zadnji put sam klizala kad sam imala nekih 5,6 godina. jednom i nikad više. velika mi je želja bila probati ponovo.
u petak pao konačan dogovor za odlazak na klizanje. našli se pred velesajmom. počela me hvatati lagana panika: kak ću ja to, šta ako padnem i netko mi presječe prste... toga me baš uvijek strah.
obukla klizaljke (ili sklizaljke) i jedva se dogegala do leda. kako ljudi mogu hodat u tome? stala na led. noga mi pobjegla i skoro sam napravila špagu. kraj mene protutnjilo neko dijete. pi*** mu strinina, kako on to tak mali zna a ja duplo veća od njega nemam pojma. neko drugo dijete palo ispred mene. ha! nisam samo ja smotana!
tri kruga uz ogradu, za početak, dok se ne ufuram. neki bezobrazni klinac se zabio u mene i jedva sam se odrzala na nogama. pas mater tako zločestoj djeci!
iduća tri kruga na pola metra od ograde. idu mi na živce ovi pederi što znaju klizati pa projure kraj mene a ja se zavrtim kao kakav lik iz crtića.
sad sam već na metar od ograde i više je ne mogu uhvatiti samo tako. vau, pa ja kližem! i to sama, bez ograde! još se malo oslobodim i počnem već pičiti ko luda. e, sad sam se već umorila i bilo bi zgodno da se zaustavim. ali ne znam kočiti! ništa, zabijem se u ogradu. važno je stati i da udarac ne bude previše bolan...
tražim pogledom ostatak društva. kolega bise pjeva "dolje na koljena" dok se pokušava ustati nakon nenamjernog isprobavanja klizanja na koljenima. dragi je već na sredini klizališta i maše rukama, jedva održava ravnotežu. i njega ovi što znaju klizati živciraju. princeza opominje kolegu bise da se nagne naprijed jer će opet pasti. prijatelj od dragog se preserava. on je jedan od onih koje mrzimo, onaj koji zna klizati. ali je pao nekoliko puta pa mi je lakše pri srcu..
u petak idemo ponovo. ponavljanje je majka znanja..