petak, 24.08.2007.
i šta sad...
|
neću ti na msn-u to sad ići pričati jer ću onda opet ja bit kriva što si se zapričao i nisi radio..... a i tako opet tupim o više-manje jednom te istom pa mi je već neugodno i samoj pred sobom... iako znam da si ti jedna divna dobrica i da bi me mogao do božića slušati kako cvilim za onim jednim te istim koji mi je rekao da mu je neugodno kad mu se javim... anyway... razmišljala sam malo... (da, i to se nekad zalomi)  i zaključila sam da sam ja sad ispala tko zna kakva koza jer mi je taj tip... koji je i dobar i zgodan... prestao biti zanimljiv samo zato što je malo mirniji... a miran je i povučen zbog te svoje privatne obiteljske situacije... i sad se ja osjećam ko zadnja glupa koza...  ali ako objektivno pogledamo situaciju... 1. relativno je normalno da sam ja bila vesela i hiperaktivna u okolnostima u kojima smo se upoznali... 2. niti bi on meni ikad rekao što se događa, a niti bi ja mogla to nekako znati ili saznati.... dakle, kad objektivno razmišljam, vidim da nije ništa moglo biti puno drugačije.... mislim čak da sam ga i pitala što je takav pa je rekao da je umoran... a opet... iako znam da nisam mogla znati situaciju... opet mi je žao... žao njega i žao što nisam znala to što si mi sad rekao... da sam znala... neznam... mislim da bi se postavila drukčije... vjerojatno bi mi taj dan (tj. noć) ostao u drugačijem, mirnijem i tužnijem sjećanju.... i znam sigurno da nebi bilo ništa između njega i mene... al to je sad manje bitno... jer i ovako nije bilo ništa... a nisam ni pokušavala jer sam već par sati ranije počela juriti za onim drugim... ali da sam znala što sad znam... uhhh... ne mogu ni zamisliti koliko mu je bilo teško biti u hrpi onako nabrijanih i super raspoloženih ljudi... da sam onda to sve znala... vjerojatno bi... ma sigurno... postavila bi se drugačije prema njemu.... isto bi došla do njega... ali bi ga probala drugačije zapričati... ne s onakvim glupostima... kad već nisam to onda napravila, imam potrebu sad ili bilo kad otići do njega (iako znam da je to skoro pa nemoguće) i zagrliti ga jako... najjače... i držati ga u zagrljaju ko malo dijete.... držati ga čvrsto u zagrljaju... tek toliko se kontrolirati da ne prestane disati...  vjerojatno bi se rasplakala ko kiša da ga sad sretnem... nadam se da ćeš mi puuuno prije idućeg ljeta reći da je sve prošlo ok s ovim što si mi večeras ispričao o njemu... sad se osjećam tako jadno.... i naravno, nije moglo proći da mi ne padne na pamet što bi o tome svemu mislio onaj drugi u kojeg se nesmijem zaljubiti.... ovca...  jedva čekam da mi saznaš jel ono sve istina.... i jaaaako se nadam da ću ići tamo i prije idućeg ljeta.... možda sad u jesen kad krenu majstori... ali savršeno bi mi bilo ako bi oni opet negdje radili za doček nove godine... uhhh... da to saznam... mislim da bi grebala rukama i nogama da budem tamo... to bi mi predobro odgovaralo....  ali ako si u pravu da on nije rekao istinu... a jooooj... to bi me i skršilo prilično... ali sigurna sam da bi i doletila dolje prvim busom.... znam da mi nije pametno, ali ne mislim to sve pustiti baš samo tako... znam da će svaki razvoj ove situacije bit težak, ali imam ja rogove!  |
