Posljednje proljeće

Susjeda je usla u njen stan. Iza nje je brzo zatvorila vrata.
"Ivana, nisi to trebala napraviti..."
Nije odgovarala, otisla je u kuhinju i iz frizidera, koji je tek sad shvatila da je prazan, sastrugala sa frizera nesto leda u krpu i odnjela joj.
"Zasto si ih zvala?"
Ponovo nije odgovarala, iz neke ladice izvadila je ogledalce i pruzila joj ga. Primila ga je i pogledala se.
Ispalo joj je iz ruku, ali se nije razbilo, i briznula je u plac.
Dotle je Ivana otisla ponovo do telefona i nazvala hitnu.
Ostavila im je adresu i podatke i nadodala:
"Ne palite sirenu."-to joj se tad ucinilo ispravno.
I stvarno, za deset minuta pred zgradom se culo lupanje vratima, koraci na stepenistu, i kucanje, ovaj put na njenim vratima.
Pogledala je kroz spijunku, ponovo, pred vratima su stajala 2 bolnicara.
Otvorila je vrata i pustila ih unutra, u tisini.
Pregledali su joj susjedu, i odlucili je odvesti na pregled u bolnicu.