portal blogerske poezije

Poezija u prozi - On u njozi

Gledam vas u prikrajku, sjeni drveća u mraku, kako uvaljujete fluid vaših strasti jedno drugom u probavne traktove, ponad mene misao mi struji teška, zar nisi rekla da kući ideš učiti mikrobiologiju?
Njegova ruka u tvojem rublju od tri centa kvadratna traži valjda naftu kad toliko premjerava, zašto ti uživaš u tome, kad zemlja ne voli geofizičare? Zar nisi tisuću puta mi rekla: ne dam ti još rukom unutra?
Ječiš i čvrsto se držiš za njegov otvrdnuli falus, zar nisi rekla da se snebivaš tog jablana i da nikad nećeš uzet ga u ruku?
Vidim kako ti glava ritmično se kreće, dok njegove prepone miluju ti lice, zar nisi otrčala van onog dana kada sam ti rekao da ga poljubiš?
Stojim ispod ocvalog jasena i uzimam hladan zrak na rate, dok se nagnuta prema naprijed odupireš njegovim naletima straga, zar nisi rekla da prije braka seks ne postoji?

Ma sve bih ti oprostio, ali poljubac za kraj, nikada neću


autor: sisa
(14. 09. 2004.)

Prelom

Nožni prst davno sam polomila.
Bolelo je,
bez gipsa srastao.
Malo krivo.
Ni na šta polomljeno
nikad gips.
Moja haljina,
šarena,
nije popeglana.
Bez hemije,
bol ne prestaje.
Cigar,
ne smijem.
Ti se smiješ,
stalno.
Ne trebam pomoć,
kažeš.
Nije to pomoć...
Samo bih da sam tu.
Mori me nešto
da prihvatim ruku,
stavim gips.
Od tebe pravilno srastam.


napisala: Bamby
(20. 11. 2005)

Želim te

Hoču te,
tvoje meko tijelo,
stomak,
pubis,
naježenu kožu,
od miline,
tvoje areole i
tvoje žlezde,
mlečne,
ali njih ne naježene,
već glatke,
da dodirujem nežno,
svojim radničkim rukama
i usnama,
i brkovima,
takođe.
Hoču da ljubim
tvoj lepi vrat,
u čijem je produžetku
taj tvoj lepi kranijum
sa razvijenim korteksom,
unutra,
ili bar sa razvijenim
onim delom korteksa
koji je zadužen za to
da ti voliš mene,
ili bar da me poželiš,
ponekad,
blizu sebe.


napisao: nesretnik
(27. 09. 2005.)