u principu sam zadovoljna svojim izgledom. u principu jesam. ali, kako uvijek postoji ali... nikako ne mogu prožvakati što nemam veće grudi. ovakve, npr.: ili možda malo manje. samo da nisu ovako malene kao moje! nikakvo tješenje "lijepo će ti stajat kad ostariš, narast će kad budeš trudna, budi sretna što nisu takve da možeš na jednu leć a s drugom se pokrit....". kao prvo, i male sise se objese a to onda izgleda još gore nego kad se velike objese. kad budem trudna sise mi neće služit za pokazivanje jer se nitko neće okretat za komadom s trbuhom do zuba, ma koliko dobro taj komad izgledao. i htjela bi da se s jednom mogu pokrit, zna mi bit dosta hladno...
jučer sam kupila famozni grudnjak punjen silikonom. sva sam si bila važna kolike su mi grudi bile. skoro da me nisu po vratu lupale. dobro, nisu bile ni približno vratu, ali puno veće nego obično. ponosno sam se šepurila ispred dragog koji je u jednom trenutku izjavio: a šta meni vrijedi kako to sad izgleda kad ja znam kakve su kad se skineš. u mojim očima šok i nevjerica! usta otvorena al glas ne izlazi. da nisam tako jebežljiva danas, sigurno bi mu zabranila seks. ovako mi se ne isplati i mene kažnjavat, ja nisam ništa kriva. možda on zna kako to izgleda kad se skine al drugi ne znaju....