Peci STA? PerecaTA Red 2

četvrtak, 28.09.2006.

PRVA BIO FOTOGRAFIJA

Ovu sliku posvecujem mom prijatelju koji je opravdano bio odsutan iz proslovikendne setnje, a inace je i moja prva fotografija iz bio opusa.

- 21:46 - Komentari (10) - Isprintaj - #

četvrtak, 21.09.2006.

CINABARIT - CINOBER - ZIVA

Vrlo zanimljivi mineral koji dugo vremena predstavlja paznju mnogih istrazivaca jeste cinabarit ili ziva II sulfid. Lezista ovog minerala u svetu gotovo da mogu da se nabroje na prste. Ima ga u Spaniji, Sloveniji, Srbiji, Rusiji, Kini i severnoj i juznoj Americi. Preradom cinabarita, odnosno njegovim przenjem, dobija se ziva i cinober, crveni pigment.

Upotreba cinobera doseze jos u daleku praistoriju, a na nasim prostorima pocinje da se koristi oko 4000 g.p.n.e. kada ga koriste pripadnici vincanske grupe. Interesantno je da njegova upotreba, sem na lokalitetu Vinca, slabo je zabelezena u unutrasnjosti teritorije koju je zahvatala ova kulturna grupa, dok je na samom lokalitetu Vinca ova pojava dobro zastupljena. Ne treba izgubiti iz vida da se leziste cinobera nalazi u njenoj neposrednoj blizini na planini Avali, zbog toga se cesto moze naci i termin avalit koji se koristi za cinabarit.

Kao sto sam napomenuo preradom cinabarita dobija se i ziva. Za sada je jos nepoznato da li su vincanci koristili i zasto zivu, mada dokazi o njenom postojanju postoje. Prvi istrazivac Vince prof. Miloje Vasic izneo je jednu interesantu teoriju o proizvodnji zive dovodeci u vezu figurine sa trouglastim galavama. O cemu se tu radi.

Proces przenja cinabarita je dosta opasan. Potrebno je obezbediti dovoljnu kolicinu kiseonika i kada se dostigne potrebna temperatura dolazi do vezivanja sumpora sa kiseonikom davajuci opasan supor dioksid, u isto vreme dolazi do isparenja u vidu kapljica same zive i stvaranja cinobera. To je fakticki potpuno oslobodjen mineral od zive i sumpora. Naravno ne radi se o 100% oslobadjanju. Vasic sada pretpostavlja da su odredjene peci koje se mogu naci na ovom lokalitetu koristile za tu svrhu. Medjutim, kako sam napomenuo radi se o dosta opasnom procesu gde dolazi do pojave sumpor dioksida koji je stetan po organizam. On dalje napominje, nalazeci dokaze kod Dioskoridesa i Plinija, da su ucesnici u ovom procesu koristili besiku koju su stavljali na lice kako bi se zastitili od ovog opasnog isparenja. Vasic smatra da su odredjene figurine koje imaju petougaono lice i koje pomalo lice na »marsovce« predstavljali upravo te radnike.

Naravno ova tvrdnja bez obzira kako zvucala i prihvaliti je mi ili ne zvuci zanimljivo.
Pitanja da li su vincanci koristili zivu i zasto ostaje potpuno otvoreno, ali razmisljanja na ovu temu i istrazivanja daju posebnu notu jer se radi o najstarijoj upotrebi ovog metala u svetu.

- 15:39 - Komentari (13) - Isprintaj - #

nedjelja, 10.09.2006.

TEHNOLOGIJA OSNOV SVEGA - II DEO

Prosli put hteo sam da pokazem kako neke stvari, a ima ih puno samo eto naveo sam samo dve, koje jasno pokazuju da je i danas sve isti “proizvod” samo drugo pakovanje.

Nacini razmisljanja i ponasanja u mnogo cemu ne verujem da su promenili. Pamet i nacine zivota ljudi pre deset i vise vekova ne treba nesto uzdizati ili potcenjivati upravo iz razloga sto sam rekao sve je to isto pakovanje. Interesantno je gledati kako se jadna stvar ili nacin kroz vekove menjao, da ne kazem usavrsavao.
E tu je ono sto je zanimljivo u ovome i sto malko buni.

Gledao sam na TV-u jednu ekipu inzinjera i arheologa koji su pokusali da rekonstruisu rimski katapult. Uradili su oni sve, naparvili ljudi katapult o propisu ali katapult nece da radi. Popravljali oni greske i to, ali on ni priblizno da baci koliko treba. Na kraju dobaci on koliko toliko priblizno, ali se raspao katapult na ihaj delova.
U cemu je caka sto nece da radi ovaj katapult a teska artiljerija koju danas ti isti inzinjeri projektuju radi? To je isto kao kada bi uzeli rimske inzinjere i doveli da naparave haubicu od 150 mm. Tu bi bio jedini problem sto bi njima puno stvari bilo nepoznato, sto nije slucaj sa ovim danasnjim inzinjerima tako da rimljani bas ne bi uspeli da naprave haubicu, a kako je izgledalo ni ovi katapult.
Gde je onda problem? Da li je mozda razlog u tome sto nauka i naucna dostignuca uvek idu napred i u tom procesu se puno zaboravljaju stari nacini? Da li uvek stare stvari moraju da budu zastarele? Da li.... sta?

Slicna stvar je i sa zivotom. U redu odes na selo i vidis kako tamo ljudi zive, ali da li cemo tako bas sve saznati. Sta kao da Rimljani nisu ziveli kao oni sto danas zive u Njujorku mozda? Da su imali puno istih problema?
Zivotni proces jeste jednostavan koliko i komplikovan. Nacin na koji se vodi zivot, organizacija prostora, koriscenje materijala je sve ono sto predstavlja sijaset pitanja, problema i ono cemu se puno ljudi divi i zeli da sazna. Misterije ne postoje, cudjenja ne postoje. Sve je tu oko nas samo treba gledati i odgovori ce sami doci.

Hocu da kazem da se tehnologija nekog procesa stalno kotrlja i taman mislis da je nesto usavrseno ono vratio si se na pocetak a ono ne znas kud sad.

Ovo sa tehnologijom je mnogo bilo tesko i ne zelim vise da se zamrsavam tako da od sledeci put vracam se na stare dobre arheo teme.

- 19:20 - Komentari (13) - Isprintaj - #

utorak, 05.09.2006.

TEHNOLOGIJA OSNOVA SVEGA

Da li stvarno verujete u to da se pre 100 000 g.p.n.e. i vremenom do ovog trenutka nesto drugacije zivelo kao danas ili ne? Sada cu da vas ubedim da to uopste nema veze sa vezom, da su mnoge stvari iste samo je pakovanje drugacije.

Danasnja situacija – Kuca je osnova svega zar ne? Da nje nema bili bismo na ulici a zimi bi se smrzli ko p..., kada padne kisa pokisli bismo ko pacovi i tako. Svi znamo zasta sluzi kuca. E sada zamolio bih vas da zamislite kucu iz vasih snova u najsitniji detalj. Dobro, zamislili. Sada se okrenite oko sebe i vidite gde zivite i koji detalj imate od vaseg sna u toj kuci/stanu u kome sada zivite.

Praistorija (oko 100 000 g.p.n.e.) – Pronaci pecinu, kada napolju vlada sneg, led, golomrazica, koja je u velikoj meri suva, topla, bez velike vlaznosti je ravna razmisljanju kuce iz snova, ali praistorijskog coveka. Ipak on zivi u kakvoj takvoj pecini, ali njegova je i radi.

Odgovor – Vidite da nije toliko strasno ziveti u pecini. OK logika kaze pa mi sada zivimo u pecini. Da, zivimo samo sto je sada nasa pecina ozidana od cigle i blokova, a boga mi ima i izolaciju i toplotnu i zvucnu pa nam je milina. Ovde bas nema neke veze sa tehnologijom, ali videcemo kasnije da bas ima.

Danasnja situacija – Mnogi od vas bili ili su imali zelju da gaje neku biljku u svojoj basti, kuci, stanu. Medjutim, sta uspelo je, ali kada bi se gajila neka veca kolicina ne bi uspelo jer ne odgovara klima, vlaznost, ne podnose zimu i tako to.

Praistorija (oko 100 000 g.p.n.e.) – Covek je u vremenu praistorije ziveo u proseku 35 godina. Pa da ste i vi sedeli u pecini 35 godina morali bi da ukapirate ovu situaciju. U samoj pecini oko ulaza postoje izvesni klimatski uslovi da se formira biljka iz semena.Dovoljna kolicina svetla, vlage, toplote daju da se ta pojava ostvari. E sada, skupljajuci odredjene biljke koje je koristio u svojoj ishrani covek je skupljao i seme. Mislite da za sve to vreme seme nije padalo bas na to mesto gde je imalo uslova da se formira cela biljka i da to niko nije primetio. Varate se drugari moji ako mislite suprotno.

Odgovor – Sta je bio coveku problem da to isto uradi i napolju. Sta je vama problem da u basti, ali ne u saksiji, posadite limun? Dobro mislim na ove kontinentalce, ne vas na mediteranu.

Ajd malko razmislite da ja spremim nova dva primera. Necu dugo spremno je samo zavisi od vas.