Ležim neki dan u krevetu. Onako, 1-2 ujutro, budna da budnija ne mogu biti. Nemam problema s nesanicom pa mi nespavanje u to doba noći ne znači nešto alarmantno. Znači uglavnom da sam to jutro dosta spavala (bolje da vam ne govorim do kad ... do onda do kad sigurno neki od vas obavite sve kućanske poslove, a možda i nahranite i uredite djecu, ili pak već pijete kavu u ugodnom društvu na nekoj sunčanoj teresi ). No, da se vratim na temu. Ležim tako u mraku i konstatiram kako mi je baš lijepo i kako to baš volim. Biti zdrava, smirena, osjetiti noć i tišinu. I razmišljati. Lijepe misli. O nekim jako dragim ljudima koji iz raznih razloga nema u mom životu. Ali u mislima ih ima.

Prvi je Medo. Znate, to vam je jedan jako dragi lik. Nisam ga vidjela godinu dana. Ali da je tih godinu bilo i deset godina, bio bi mi prijatelj jednako kao što mi je to bio i prije 2 i pol. Imam iskustva u kojima neka prijateljstva usljed nedruženja i nekontaktiranja jednostavno izblijede. Neka druga, a valjda i za to ima razlog, su drugačija. S nekime se ne moraš vidjeti, čak ni čuti, a da ti ostane jednako drag. Čini mi se (iako nisam baš sigurna) da sam uvijek ja bila ta koja je govorila "kad se vidimo?", "pa vidimo se" i sve tako. A onda, vidjeli se nismo, možda bih se ponekad i malo naljutila (mrvicu ). Dok nisam sebi rekla - ne, nema više toga. Ne, nije to bio nikakav ponos ni inat. Bilo je samo ono - pustit ću ga i valjda će mu jednom doći da se javi. E, tako ležeći u krevetu ... baš sam to mislila .... doći će jednom i taj trenutak. Samo moram biti strpljiva.

Drugi je Apolon. Isto jedan dragi lik. Jedan od onih s kojima mi je razgovor bio toliko lak koliko god on govorio o kruškama, a ja o jabukama. Jer, oboje smo mislili na isto. Na trešnje možda. Sjetim se na svašta njegovoga. Nekih želja koje je imao, nekih problema koje je imao, nekih hobija koje je imao. A i glasa mu se sjetim ponekad. Iako se dosta toga sjećam ... nisam baš sigurna da li sam mu kad rekla da mu je brada baš ... da, jesam, valjda ... Nadam se da je sretan.

Treća je Misteriozna. Ne znam što bih vam o njoj rekla. Nisam ju poznavala dugo, ali u to malo vremena brzo mi je prirasla srcu. Voljela sam pričati s njom i mislila sam da je i ona isto voljela sa mnom. A onda, možda baš radi toga što se s nekime toliko zbližiš, neke stvari valjda niti jedna strana ne sagleda realno. Uglavnom, udaljila sam se od nje, udaljila se ona od mene ... i sad smo jednostavno udaljene. I po kilometraži koja moj grad dijeli od njenog i po svemu ostalome. No, ako ode i u Australiju, neću ju zaboraviti.

Mislim da sam poslije zaspala.

***********

Prije par dana javio mi se Medo. Čuli smo se, a za par dana se i vidimo. Baš jedva čekam.

p.s. Rock, nemoj slučajno reći da je ovaj naslov Marvinova ekskluziva.