Macchiato...
18.01.2012., srijeda
Tele za tele... iliti splet jednakih mogućnosti
|
Ludilo je dan. Štekati su puni, a mi, šta se ne bi moglo reć i za ugostiteljsko osoblje koje čeka da nakon dvi i po ure konačno popijemo tu kavu, naoružani strpljenjem lagano listamo novine. Poluležeći položaj u stolici, prikrižene noge,spuštene sunčane oćale ka zadnji štit prid fotonima ubojicama šta u rojevima naviru i napadaju naše rožnice, još nenavikle na danje svitlo. Pepeljara puna. Konobari su davno digli ruke od pražnjenja iste, jer, kako kažu, ne mogu je toliko brzo praznit, koliko je mi punimo, al u ostalom, rekoše nam, plaćeni su na uru, a ne po kilometru. One dvi kapi kave i kap mlika u čikari već su se oladili i čekaju da ih dokrajčimo. Ali ne, ne još...još in nije vrime otkucalo. Nije vrime ni za teške teme, ali nekako same se nameću i neprimjetno uvlače pod zube, da ih moraš spomenit. Pročitan u novinan vic o čoviku koji vuče tele ulicon, sretne prijatelja koji ga upita: " A di vodiš to tele?" " Nije to tele" - odgovori ovaj. - "To je mito, a tele je na fakultetu." Obično se na takve stvari zamislin. Ovi svit pomalo, ali sigurno ide kvragu, a mi smo nemoćni išta učinit, još pogotovo ako nan se kava ladi. - Evo, sjebat će nan sve za šta smo se borili. - Kažen ispod glasa,onako, sebi u bradu. - Još malo pa nećeš smit nekome ponudit kavu, a da te ne optuže za korupciju. Prijatelj sidi do mene, odmiri me ka da san pomiša bonbončiće, pa pogleda kavu da u njoj nema šta čudno, a onda opet mene. - Koju jebenu korupciju? - Pita prika. - Koji klinac ti laprdaš? - Kako koji klinac... Pa ode sve u tri pičke materine. Triba tužit državu, jer mi uskraćuje osnovna prava. - Koja prava, Bog ti da zdravlje? - Pravo na mito i korupciju. - Tebi nešto nije dobro danas? - Upita me i ponovo pogleda zabrinuto. - Oćeš još jednu kavu... Izgleda da ti od manjka kofeina manje kisika dolazi do mozga, pa ne vidiš baš svit u najboljem svitlu. - Ma daj, šta me jebeš i ti...Kako ne razumiš o čemu pričan? - Upitan ga ja. - Eto, kako su prije ljudi to rješavali? Ko bi otiša kod doktora a da mu bar nešto nije odnija? Sve u stilu: " Evo doktore, ovo je za vas..." " Ma dajte molin vas, nemojte" reka bi doktor dok bi mu se brk ukočija od smješkanja. " To je samo sitnica... Kako se ono kaže...mali znak pažnje. Nema tu ništa posebno... Tek sedan pršuta, dvi ploče pancete, po bačve vina, dvi tuke, šest kila kobasica i divenica, stotrisosan jaja, sedandeset i tri kila kumpira, petnajst litara mlika, tri kila kapule, dvi cikle i sto maraka, da van se nađe." " Nemojte molin vas..." " Sitnica doktore...donija bi ja još, ali tovar nije moga ponit više." - I sad mi reci da su stari ljudi bili glupi. Kad bi se više držali njihovih riči, bolje bi prošli, a ne ka ovi danas... samo čuješ da je korupcija zlo, da je mito još i gore, a niko ne spominje dobre stvari koje su proizašle iz toga... - I šta ja sad tu ne razumin? Kakve dobre stvari? Šta sad on ima od svega toga, nakon šta je po kuće priselija u doktorov podrum? - Kako šta ima? Pa prilada je otišla ka rukon odnesena. - A šta ti imaš od svega, osim šta prsiš lovu kako se kome digne? I šta odgovorit čoviku koji ne vidi dalje od govna iz svog nosa? - Pa evo... Zaustavi te policija... Jel ti lakše čoviku dat sto kuna, nego da te rebne šta nemaš upaljena svitla, nemaš ni prve ni druge pomoći, nego samo bocu rakije u kutiji. Nisi vezan, nemaš ni brnjicu, nisi da ni žmigavac... Sto kuna i dobro tebi, dobro njemu. - Nije ti ni ta luda - razmišlja prika na glas. - Ili ideš registrirat auto - nastavin ja uvjeren u svoju pobjedu. - Šta ti nije jeftinije dat dvista kuna da te pusti, nego kupit novi katalizator kad te sjebu na eko testu, prominit sponu volana, minjat amortizere... - Ma sve to je... ali šta kad neko s lovon uzme nečije radno misto? Koje vražje radno misto... prikrižin se brzo. Ko je vidija radit. Ma odakle mu samo takve pizdarije padaju na pamet? - Pa, ako već, ne daj nikome dragi Bože, i moraš radit, nećeš se javljat na natječaj, nego ćeš zvat ćaću, mater, rođake ili ženu. Ako iko zna koliko si ti dobar čovik i radnik, to znaju oni, a priko njih i prijatelji, pa prijateljevi prijatelji i njihovi prijatelji, tako da nikakav natječaj nije potriban... Svi već znaju da si ti idealan izbor za to radno misto. - I šta onda dica idu u školu, u pičku materinu, kad in po tvome škola ni ne triba? - Upita prika već vidno uznemiren. - A ne dragi moj - odgovorin - nisan ja za neobrazovanost, nego samo za jednake mogućnosti u životu. - Kako može bit jednako da jedan uči ka majmun, a drugi iskešira, a onda mu i posal uzme? - Ako može Ante, zašto ne bi moga i Mate? - Kako bi se ono figurativno reklo. -To šta je Mate malo glupav, nije on kriv i ne znači da mora završit ka tokar, bauštelac, varilac ili, ne daj Bože, škovacin. Čovik je takav rođen, ali ima kesu, pa će Ante uložit trud, a Mate lovu. I oba će završit školu i fakultet, zaposlit se, ako Bog da, u javnom sektoru i državnoj upravi... i svi sritni. - Ma je, a šta će onda Mate radit kad kupi diplomu, radno misto, ženu i dicu? On za ništa nije sposoban. - Kako nije sposoban? - Već mi dopizdilo. - Pa vidiš da radi u državnoj službi... - A šta radi, osim šta prima mito? - Aaaaaa ne, oprosti, ali to nije primanje mita, to je vraćanje investicije. - Dobro, ali ako on ne radi ništa konkretno, osim šta vraća uloženo, ko onda radi? - Pa kako ko radi? Šta me ti zajebaješ? - Ko te zajebaje? Samo me zanima ko onda radi... - Pa radi Ante. - Ante? - Pa normalno, Ante. On je pametan momak. |