stvarno, ali stvarno se mrzim voziti s tramvajem pa se zadnjih dana povezem sa dečkom. ali njegovo radno vrijeme počinje ranije nego moje pa sam i danas zbog toga došla na posao u pola 8, a radno vrijeme počinje u 8. zapravo, to sa početkom mog radnog vremena i nije pretjerano točno. točnije bi bilo reći da se na posao stiže u 8 a raditi se počinje puno, puno kasnije. ovdje, naime, postoji ritual doručkovanja, ispijanja kave (tzv. seksi-kave budući da se svima je** za posao), te mukotrpnog čitanja novina. sve to traje do nekih pola 10. a onda je vrijeme za najnovije online vijesti na iskonu. tako da se sa pravim radom počinje negdje oko 11. naravno da je oko 1 sat pauza za ručak koja traje do 2. onda se opet nešto malo radi i u pola 4 se pripremamo za odlazak doma. u 4:00 komp je već ugašen a ja potpuno spremna odlepršati u nepoznatom smjeru.
prvih par dana mi je bio neobičan taj tempo kad mi je prije gonič robova sjedio za vratom od 8 do 17. i to tako "kratko" isključivo zato što sam odlazila ne obazirući se na njega jer mi prekovremene nije plaćao, a htio bi da svaki dan radim 16 sati. aha, budem.... i naravno da nije bilo čitanja novina, kave i slično. pa i kad stvarno nisam imala šta radit, morala sam preslagivat papire s jedne hrpe na drugu. samo da (zujo) ne dođe sa onom svojom famoznom rečenicom koju sam već spomenula: "a šta ti sad radiš?". aaaaaaaaaaaa!