi na to. maturalac...
gdje ćemo, kako ćemo, kada ćemo, s kim ćemo...?? to su sada glavne zanimacije... i umorilo me to. glavne mogućnosti su barcelona i amsterdam - ali su se sad počele javljati još neke,...i nemam više živaca... jedino što smo uspijeli zaključit je da idemo na samo jedno mjesto (jer raska kaže da ako bude više da će bit prenaporno) i da nejdemo avionom (raska se boji aviona a neželimo bez nje), a i kad odredimo destinaciju, još je tolko toga za odlučit...
uf!
al da vas ne davim više sa svojim problemima,
ponovit ću pitanje sa početka:
i šta ima kod vas??
:))
|