glupo je pisati priče u kojima se desi nešto očekivano. ljudi to očekuju, zato se i kaže očekivano. a onda, opet, glupo je stalno pisati priče u kojima se desi nešto neočekivano, jer tada ljudi u svakoj priči očekuju nešto neočekivano. to onda neočekivanom daje neko obilježje očekivanog, što je opet glupo jer nitko ne želi imati očekivano neočekivano. zato sam zaključio da je najbolje i najprihvatljivije pisati priče u kojima se ne desi ništa. pa onda da vidimo. evo mog prvog pokušaja takve priče, zove se mačka.
mačka
mačka je stajala na cesti.
moj prvi pokušaj priče u kojoj se ništa ne desi je propao jer je glupa mačka stajala na cesti. glupača.
pero.
