Poezija u prozi - On u njozi
Gledam vas u prikrajku, sjeni drveća u mraku, kako uvaljujete fluid vaših strasti jedno drugom u probavne traktove, ponad mene misao mi struji teška, zar nisi rekla da kući ideš učiti mikrobiologiju?
Njegova ruka u tvojem rublju od tri centa kvadratna traži valjda naftu kad toliko premjerava, zašto ti uživaš u tome, kad zemlja ne voli geofizičare? Zar nisi tisuću puta mi rekla: ne dam ti još rukom unutra?
Ječiš i čvrsto se držiš za njegov otvrdnuli falus, zar nisi rekla da se snebivaš tog jablana i da nikad nećeš uzet ga u ruku?
Vidim kako ti glava ritmično se kreće, dok njegove prepone miluju ti lice, zar nisi otrčala van onog dana kada sam ti rekao da ga poljubiš?
Stojim ispod ocvalog jasena i uzimam hladan zrak na rate, dok se nagnuta prema naprijed odupireš njegovim naletima straga, zar nisi rekla da prije braka seks ne postoji?
Ma sve bih ti oprostio, ali poljubac za kraj, nikada neću
autor: sisa
(14. 09. 2004.)
Post je objavljen 28.11.2005. u 21:38 sati.