ovaj vikend sam bila doma u posjetu svojim dragim roditeljima. išla sam najviše zato da vidim šta su mi kupili za rođendan a tek onda zato što sam ih poželjela vidjeti. volim ja njih al poklon je poklon.
moja mama je uvijek praktična u poklonima i uvijek kupuje što ti uvijek treba a sam si kupiš tek kad gori. sestra i ja smo zbog toga uvijek propadale u zemlju od srama dok smo bile male. jer je zaštitni znak moje mame u kupovanju poklona kupiti gaće. i tako sam i ja za poklon dobila gaće. dvoje. i potkošulju. i čokoladu. i chio chips. i nešto sitno love. ali gaće?!
sva sreća da je tata svečano obećao ovaj tjedan doći u metropolu i kupiti mi onaj mobitel. kao za rođendan. a zapravo će ga samo uzeti na american i ja ću ga svaki mjesec otplaćivati. i to mi je super kad se sjetim koliko sam borbe imala s njim da ga nagovorim da mi ga uzme na karticu. ne kuži čovjek da ću ga ja otplatiti, on samo treba posuditi karticu jer je ja nemam, a ne mogu ni dignuti toliko čekova. a ja ne mogu dobiti karticu jer sam na ugovor na pola godine. al čim potpišem na neodređeno, isti tren idem po karticu. ne bu mene nitko u mom dvorišću!
i tako da sam ja zadovoljna sa svojim "poklonima". one gaće me još šokiraju ali nema veze. dragi je dobio zabranu da mi išta kupuje jer se meni to nikako ne isplati. on će meni kupiti poklon za 500 kn a onda će panda morati u minus jer je dragojević dekintiran. da ne bi! lijepo će mi napraviti meksičku večeru i milina.
sad sam tek shvatila da sam praktična kao moja majka. samo što ne kupujem gaće za poklon. ali ti ne znači da neću početi!